Foto: Nenad Kovačević

Povicima „bravo“, višeminutnim aplauzom i ocenom 4,82 gledaoci su reagovali na moderan i smeo komad, koji je Mladenović osmislio, inpirisan istoimenim tekstom Radoslava Zlatana Dorića, koji je posvećen Ernestu Bošnjaku (1876 -1963), Somborcu i prvom kinematografu na našem prostoru.

Scenom, koju je osmislila Marija Kalabić, a koja je svedena i funkcionalna i može da bude objektiv kamere, bioskopsko platno, bioskopska sala, filmski studio, ulica, dominiraju beli okviri, poput ramova za fotografije različitih dimenzija, i stvaraju prikaze filmskih kadova i perspektiva, simbolične prizore daljine i blizine…

Umesto teksta, dokumentarističku, modernu, duhovitu, setnu i poetsku pozorišnu priču o nemom filmu, glumci su izneli neverbalnim iskazima, a njihovu sjajnu igru, prati živa muzika, koju je komponovala Irena Popović Dragović.

„Na prvoj probi, rekao sam ansamblu da ćemo raditi nemi film i da o tome „dirljivo ne znam ništa“. Naše kompletno umetničko obrazovanje na akademijama počiva na literaturi, a mi smo izmišljali događaje, fabulu, nismo koristili reči i na osnovu toga smo formirali likove i njihove odnose. Bilo je stranputica, ali uspeli smo da završimo divan i uzbudljiv proces“, kazao je Kokan Mladenović o nastajanju predstave.

On je dodao da je sa sjanim somborskim ansamblom „upustio u nešto što nikada nije gledao, ni radio u pozorištu“, nameravajući da istraži „da li nemi film može da postoji kao pozorišni žanr“, te da je kroz takvu pozorišnu avanturu „dekodiran novi jezik“.

On je podsetio na to da je Ernest Bošnjak, 1906. godne u Somboru, otvorio prvi bioskop i to nekoliko godina posle izuma filma i premijere braće Limijer, da je napravio filmski stidio i snimao kratke igrane filmove, ali da ga sredina nije razumela i da je na kraju bankrotirao, ali da se nije odrekao svojih snova i nastavio je da snima lokalne događaje.

– Bio nam je važan odnos prema sanjarima. Sve ideje koje nadrastaju sredinu, sa podjednakim nerazumevanjem, ne prepoznaju se ni danas, a sredina uvek nađe način da pokaže svoje najkonzervativnije lice. To odbacivanje novog i nespremnost da se rizikuje i dalje je odlika naših gradova i, ako hoćete, države u kojoj živimo. Jednostavno, mi nismo spremni za novo i bolje“, kazao je Mladenović.

„Igrao sam u pozorištu sve žanrove, ali ovako nešto nikada nisam radio. Napravili smo začuđujuću, nesvakidašnju i, sudeći po rekacijama publike, dobru predstavu“, naveo je iskusni glumac David Tasić Daf, koji igra Bošnjaka u poznim godinama.

Marko Marković, koji tumnači Enesta u mlađem dobu, svedočio je o emotivnim rastanku glumaca i reditelja po završetku komada, a potom objasnio da glumci, igrajući taj komad, žive život Ernesta Bošnjaka, izrazivši nadu da će i predstava „ostvariti optimizam koji nosi njen glavni junak“.

Navodeći da je to treća predstava o znamenitim Somborcima i da je u planu da se urade još dve, Mihajlo Nestorović, direktor NP Sombor, naveo je da ta predstava gostuje na festivalima ali da je, kako je rekao, „mnogi zaobilaze“, te da ga „posebno boli to što nije gostovala na Sterijinom pozorju i Vojvođanskim susretima“.

„Međutim, dešava se čudo. Zovu nas da gostujemo na filmskim festivalima i već smo učestvovali na Festivalu na Paliću i obećavam turneju i pohod na filmske festivale u Srbiji i šire“, poručio je Nestorović.

Veče u znaku Nušića

Večeras će glumci NP Beograd gostovati sa predstavom „Ožalošćena porodica“ (Branislav Nušić/Jagoš Marković), dok će u ukviru pratećeg programa, u 18 časova u Narodnoj biblioteci Užice, biti otvorena izložba „Sva lica srpskog diplomate Branislava Nušića“, koju je priredila Fndacija „Nušić“.