Serijal dela koja će biti predstavljena u Galeriji Haos posmatram pomalo kao dnevnik. Uneo sam u njih po nešto od svega. Oni nisu nedovršeni radovi, već radovi u procesu.
Mnogi od njih su začeti 2010, dorađivani 2015. potom dovršeni ove godine.
Posmatram ih kroz realističku prizmu, jer na Islandu realnost je takođe san, ako nešto sanjaš, to postaje neka vrsta realnosti, i drugačija je materija od nadrealizma – kaže za Danas islandski umetnik Helgi Thorgils Fridjonsson, čija će izložba biti otvorena večeras u 20 sati, u Galeriji Haos.
NJegova dela su crteži u procesu nastajanja od čak nekoliko decenija, Fridjonsson se vraća delu, dorađuje ga, dodaje… i zna da je delo gotovo kada mu na slici ponestane prostora. Iako ne želi da nameće ili naređuje posmatračima šta da misle, ipak smatra da se u samom radu oseća političnost.
– Želeo sam političnost da izrazim kroz, na primer, naslikanu strelu na čelu koja nije oštra već meka. Ako pogledate lica na slikama, ona skoro nikada nisu niti srećna niti tužna, već posmatrač mora da popuni formu. Međutim, uvek postoji neki politički izraz u mimici – ukazuje Fridjonsson i dodaje da su mitske i religiozne predstave na slikama deo islandske istorije. Na primedbu da je u njegovom delu prisutna i seksualnost, umetnik potvrđuje – to je, takođe, deo života.
Borka Božović, direktorka Galerije Haos, rekla je da je Fridjonsson preporučen od još poznatijeg umetnika iz te daleke severne zemlje – Eroa (Erro – Gudmundum Gudmundsson), koji je u Galeriji Haos izlagao pre decenije.
Oba umetnika bili su učesnici prethodnog Oktobarskog salona u izboru Danijel i Gunara Kvarana.
Fridjonsson u Haos dolazi sa serijom crteža, tzv. „arkana“ koje se nazivaju i „severnim polarnim bajkama“. Najstariji crtež je iz 1996, a najnoviji iz 2020. godine.
Valur Brynjar Antonsson, pisac teksta u katalogu, između ostaloga kaže: „‘Arkana’ je rana. Oko koje zaista vidi. Uho koje zaista čuje. To je način na koji možemo gledati ove Helgijeve radove na papiru. Svaki je poput Tarot karata. Mogu se postaviti bilo kojim redosledom i otkrivati različita značenja. Svaki je poput rane. Oni u malim delovima otkrivaju iz čega su nastali snovi. Obične stvari uzdignute su do božanskih visina. Predmeti umetnosti ovog Islanđanina su čovek i priroda, kombinovani prikaz običnog života i prirode sa snovima, legendama i mitovima.“
„Dela ovog umetnika nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, pored Islanda, u Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Nemačkoj, Francuskoj, SAD i Kanarskim ostrvima. Bavio se crtežima, grafikama, uljima, skulpturom, muralima i opremom knjiga. Izlagao je širom sveta, predavao je na Islandskoj umetničkoj akademiji od 1999. i umetničkoj školi u Rejkjaviku. Bio je kurator četiri velike izložbe. Počev od 1980. godine, vodio je mali izložbeni prostor „Koridor“ u Rejkjaviku, sa ciljem da otvori vrata stranim umetnicima. Dobio je više značajnih priznanja među kojima 1983. godine i Nagradu za vizuelnu umetnost. Još od njegove izložbe na Venecijanskom bijenalu 1990, kada je predstavljao svoju zemlju, na međunarodnoj sceni je prepoznat kao figurativni slikar nordijskog duha, sa snažnim evropskim korenima“, istaknuto je u katalogu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
