U Holivudu algoritmi odlučuju koji će film biti snimljen

Koja je pozicija filma u takvom svetu i može li film, na neki način, da pomogne da se takva situacija promeni nabolje, višestruki oskarovac i reditelj kultnih ostvarenja „21 gram“ „, „Prelepo“, „Vavilon“, „Birdman“, „Povratnik“, Alehandro Gonzales Injaritu smatra da bismo, da bismo odgovorili na ova pitanja, prvo morali da definišemo šta je film.

– Za mene je film način ličnog izraza, ličnog pogleda na svet, za neke druge je samo zabava, za treće način da dođu do novca, za neke je on industrija, za neke je film tehnologija. A možda je film zapravo sve to odjednom. Tako je i nastao – kazao je Injaritu. On je podsetio da bi uvek trebalo da imamo na umu da je film nastao kao eksperiment, koji je zatim postao cirkuska atrakcija. Nakon toga se razvio u najvažniju umetničku formu na svetu, koja uključuje toliko različitih umetnosti.

– Postao je orgija različitih interesovanja u jednom krevetu, sa poetskim principima, ali istodobno je ta forma i kurva koja naplaćuje svoje usluge. Tako sada imamo i radikalne pesnike koji kažu „neću da pomeram kameru, ne treba mi narativ“, ali se onda pojave ljudi od novca koji žele da intervenišu na takvu vrstu pristupa filmu i uobliče ga popularnim frazama. – skrenuo je pažnju Injaritu. Prema njegovim rečima, sledeći problem je – diktatura algoritma.

– Živimo u svetu u kojem svim striming servisima upravljaju algoritmi koji hrane ljude onim što žele. Čak i kada napravimo neki izbor, algoritmi nam nude još više stvari nalik onima koje smo prvo izabrali. Problem je u tome što algoritmi, iako su pametni, nisu kreativni. Algoritmi ne znaju koje su to stvari koje ljudi još uvek ne znaju da vole – istakao je.

Injaritu je primetio i da je jedan od problema to što film gubi relevantnost.

– Stvoreno je toliko područja – svako ima svoj teren – svoju omiljenu seriju i još štošta. U takvom okruženju je veoma teško pokrenuti razgovor o nečemu što se tiče svakog čoveka. To je na neki način fantastično jer je odraz različitosti. Recimo, danas mnogo više mladih ima mogućnosti da snimi svoj film, da izloži svoj rad, ali ja bih rekao da je to istovremeno sjajna i strašna situacija – ocenio je, dodajući da upravo zbog toga i nema precizan odgovor na pitanje o poziciji filma danas i njegovih kapaciteta u tome da svet učini boljim.

Opservirajući algoritme, kazao je da je njihov nedostatak i u tome što ne znaju u kom će pravcu ići pripovedanje, ali je i pomenuo da je čitao tekst koji su mnogi njegovi prijatelji reditelji slali jedni drugima uz komentare „ovo je kraj sveta“.

– Naime, jedna firma pravi sistem algoritama koji donose odluke bazirane na osnovu 48.000 scenarija, od 1950-ih godina prošlog veka do danas, i taj algoritam otkriva šeme uspešnih filmskih priča – kazao je Injaritu. Prema njegovim rečima, direktori studija propuštaju scenario kroz algoritam i nakon toga vam kažu da imate 72 odsto nečega u svom scenariju .

– Dakle, krećemo se u pravcu zastrašujuće diktature koja će nas suziti umesto da se širimo. U isto vreme uvek će postojati otpor tome – tako da je situacija uzbudljiva – zaključio je Injaritu. On je govorio i o odnosu prema svojim ranijim filmovima i najnovijem projektu „Carne y Arena“, koji je predstavio na ovogodišnjem Kanskom festivalu, koji je nova hibridna forma virtualne realnosti gde su učesnici stavljeni u poziciju meksičkih imigranata. Prema Injairituovim rečima, „Carne y Arena“ je delom teatar, delom dokumentarizam, delom novinarstvo, delom istraživanje i predstavlja zanimljivu formu za dalji razvoj jer neposredno deluje na ljudska čula. Istodobno, upozorio je Injaritu, ako se zloupotrebi, ova vrsta forme može biti opasna i njome se može manipulisati ljudima. Injaritu je ispričao i da ga je više oblikovala muzika nego filmovi sami jer je bio voditelj veoma provokativne i uspešne radio-stanice u Meksiko Sitiju. Tada je shvatio da je sve u ritmu – Bez ritma nema ničega, svet je kreiran od frekvencija i ritmova. Ritam je bog – naglasio je Injaritu.

On je istakao i kako svaki put pravi drugačiji film, jer se i sam menja i da recimo ostvarenje „Pasja ljubav“ sada sigurno ne bi snimao, jer je to film strašno iscrpljujućeg ritma, koji sada ne bi mogao da izdrži.