Tri i po decenije propadanja Legata porodice Petrović 1Foto: Miroslav Dragojević

Sve to, bez ikakve sumnje, doprinosi kolektivnom zaboravu naše istorije i njenih znamenitih nosilaca – tim rečima Bojan Jović, naučni savetnik, direktor Instituta za književnost i umetnost opisuje materijalni, a pre svega „duhovni“ i kulturni gubitak koji nastaje usled propadanja kuće koju je rođena sestra velikana Nadežde i Rastka Petrovića, Ljubica Luković, zaveštala Narodnom muzeju. Ovaj legat se više od 30 godina nalazi u katastrofalnom stanju.

Zapravo, objašnjava direktor Instituta, reč je vremenskom periodu od tri i po decenije. Deo zaostavštine Ljubice Luković bio je izložen u kući-legatu u Ulici Ljube Stojanovića 25 od 1975. do 1986. godine, kada je, zbog pogoršanih uslova, prostor zatvoren a zbirka – pokazaće se, trajno – premeštena u Narodni muzej, nešto u postavke a dobar deo u skladišta.

Da situacija sa kućom Ljubice Luković u Profesorskoj koloniji, kao integralnom delu Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića u kojoj je prvobitno bio smešten, predstavlja tamnu tačku u našoj savremenoj kulturi u svakom smislu, smatra Julka Marinković, kustoskinja Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka, tim pre što se radi o kulturi koja je u svojoj viševekovnoj tradiciji negovala i dalje neguje kult(uru) zadužbinarstva.

– Izlišno je govoriti o kulturnom gubitku, pre svega „duhovnom“ kako Vi kažete, jer je nesamerljiv, ali i o materijalnom, i nadam se da će grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja iznaći načine da se kuća rekonstruiše i ponovo postane „dom“ ovih velikana – kaže Marinković i priseća se da je kao studentkinja istorije umetnosti, u okviru predmeta Muzeologija, više puta bila u prilici da bude u Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića.

Prema njenim rečima, tada doživljena osećanja i utisci u susretu sa slikama, predmetima i celokupnom atmosferom muzeja su nešto što i danas pamti, a usrećilo bi je da posle toliko vremena to ponovo doživi.

Međutim, u Narodnom muzeju u Beogradu kažu da je reč o legatu Ljubice Luković, a ne Nadežde i Rastka Petrovića.

– Objekat koji je predmet Vašeg interesovanja je legat sestre Ljubice Luković koji je predat Narodnom muzeju 1967. godine. Reč je o porodičnoj kući darodavca Ljubice Luković sagrađenoj dvadesetih godina prošlog veka. Zarad razjašnjenja, nije posredi legat naših pregalaca Nadežde i Rasta Petrovića. Narodnom muzeju su darovana i dobra koja je posedovala sestra Ljubica – ističu iz ovog muzeja.

Oni dodaju da je revitalizacija objekta prema projektu arhitekte Milana Pališaškog izvršena 1974. godine, a već naredne, 1975. Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića otvoren je za javnost. U njemu je, međutim, veoma kratko vreme bila izložena zaostavština Rastka Petrovića, da bi već 1986. godine zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje postavka bila povučena.

– Objekat iz dvadesetih godina nije bio uslovan i već tada je ustanovljeno da vlaga koja je u objektu ozbiljno može da ugrozi dobra koja su izložena. Tada su, kako bi bili sačuvani, predmeti preneti u centralnu zgradu Narodnog muzeja – kažu iz ove institucije.

Oni obaveštavaju da su sanacije objekata koji pripadaju Narodnom muzeju u toku.

– Nakon sanacije Muzeja Vuka i Dositeja, ali i najvećeg poduhvata do sada, centralnog objekta Narodnog muzeja, predviđena je sanacija objekta Galerije fresaka, a odmah potom i sanacija Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića – ističu iz Narodnog muzeja.

Dom porodice Petrović, bilo da je legat Nadežde i Rastka ili njihove sestre, nije usamljen u svojoj sudbini. Upitan kako doživljava to što više od tri decenije Nadežda i Rastko nemaju adekvatan muzej otvoren za posetioce u glavnom gradu, Jović odgovara: „Tužan sam.“

– No, ove godine su jubileji još jednog važnog književnog i kulturnog poslenika, zapaženog južnoslovenskog avangardiste – zenitiste Ljubomira Micića (1895-1970) – sto godina od početka izlaženja međunarodno značajnog časopisa Zenit (Zagreb-Beograd 1921-1926), i 50 godina od Micićeve smrti. Pored pripreme međunarodnog naučnog zbornika tim povodom, Institut nastoji da, u skladu sa mogućnostima, skrene pažnju nadležnih na loše stanje Micićevog grobnog mesta i spomenika, i podstakne što skoriju njihovu obnovu i zakonsku zaštitu – ukazuje on i podseća da Nadežda i Rastko Petrović spadaju među najistaknutije stvaraoce po mnogome jedinstvenog doba srpske i jugoslovenske kulture, u kome su se, sa kraja 19. i početkom 20. veka, članovi umetničkih i intelektualnih porodica (poput porodice Ilić, Milanković, Nastasijević, Popović…) upoznavali sa najvažnijim kretanjima u evropskim kulturama i naukama, i stečena znanja i iskustva potom prenosili i širili u domaćoj sredini, prožimajući ih sa izvornim nasleđem na kome su vaspitavani i odrasli.

