Vedrana Rudan, foto: ATAIMAGES.rsPredstava nije nova, lovili smo da je gledamo ali nismo uspeli, stalno smo je promašivali i zato smo sada iz Rijeke došli da je pogledamo, rekla je za Nova.rs spisateljica Vedrana Rudan komentarišući izvođenje predstave „Otac“ Pozorišta Atelje 212 na 36. Festivalu „Gavelline večeri“ u Zagrebu.
Predstava „Otac“ je drama po delu Florijana Zelera, u režiji Paola Mađelija, koji se posle 35 godina vratio u kultni beogradski teatar. Ova tragikomična porodična priča fokusirana je na ostarelog oca koji se bori sa demencijom. Baveći se procesom starenja i, u datim okolnostima, “izvrnutim” odnosom oca i ćerke, autor dovodi u pitanje i postojanost kategorija istine i realnosti.
„Veći je podvig bio taj što smo uspeli sada da dobijemo karte, nego što smo prevalili ovaj put. Mnogi su zbog Mađelija bili skeptični, ali oduševio nas je. Nije banalno, nije patetično, fantastično. Tema je, nažalost, zastrašujuća, sve nas to čeka ako preživimo, poruka je jasna. Bolje biti mrtav i mlad nego dočekati to“, rekla je Rudan.
„Nažalost, imali smo istu situaciju u porodici pre tri meseca i onda nas je predstava dvostruko pogodila. Nema se šta reći, osim da je vrhunska gluma i glumci, i to ništa nije neočekivano. A Voja, bez diskusije, može da parira Entoniju Hopkinsu. Ali, sve to on zna“, dodala je ona.
Dramu je prevela Ivana Dimić. Dramaturškinja je Željka Udovičić Pleština, scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš, a muziku komponuje Koikoi bend.
U predstavi “Otac“ pored Vojislava Brajovića, igraju Hana Selimović, Ivan Mihailović, Isidora Simijonović, Dragana Varagić i Marko Grabež, a muziku je poverena bendu KoiKoi koji je na sceni sa glumcima.
Voja Brajović i Hana Selimović nagrađeni su na 36. „Gavellinim večerima“ za najbolja glumačka ostvarenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
