U Jugoslovenskoj kinoteci predstavljena nova knjiga Dragana Jovićevića “Nacija, žanr”

Kako je istakao autor, živimo u zemlji koja je tokom ove novije istorije nekoliko puta promenila svoja odličja. – – – Tokom tih godina ona ne samo da je menjala granice, već je menjala i svoja imena, a postoji i teza da, sa rađanjem jedne nove države i nacije, zapravo nastaje i nova umetnost. Mene je interesovalo šta se desilo na planu filma i koliko je nacionalni film tu dobio na aktuelnosti – rekao je Jovićević, navodeći da je kada pričamo o filmu, uvek  vrlo diskutabilno i teško definisati žanr.

– Međutim, primetio sam da na početku 21. veka, nakon svih tih turbulentnih devedesetih godina, filmovi u Srbiji na neki način prevazilaze te granice žanrova i brišu ih u potpunosti. Zapravo, mnogi autori vrlo često ono što je tema filma proglašavaju žanrom za sebe. Krenuo sam prvo od definisanja toga šta su žanrovi kakve ih znamo – šta bi bila komedija, horor, fantastika, muzički film, melodrama, a zatim šta se zapravo desilo kada su se razne nacionalne traume, koje su stigle malo kasnije na naplatu i stižu nam još uvek, prevele u umetnost filma – smatra Jovićević. Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, Jovićevićevu knjigu odredio je kao hrabru, promišljenu, pametnu, provokativnu, divno napisanu, ali uz sve to, po metodičnosti i sistematičnosti vrlo retku u srpskom pisanju o filmu.

– Ovo je prva knjiga koja pokazuje da žanrovsko pitanje nije do kraja rešeno. To je jedno živo i pulsirajuće pitanje s kojim nikad nismo dovoljno raščistili, niti su jednom zauvek zasnovane nove teorijske smernice. Ono što knjiga nudi kao jednu od zanimljivih problemskih ravni jeste koliko je moguće, u duhu pravdanja naslova, danas govoriti o sinonimnosti, o identifikaciji između nacije i žanra. Da li postoje drugi nacionalni modeli i parametri koji su upotrebljivi i koji su ekvivalenti, i najzad koliko nas ovo sve zanima u situaciji kada je, poslednjih nekoliko godina, Filmski centar Srbije vrlo istrajno i vrlo sistemski insistirao na nečemu što se zove nacionalna tema – istakao je Stojanović.

Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, smatra da je vrlo inspirativno ono što je Dragan Jovićević pomenuo vezano za pojam evropskog filma, koji je neka vrsta fronta napravljenog kao otklon od američkog žanrovskog filma.

– A to je veštačka konstrukcija. Jovićević vrlo tačno navodi u knjizi da, zapravo, sve te kinematografije zavise od nacionalnih filmskih centara i fondova. Mi imamo novu zemlju koja postoji petnaest godina kao samostalna država, i u toj zemlji se stvara nešto što je identitet nacije i države, a naravno, sa tim tokom ide i nešto što je vezano za identitet srpskog filma kao zasebnog žanra. Otvoren je put da može da se razmišlja o tome, a zaključci šta je srpski film kao žanr su tek pred nama i treba se iskristališu – ocenio je Radojević.

O svom doživljaju knjige “Nacija, žanr” govorio je i Mladen Đorđević, filmski reditelj.

– Meni je period u poslednjih tridesetak godina delovao jako haotično dok nisam pročitao ovu knjigu. Stvarno nisam mogao da vidim koji su to pravci i smernice, nije mi bilo lako. U knjizi sam video da tu ipak postoji neki system, i mislim da je njen značaj pre svega u tome što je pokazala koje su to tendencije u savremenom srpskom filmu. Posebno mi je drago što je ovo prva knjiga u kojoj je moj opus vrlo ozbiljno proučen od početka do kraja, od kratkih filmova do dugometražnih – rekao je Đorđević.

U novoj knjizi, Jovićević donosi pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma.

Da li je sa nastankom nove države, nastao i novi filmski žanr u Srbiji i, ako jeste, kako je on izgledao i koja bi bila njegova pravila – ključna je teza ove knjige, obrađena kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“.

Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti, pod mentorstvom Nevene Daković.

Jovićević je objavio nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) obe u izdanju Filmskog centra Srbije, zatim roman „Poslednja kap“, brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture.

Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN, i sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…).

Autor je nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada „Legenda o Cunamiju: Film kao moda“, prikazanog na Međunarodnoj nedelji dizajna 2014, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma „Topli film“ (u produkciji) i kratkometražnog stop-trik filma „Roksanda“ (u produkciji).

Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, sa ciljem unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi.