ULUS povodom rezultata konkursa Sekretarijata za kulturu: Kuda idu pare poreskih obveznika

Dok su lojalisti dobili milione dinara kroz ova ili ona udruženja, ULUS smatra da iznos koji su dobili sami nije dovoljan, a njihovo saopštenje prenosimo u nastavku u celosti:

Sekretarijat za kulturu Grada Beograda je izašao sa Rezultatima konkursa za finasiranje i sufinsiranje projekata za kulturu u 2026. godini iz budžeta grada Beograda. Ove godine, na konkursu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, ULUS-u je za godišnje programe u oba izložbena prostora dodeljeno svega 830.000 dinara – iznos koji nije dovoljan ni za osnovno održavanje programa, niti prostora, a kamoli za razvoj i očuvanje institucije od nacionalnog značaja, kakav bi po svojoj prirodi trebalo da bude ULUS u svakom normalno uređenom društvu.

Naznačavamo da ULUSov projekat Bijenale mladih na ovom konkursu nije ni razmatran, dodeljeno je 0 dinara za podsticanje umetnosti i stvaralaštva mladih, što dovoljno govori o nakaradnom kriterijumu raspodele sredstava.

Projekat ULUSove Baze vizuelnih umetnika, koji je od nacionalnog značaja da se dalje razvija i održava, takođe nisu dodeljena sredstva, kao ni vajarskoj koloniji Kalemegdansko drvo, koja se godinama uspešno realizuje u samom okruženju UP “Cvijeta Zuzorić”. Sve to nam ukazuje na nedostatak procedura i ozbiljnu manjkavost standarda pri dodeljivanju sredstava na ovom konkursu.

Podsećamo da je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) najveće i najstarije reprezentativno udruženje u kulturi u regionu, osnovano pre više od sto godina.

Danas broji više od 2.500 članova i svoje aktivnosti realizuje u dva izložbena prostora — Galeriji ULUS i Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Na godišnjem nivou ULUS organizuje više od 20 samostalnih izložbi umetnika savremene umetničke scene i preko 15 značajnih kolektivnih izložbi, od čega su Prolećna i Jesenja izložba sa tradicijom od skoro veka postojanja. Kroz izlagačke programe ULUS-a godišnje prođe više od hiljadu umetnika, dok galerijske prostore posete desetine hiljada ljudi.

Programske aktivnosti Udruženja finansiraju se putem republičkih i gradskih konkursa za programe u kulturi, kao i kroz kotizacije i članarine. Odnos prema ULUS-u na ovom konkursu je paradigma odnosa prema kulturi i umetnosti. Smatramo da je važno reći da je ovakav način rada neodrživ i vodi, ili tačnije, već je odveo u gubljenje mnogih značajnih obeležja naše kulture i umetnosti.

Da li odluka gradskih vlasti odražava stav Beograđana, građana Srbije, velikih umetničkih predaka, podržavalaca umetnosti i savremenih kulturnih radnika?

Ponovo se postavlja pitanje – kuda idu pare poreskih obveznika i po kom ključu ih komisija raspoređuje?

Imamo li pravo da odustanemo od ULUS-a?