Severna Makedonija se nada Oskaru 1Foto:Printskrin/YouTube

Hatidže je pedesetih godina, mala i krhka, prelazi preko reka i jaruga da bi se popela na brda u Severnoj Makedoniji. Pod njom su klanci u neotkriveim predelima ove male zemlje na jugoistoku Evrope. Nema komentarisanja, nema mešanja u dešavanja. Samo Hatidže i priroda. Fascinantno i emotivno.

Tamo gore, u pukotinama stena, žive njene kolonije pčela. Bez zaštite na licu, ona poseže u košnice, razgovara sa pčelama i peva im. „Uzmi polovinu meda i ostatak prepusti pčelama“, stara je pčelarska izreka. Hatidže živi po toj tradiciji. Ona je poštuje; živi u skladu sa prirodom – i sa majkom koja bolesna ne može da ustane iz kreveta, u majušnoj kući bez struje, tekuće vode i telefona. Okolo su samotni predeli oko reke Bregalnice, odsečeni od spoljnog sveta. Sledeći grad – Štip – udaljen je 20 kilometara. Do njega se može stići samo pešice ili džipom.

Tihi život Hatidže se naglo menja dolaskom jedne sedmočlane nomadske porodice koja je parkirala svoju kućicu na točkovima pored njene kuće, sa namerom da tu ostane neko vreme. Hatidže se u početku raduje društvu. Došljaci su turskog porekla, baš kao i ona. Govore isti jezik. Hatidže je bila srećna do trenutka kada je porodica rešila da uđe u posao sa medom, i to ne poštujući pčelarsku tradiciju. Kada jedan prekrši pravila, svi plaćaju cenu. Hatidže je to sada i sama doživela.

Produkcija sa preprekama

Proizvodnja filma „Zemlja meda“ je trajala tri godine, snimanje je trajalo 100 dana – u ekstremnim uslovima. Gde puniti baterije kamere ako nema struje? Kako spavati u šatorima na onakvoj hladnoći? „No, najvažniji izazov je za mene bio da sečem više od 400 sati materijala a da ne razumem jezik“, kaže Atanas Georgiev, filmski urednik i producent, u intervjuu za DW.

Hatidže, njena majka i nomadska porodica govore uglavnom turski, jezik koji nema mnogo zajedničkog sa makedonskim. „Prvu verziju filma sam montirao kompletno bez tona, nismo zali šta pričaju i nadali smo se najboljem. I kada smo, četiri meseca kasnije, dobili prevod, bili smo srećni što je tu bilo sve čemu smo se nadali“, kaže Georgiev. I zaista, razgovori Hatidže i njene majke su kratki, ali puni emocija i potresni.

Pogled u nepoznatu Severnu Makedoniju

Dokumentarac je snimljen na lokaciji u Severnoj Makedoniji koja je gotovo nenastanjiva i prilično nepoznata. „Morali smo najpre da istražimo taj kraj i da razumemo kako tamo mogu da žive ljudi poput Hatidže“, kaže Tamara Kotevska, koja je režirala film zajedno sa LJubomirom Stefanovim.

Ova zemlja ima toliko nepoznatih lokacija i prirodnih resursa, kaže režiserka. Ona se nada da će ovim dokumentarcem da podstakne interesovanje za Severnu Makedoniju: „Skloni smo da stvari koje su nam potrebne tražimo napolju, ali ovde bismo mogli da imamo sve. Mnogo putujem i svejedno koliko daleko od kuće bila, uvek me prati misao da ću se vratiti. Volim da putujem kroz Makedoniju. To je tako inspirativno“.

U filmu se ne vide samo neistraženi predeli, već i stare tradicije, na primer, nega roditelja. Jedno od dece uvek ostaje kod roditelja koji stare i brine se o njima do kraja. I Hatidže, čiji brat živi daleko od rodne kuće, stara se o svojoj majci. Odnos između nih dve je dirljiv i pun ljubavi. Smrt majke i odnos prema tome – jedan je od najjačih momenata filma.

Industrija dokumentaraca na Balkanu

„Honeyland“ je Severnoj Makedoniji doneo drugu nominaciju za Oskara. Godine 1994. je nominovan režiser Milčo Mančevski za svoj film „Pre kiše“. Posle toga se utišala buka oko filmske industrije Severne Makedonije.

„Previše rada, previše entuzijazma i samo retko uspeh“, kaže Tamara Kotevska. NJen kolega i producent filma, Atansa Georgiev, to je ovako izrazio: „Već više od 20 godina pravim dokumentarne filmove i zakleo sam se da posle ovog to više neću raditi. Produkcija dokumentarnog filma u ovoj zemlji gotovo da ne postoji. Dokumentarci ne važe samo kao nedostojni finansiranja, već nemaju prioritet u industriji u kojoj svi hoće da prave samo igrane filmove. Ali, nadam se da smo sa „Zemljom meda“ bar malo promenili taj način razmišljanja“.

I nominacija je uspeh

Film „Zemlja meda“ je nominovan za Oskara u dve kategorije. Zbog toga se ne raduje samo Severne Makedonija; čitav Balkan sada drži palčeve. Na društvenim mrežama je velika solidarnost – a 9. februara ćemo znati više.


Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.