– Ostvarili su dela koja pripadaju vrhuncima naše likovne umetnosti, književnosti i misli, i čine mali ali nezaobilazni sastojak evropske baštine. Bili su i aktivni učesnici kolektivne sudbine tokom Prvog svetskog rata, koji je odneo Nadeždu a Rastka obeležio za celi život, čime su njihove istorije i opusi obeleženi dodatnom, tragičnom, crtom – podseća Bojan Jović.

Dostupnost građe iz zatvorenog legata

Iz Narodnog muzeja u Beogradu ističu da imaju veoma živu saradnju sa muzejskim i drugim institucijama kulture. Prema njihovim rečima, veoma često dela iz zbirki Narodnog muzeja pronalaze svoje mesto na tematskim izložbama koje realizuju druge institucije, kao što i druge institucije ustupaju eksponate za izlaganje u Narodnom muzeju.

– Do trenutka kada će u Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića, kući Ljubice Luković, biti stvoreni uslovi za adekvatno izlaganje i realizaciju muzejskih programa, u izložbenim i virtuelnim prostorima Narodnog muzeja čuvaćemo, predstavljaćemo i interpretirati stvaralaštvo Nadežde i Rastka Petrovića – ukazuju oni.

Sa tim je saglasna i Julka Marinković, kustoskinja Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka, koja potvrđuje da je saradnja njihove Galerije sa Narodnim muzejom kada je u pitanju sadržaj Spomen-muzeja, bila plodna i obostrano korisna.

– Prvenstveno mislim na Nadeždine slike koje su u okviru različitih studijskih izložbi više puta izlagane, ali i na njena pisma, fotografije ili drugi dokumentacioni materija, koji je Galerija koristila u pripremi stručnih izdanja – ukazuje ona i dodaje da je, za vreme dok je Narodni muzej bio u rekonstrukciji, ta saradnja bila otežana, ali nije prekidana, budući da je veliki deo građe, prvenstveno pisma i fotografije, digitalizovan.

Iz Instituta za književnost ukazuju da, kao i svi drugi (profesionalno) zainteresovani građani, i saradnici Instituta imaju pravo da traže uvid u određene delove legata. Međutim, Jović ističe da su pre nekoliko godina Institut za književnost i umetnost i Matematički institut SANU zamolili da im se odobri uvid u zaostavštinu kako bi, u saradnji sa Narodnim muzejom, nastavili posao na njenoj muzeološkoj obradi i digitalizaciji (započet u Narodnom muzeju krajem 2012. godine, i nedovršen, u okviru šireg poduhvata revitalizacije Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića).

– Nismo naišli na razumevanje – ističe Bojan Jović.

Šta se gde može naći

Jović podseća da legat sadrži radove Nadežde Petrović, slike i dela domaćih i stranih umetnika iz zbirke Rastka Petrovića, razne umetničke, kultne i upotrebne predmete, prepisku i rukopise, crteže i biblioteku Rastka Petrovića, njegovu afričku i meksičku zbirku, gramofonske ploče, putopisne filmove i fotografije, lične predmete, porodične fotografije i uspomene.

– Zbirke poput porodičnih slika, biblioteke, predmeta primenjene umetnosti, sklonjeni su u Narodni muzej, u kome je jedan deo izložen, a deo se nalazi u depou – ukazuje Jović.

Iz Narodnog muzeja ukazuju da muzej poseduje i zavidan broj radova naše velike slikarke, kojima poreklo nije iz legata sestre Ljubice Luković.

– Ta vredna dela nisu deo legata i nisu bila ni predviđena za izlaganje u objektu koji je darovan. U legatu sestre Ljubice je deo crteža Rastka Petrovića, značajnih ranih radova Nadežde Petrović, rukopisna i bibliotečka građa, oružje, ritualni predmeti, kao i 19 radova na papiru evropskih umetnika i dve slike na platnu – ističu iz ovog muzeja i dodaju da su predmeti, kako bi bili sačuvani, obrađeni, dokumentovani i izlagani zajedno sa velikim brojem dela Nadežde Petrović koja su u fondu Narodnog muzeja u Beogradu.

Nadežda u Narodnom muzeju

– Nadežda Petrović i njena najznačajnija dela iz kolekcije Narodnog muzeja su u našoj stalnoj postavci. Čak i tokom godina kada su aktivnosti na realizaciji projekta sanacije i adaptacije centralnog objekta Narodnog muzeja u Beogradu ograničavale opseg naše izlagačke delatnosti, Narodni muzej u Beogradu je, u Domu Vojske 2014/15. godine, priredio sveobuhvatnu izložbu dela Nadežde Petrović, obeležavajući vek od kako nas je napustila jedna od najznačajnijih umetnica 20. veka. Od juna 2018. godine, odnosno od trenutka kada je nova stalna postavka Narodnog muzeja otvorena za posetioce, dela Nadežde Petrović zauzimaju zaslužno mesto i predstavljaju ključne tačke tokom stručnih vođenja kroz postavku. Dela naše velike slikarke su dostupna građanima i turistima – ukazuju iz Narodnog muzeja.

close
Tri i po decenije propadanja Legata porodice Petrović 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.