Umetnici moraju biti zdravi: Poziv na podršku! U petak! Jer umetnici i dalje nemaju zdavstveno osiguranje

Svi voljni da podrže umetnike i kulturne radnike, a samim tim i domaću kulturno-umetničku scenu, pozvani su da se priključe javnom događaju koji je, kako istuču iz ULUS-a i NKSS-a, pre svega prostor za okupljene da podele svoje ideje i predloge o daljem toku kampanje i njene transformacije. To je zato, kažu, jer #nisamujavnominteresu jeste na neki način nastavak svih dosadašnjih kampanji Asocijacije, ULUS-a i svih drugih koje su bile organizovane u okviru zajedničkih inicijativa i u partnerstvu sa drugim reprezentativnim udruženjima u kulturi.

– U saradnji sa kolektivom Matrijaršija organizujemo štampanje na tekstilu sito tehnikom, ispred Paviljona, te pozivamo sve zainteresovane da donesu svoje majice, cegere, kuhinjske krpe, jastučnice, kabanice, potkošulje i stolnjake na kojima žele odštampani slogan kampanje – pozivaju umetnici.

Prema njihovim rečima, namera iza ovog slogana nije bila da budu ironični, već da prepoznaju ono što nam se već godinama, decenijama poručuje od strane nadležnih institucija.

Foto: ANKSS kolaz Milos Janjic- Kada pratimo put javnog novca i način na koji se on dodeljuje na konkursima, a potom i putem diskrecionih sredstava ministarke, kada pogledamo odnos države prema spomenicima kulture, kao što je upravo Paviljon Cvijeta Zuzorić, shvatamo da kultura i umetnost zaista nisu u javnom interesu. Iz delovanja vladajuće strukture možemo zaključiti da su u javnom interesu privatni poduhvati pojedinaca, koji na neki način donose kapital istoj toj vladajućoj strukturi – pojašnjavaju umetnici i dodaju da postoji nekoliko, kako ih oni nazivaju, predatorskih organizacija koje već godinama unazad crpe veliku količinu javnog novca na konkursima Ministarstva kulture i drugim javnim konkursims za kulturu. Zato se, primećuju umetnici, može reći da su u „javnom interesu“ privatne kompanije i investitori koji rado dolaze na mesto nekadašnjih javnih institucija što kulturnih, što iz drugih sfera.

– Ono što smo takođe želili da naglasimo sa ovim sloganom, i zašto smo se baš za njega odlučili je upravo zato što mi nismo u javnom interesu, to smo, kao što je rečeno, sada i prepoznali, ali želimo da pozovemo sugrađane da se prepoznaju i oni. Ovoj državi njeni građani odavno nisu u javnom interesu, ma u kom god segmentu živeli i radili. To možemo jasno da vidimo iz dnevno-političkih aktivnosti koje nas stavljaju u položaj da, ukoliko imamo sreće, iz ove države odemo ili ukoliko se osećamo dovoljno spremnim, nastavimo borbu upravo za taj pojam javnog interesa – ističu iz ULUS-a i NKSS.

Upitani kako doživljavaju odnos Ministarstva kulture prema umetnicima i kulturnim radnicima, te kakve su posledice i u kakvu budućnost vodi takvo ophođenje, oni navode podatke u kojima objašnjavaju ozbilnost situacije, koja čak seže dotle da ljudi nemaju zdravstveno osiguranje već godinama.

Naime, prema njihovim rečima, Ministarstvo kulture je institucija koja je nadležna za celokupnu kulturno-umetničku scenu Srbije, te bi trebalo da se tako i ophodi, međutim iz dosadašnjih primera prakse vidimo da to nije baš tako.

– Primera radi, na konkursima Ministarstva kulture, koje je, ponavljamo, nadležno za celu Srbiju, čak 449 projekata (od ukupno 1092 podržana projekta) i skoro polovinu sredstava dobile su organizacije iz Beograda, što dalje doprinosi centralizaciji kulture. Dodatno, ova javna institucija je vremenom u potpunosti zatvorila svoja vrata i presekla sve kanale komunikacije sa nezavisnom scenom, iako se mi konstanto obraćamo i direktno (pismima, dopisima, preporukama, molbama) i indirektno (kroz medije, kampanje, proteste) – ukazuju umetnici.

Važno je naglasiti, smatraju oni, da su proteklih godina baveći se bitnim pitanjima svoje zahteve bazirali isključivo na potrebama scene.

NJihovi predlozi – kako ispuniti te zahteve – dolaze iz primera prakse koji postoje u regionu, poput: uvođenja institucionalnih grantova za organizacije, koji bi olakšali život i rad u kulturi. Međutim, Ministarstvo tvrdi da njih nije moguće po zakonu uvesti, dok upravo taj primer postoji na konkursima Sekretarijata za kulturu grada Novog Sada, pojašnjavaju iz ULUS-a i Asocijacije NKSS.

Još jedan od njihovih zahteva jeste – da se budžet za kulturu koji je najmanji ove godine bio u regionu i u proteklih pet godina sa 0,67% podigne na minimum 1%. Zatim, da se reše pitanja dugovanja samostalnih umetnika koja su nastala greškama i kašnjenjem rada lokalnih samouprava i dovela do toga da ljudi nemaju zdravstveno osiguranje već godinama.

– Sva ova i mnoga druga pitanja i probleme Ministarstvo je do sada uspešno izbegavalo, tokom godina se nataložilo dovoljno problema da ukoliko se sa ovim trendom nastavi pitanje je šta će od kulturne scene ostati, a ne treba zaboraviti da veliki deo kulturno-umetničkog sadržaja, edukatvinog sadržaja, upravo dolazi sa nezavisne scene – ističu oni.

Sudbina „Cvijete Zuzorić“

Umetnički Paviljon Cvijeta Zuzorić prokišnjava, nema grejanje i ULUS ostaje bez ugovora jer, kako kažu, godinama ne uspeva da obnovi ugovor za ovaj prostor, iako je upravo ovo udruženje inciralo njegovu izgradnju i stvaralo i delovalo u njemu skoro čitav vek, kroz decenije i smenjujuće režime, pa čak i države. Te je poruka koju danas nebriga države o ovom prostoru šalje jasna – nije u javnom interesu.

– Rešenje naravno uvek postoji za sve samo je neophodna politička volja da bi se stvari rešile. Od 1947. godine ULUS je korisnik Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” kao svog sedišta i centralnog izložbenog prostora, tako da ne postoji racionalno objašnjenje zašto se već godinama čeka na obnavljanje ugovora sa ULUS-om o koriščenju ovog prostora. Ovakva pravno nerešena situacija dovodi u ozbiljnu opasnost kako materijalno stanje zgrade tako i kvalitetnu kulturno-umetničku ponudu koju udruženje realizuje kroz svoj bogati izložbeni program. Nadležne Republičke institucije su u obavezi da sprovedu obnavljanje ugovora kojim će se garantovati opstanak i rad udruženja u adekvatnim uslovima u dužem vremenskom periodu – zaključuju iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije.