U Ateljeu 212 večeras premijera komada „Obraćanje naciji“: Pričice o našoj konzumerskoj, korumpiranoj i samoživoj svakodnevici

Reč je o pričicama iz savremene svakodnevice, koje korišćenjem basnolikih alegorija slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne i bezidejne.

Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta.

Čelestinijeve junake igraju Gordan Kičić, Jovana Gavrilović ,Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić ,Ivan Mihailović ,Ivan Jevtović ,Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković, Miona Marković. U autorskoj ekipi su i Julijana Vučo, koja je prevela tekst, dramaturškinja je Mina Ilić, scenograf Siniša Ilić, i kostimografkinja Marija Bolubdžić.

U „Obračanju naciji“ nalazimo se u malom gradu punom izobličenja, simbola zla i deformacija sveta oko nas sa svojim gradonačelnicima, pekarima, grobarima, trgovcima i glasačkim telom.

Mala zemlja u kojoj korumpirani izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom, i gde se svaka „drugost eliminiše pre nego što nas omete. Gde učiteljice postrojavaju decu u školi po etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, a na izborima se pobeđuje sa 110 odsto. Gde je jedini način na koji građanin može da podnese svoju stvarnost da misli na pištolj u džepu, ili da okrene glavu od svega i pokuša da zaspi dok kap uporne vode sa plafona ne sruši celu zgradu…

Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između „rentovanja“ 1 na Tviteru, i stend ap komedije. Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.

Kako je zapisao italijanski kritičar Valerio Magrelli, svaka priča izaziva oslobađajući smeh.

„Međutim, iza ove umirujuće reakcije još uvek se krije nerazjašnjeni talog, mrlja u oku, kamenčić u cipeli, poslovični grašak ispod dvadeset dušeka koji princezu sprečava da spava. Spavaj mirno. Čelestiniju je upravo to i stalo: da seje razdor u bajkama. Zadatak u kojem malo ko zna kako da mu se suprotstavi“, zapisao je Magrelli.

Askanio Čelestini (1972, Rim), poslednjih godina je jedan od najangažovanijih italijanskih pozorišnih i filmskih stvaralaca. Studirao je antropologiju i književnost, a glumom je počeo da se bavi kasnih devedesetih godina u performansima komedije del arte.

Njegov pozorišni rad pripada oblasti narativnog pozorišta (teatro di narrazione), i zalaže se za važnost usmene tradicije. Čelestini se bavi pripovedanjem italijanskih narodnih bajki modernog vremena, radničkim, ratnim i konzumerističkim.

Čelestini je dobitnik prestižne nagrade Ubu za 2002. godinu, „za svoju sposobnost da pripoveda o savremenoj istoriji kao da je mit, i obrnuto“, ocenili su italijanski kritičari.