Seksi iz Crnog Ceraka: Roditeljima naše pesme mogu da posluže da znaju šta im dete radi na ulici

Prve pesme su delili preko WhatsApp-a, otvorili su kanal na YouTube-u, ubrzo su ih slušali svi klinci iz kraja, pa iz Beograda. Sarađivali su sa Rastom, snimili pesmu za „Južni vetar“, a onda su za njih čuli i roditelji.

Danas, ne postoji Instagram story u Srbiji u kome u pozadini ne ide neka njihova pesma, slušaju ih klinci iz osnovne kao i ljudi koji već uveliko izlaze po klubovima.

A oni su u dril repu. Pevaju o mračnoj strani ulice, o drogi, dilovanju, policiji, nemaštini, užasu. Mnoge od tih stvari su preživeli i sami.

„Mi jato gavrana, rasli kô u Ranama“, je stih iz njihove pesme koji možda najbolje oslikava sve. Jer ko je gledao film Rane, zna o kakvom životu je reč.

E pa upravo će momci iz Crnog Ceraka nastupiti na muzičkom spektaklu „Street Vision“, 19. novembra na Sajmu. Deliće binu sa Foxom i Surrealom, Milijem, Cunamijem, TNGom, Pljugicom i mnogim drugima. Tim povodom pričali smo sa Seksijem o nastupu, stihovima, roditeljima, deci i ulici.

Imate 100.000 pratilaca na instagramu, a ti lično 140.000, kada izbacite pesmu dospete u trending odmah. Po brojkama spadate u influensere, da li je lako da se nosite sa činjenicom da oblikujete nečiju stvarnost i da to što stvarate nije samo muzika?

Nije lako. Mi ne pričamo o mnogo pametnim stvarima. Možda baš to što smo mi radili, a kasnije uspeli da se iz svega izvučemo, treba da bude primer deci.

Živimo u vreme epidemije nasilja i kriminala, večite štednje, čini se da je mladim ljudima najteže. Da li je upravo to u vašim stihovima – život mladog čoveka u radničkom naselju? Da li tako izgleda odrastanje na Ceraku?

Pa da. Naši stihovi u 90 od sto slučajeva opisuju kako stvarno izgleda odrastanje na Ceraku. Ali nije to samo Cerak. Mislim da je vrlo slično u bilo kom drugom kraju u Beogradu, ili uopšte u Srbiji. Čak mislim da je u provincijama mnogo teža situacija. Imao sam priliku da i tamo provedem vreme sa ljudima. Mladima je stvarno teško. Imaš situaciju gde deca od 14 – 15 godina imaju način da zarade i više para nego njihovi roditelji i to je možda i najveći problem. Te plate roditelja, koje nas teraju na sve to.

Vaši stihovi su bez cenzure, publika je oduševljena, roditelji uglavnom šokirani. Šta biste poručili i jednima i drugima?

Klinci treba da se ugledaju na ono što smo mi sad, a ne na ono što smo bili. Treba da se nauče slušajući kako pričamo o našim greškama. A roditeljima naše pesme mogu da posluže. Eto, da znaju šta im dete radi u školi, na ulici… Najbolji dokaz za to je što nas dosta roditelja baš male dece podržava. Prilaze nam sa klincima na ulici.

Da li misliš da drill rap može da promeni nešto, da li je izraz bunta ili samo opisivanje stvarnosti?

Kod nas u Srbiji je više izraz bunta, nego opisivanje stvarnosti. Mi smo se više prikačili na neki talas koji je danas u svetu, Engleskoj, Čikagu popularan. Mislim da smo mi u Srbiji na najbliži način dočarali kako to može da izgleda, a da nije baš Engleska i da nije preterivanje u tome šta se kod nas dešava.

Šta privatno slušaš i šta nikada ne bi slušao?

Slušam muziku na poslovnom nivou. Uglavnom naše pesme kako bih primetio da li nam nešto fali. Za svoju dušu upalim 50 Centa. Nikada ne bih slušao balade.

Šta misliš o ekipi sa kojom nastupate na Sajmu?

Upoznao sam ih većinu, 30zonu, Foxa, Milija, Surreala… Dobri smo sa njima, čujemo se, i nađemo se ovako da zablejimo. Nemam ništa protiv bilo koga od izvođača.

Da li planirate neke nastupe u decembru?

Za Novu Godinu će sigurno biti Freestyler. A za nastup na Street Vision festivalu znate. Dakle, vidimo se 19. novembra, u hali 5 na Beogradskom sajmu.