Mislim da je važno što u Glavnom takmičarskom programu ima mnogo debitantskih filmova nekih novih reditelja.
S druge strane, u Glavnom programu van konkurencije se nalaze veliki reditelji savremenog autorskog filma – Andrej Zvjagincev, Mihael Haneke, Aktan Arim Kubat, Goran Marković… Dakle, naša želja bila je da napravimo spoj velikih imena i nekih po kojima će se prepoznavati autorski film u narednim godinama – kaže za Danas reditelj i predsednik Saveta Festivala autorskog filma FAF Srdan Golubović, koji se održava od 24. novembra do 2. decembra.
* Znači li to da 23. FAF nastavlja sa svojom otkrivalačkom ulogom na polju umetničkog filma?
– Mislim da je to jedna od njegovih uloga jer, naravno, publiku zanimaju već otkriveni autori i filmovi, ali zanimljivost i ekskluzivnost festivala jeste da publici otkriva i autore koji će tek postati velike zvezde.
* Zašto ste odlučili da 1967. godina bude lajt motiv ovogodišnjeg festivala?
– To je bila godina koja je prethodila 1968. koja je promenila svet. Godina 1967. je bila neverovatna za jugoslovensku kinematografiju, godina u kojoj su nastali Kada budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Ljubavni slučaj…, kad je u hrvatskoj kinematografiji nastala Breza a srpskoj Jutro Puriše Đorđevića. Verovatno da je ta godina vrhunac jugoslovenske kinematografije i dokaz da smo pripadali jednoj velikoj kinematografiji i kulturi. Obeležavanje jubileja ne služi samo kao podsećanje već kao svojevrsni podsticaj da budući filmovi, koji danas nastaju, imaju slobodu, hrabrost i autentičnost kao što su imali ovi pre njih. Zato smo i poželeli da 1967. i 1968. budu duh ovogodišnjeg festivala i ceo program je obeležen tim jubilejem.
* Jesu li autori čije ćemo filmove gledati na 23. FAF hrabri?
– Apsolutno, budući da govore o svetu u kojem žive na veoma otvoren i direktan način, da praktično, prave vivisekciju društva i položaja pojedinca u njemu kroz to jedno pitanje ima li, u stvari, nade za savremenog čoveka ili je on potpuno ostao bez empatije, bez solidarnosti, bez bliskosti, bez ljubavi, kao što kaže naslov filma Andreja Zvjaginceva. U stvari, sve filmove povezuje prilično depresivna slika savremenog sveta u kojem su nepripadanje, otuđenost i, zapravo, nemogućnost da se ostvari odnos čak i sa najbližima nešto što predstavlja dominantno stanje. Savremeni film vuče inspiraciju i energiju iz života i s te strane se ogleda hrabrost reditelja – u njihovoj potrebi da se bave onim što je savremeni trenutak. A, savremeni trenutak je ono što vidimo u životu oko nas gde god da smo, a to je uvek priča o običnom čoveku, pojedincu, koji je u današnje vreme kapitalizma potpuno zarobljen kreditima i zaglavljen u nemoći dok pokušava da sačuva posao, ponos i dostojanstvo. Čoveka, koji je u ekonomskom smislu potpuno kastriran. To je činjenica. Savremeni čovek je kastriran i to prožima sve ovogodišnje filmove.
* Da li biste ipak precizirali teme filmova? Jesu li možda okrenute porodičnim pitanjima?
– Prethodnih godina su bile preovlađujuće porodične teme, prošle godine su se bavile buntom čoveka koji pokušava da promeni sistem, a meni se čini da ove godine, kada govorimo o tretmanu porodice, onda su to najviše problemi koji počivaju, pre svega na nerazumevanju i nemogućnosti ljudi da unutar porodice ostvare pravi odnos. Porodica je razorena i to stanje preovlađuje u celom programu. I, možda više od otuđenosti, dominira jedna vrsta emotivne otupljenosti.
* Koje filmove iz regiona ćemo gledati?
– U Glavnom takmičarskom programu imaćemo film Teone Strugar Mitevske Kada dan nije imao ime. U konkurenciji, kao specijalna projekcija biće prikazan film Ivan reditelja iz Slovenije Janeza Burgera, a imaćemo šest srpskih filmova od čega u glavnom programu ostvarenje Gorana Markovića Mnoštvo i manjina, te film Nigde Predraga Velinovića. Kao posebna projekcija biće prikazan dokumentarac Mile Turajlić Druga strana svega i novi film Biljane Tutorov Kada dođu svinje.
* O dokumentarcu Mile Turajlić se mnogo govori. Čime je ovaj film zaslužio, moglo bi se reći, glamuroznu beogradsku premijeru u Sava centru?
– Prvi film Mile Turajlić Cinema Komunisto izazvao je veliku pažnju, a i želja nam je bila da razbijemo tu neku simetričnost programa i standardnog modela festivala. Ne kao njegovo otvaranje ili zatvaranje, nego prosto zato što film Mile Turajlić zaslužuje veliku pažnju domaće publike i što će on biti događaj i za film, i za festival.
* Ko će doći u goste?
– Ove godine ih imamo najviše i u različitim segmentima festivala. Što se tiče glavnog programa dolazi Teona Mitevska, a od stranih gostiju još čekamo neke potvrde. Doći će ljudi koji se bave filmom i svi oni će učestvovati u programu Randevu/Susreti gde će se sastati profesionalci sa francuskim producentima i predstavnicima fondova. U edukativnom programu gost će ponovo biti Milčo Mančevski. U svakom slučaju, ideja je da pored gostiju Glavnog programa, bude što više profesionalca, koji, na neki način, mogu mladim rediteljima i producentima iz Srbije da pomognu.
* Šta biste još najavili?
– Retrospektivu kanskog programa Cinefond, gde se prikazuju studentski filmovi. Gosti će biti ljudi koji prave taj program i to će, u stvari, biti jedna vrsta pokazne vežbe našim mladim rediteljima – šta je to što se na Kanskom filmskom festivalu nalazi u glavnom programu i koji kriterijumi su ključni da bi se neki film pojavio na tako značajnoj smotri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
