Foto: EPA / ANDREA MEROLADevet dana pre otvaranja 61. Venecijanskog bijenala, jedna od najvažnijih umetničkih manifestacija na svetu ostala je bez kompletnog žirija.
Kolektivna ostavka usledila je u jeku političkih tenzija oko učešća Rusije i Izraela, čime je ovogodišnje izdanje Bijenala već u startu postalo jedno od najkontroverznijih u novijoj istoriji.
U pokušaju da izađe iz institucionalne krize, organizator je doneo presedan – o dobitniku Zlatnog lava odlučivaće publika.
Svi članovi žirija ovogodišnjeg, 61. Venecijanskog bijenala podneli su ostavku samo devet dana pre otvaranja ove prestižne umetničke izložbe, usled sve većih tenzija zbog učešća Rusije, prvi put od početka rata u Ukrajini.
U kratkom saopštenju žiri je naveo da ostaje pri ranijoj odluci da za nagrade ne razmatra zemlje „čiji su lideri optuženi za zločine protiv čovečnosti“, među kojima su Rusija i Izrael.
Pre ostavke članova žirija, ministar kulture Italije Alesandro Đuli objavio je da, zbog učešća Rusije, neće prisustvovati pretpremijeri Bijenala i svečanom otvaranju. Međutim, nedavno je obećao podršku izraelskom umetniku, autoru paviljona svoje države, Belu-Simionu Fainaru.
Nakon ostavke žirija, Fondacija Bijenala saopštila je da će promeniti proceduru dodele nagrada i da će posetioci moći da odluče ko će osvojiti prestižnog Zlatnog lava, koji će biti dodeljen nakon zatvaranja izložbe.
Mrđan Bajić, vajar, univerzitetski profesor i predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji 2007. godine, smatra da nije naročito srećno rešenje da isključivo publika ocenjuje radove.
– Nije previše logično da samo publika odlučuje o nagradama, jer, uprkos lepom prividu demokratičnosti – čemu se pomalo i radujem – postoji opasnost da dominiraju samo mega-zabavni i veoma čitljivi umetnički iskazi. Nije, međutim, ni do sada bilo najpravednije: ekonomski najdominantnije zemlje delegirale su pojedince iz mreže mega-direktora muzeja i mega-kustosa da najčešće paviljonima tih dominantnih zemalja dodeljuju nagrade, uz povremene incidente zbog postkolonijalne griže savesti – kaže Bajić.
Kada je reč o ostavci žirija zbog učešća Rusije i Izraela, Bajić se pita kako u tom sledu nije isključena i Amerika, čiji je predsednik započeo nekoliko ratova.
– Žiri je apostrofirao Putina i Netanjahua. Za razliku, valjda, od Trampa, koji je bio uzorni kandidat za Nobela za mir i ne svrgava vlade i ne započinje ratove naokolo. Nedodirljiv – ističe Bajić.
On dodaje da je isključivanje pojedinih zemalja iz izložbe samo po sebi kompleksno pitanje.
– Kako uspostaviti granicu? Koje su to zemlje toliko „bezobrazne“ da njihovim umetnicima treba ukinuti pravo govora na javnoj pozornici? Da li su to zemlje koje sprovode genocid, ili i one koje napadaju druge države, ili one koje ekonomski eksploatišu slabije? Ili možda i zemlje koje guše slobodu govora sopstvenih građana – pa im „pomažemo“ tako što ukidamo prostor za govor njihovim umetnicima, koji bi možda rekli nešto sasvim drugo – ukazuje Bajić.
On se osvrnuo i na izbor ovogodišnjeg predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji, koji je već na početku izazvao kontroverze na umetničkoj sceni.
– Kada smo već kod izbora i nagrađivanja, jedino što me zaista potresa jeste činjenica da je ove godine izbor umetnika koji će predstavljati Republiku Srbiju obavio žiri u kojem su dominantno bili zaposleni u Ministarstvu kulture. Idealno za pritiske koji se ne mogu odbiti. U žiriju nije bilo nijednog relevantnog umetnika, niti ijednog uglednog vaninstitucionalnog kustosa – kako je to, na ovaj ili onaj način, ipak bilo ranije. To je naš pravi problem – zaključuje Bajić.
Nezavisna kustoskinja i kritičarka umetnosti Maja Ćirić podseća da do potresa nije došlo samo na Bijenalu u Veneciji, već i na takođe prestižnoj manifestaciji Documenta u Kaselu.
– Podsetiću da je i ceo Komitet zadužen za pronalaženje novog kustosa za Documentu 16, jednako uticajnu kao Venecijansko bijenale, 2023. godine dao ostavku iz sličnih razloga. Venecijansko bijenale i Documenta su moćne institucije koje ne dozvoljavaju promenu pravca; ostavka je jedini način da se pošalje drugačija politička poruka, i to tako da ona stigne do šire publike. Kao i u slučaju Documente 16, koja je ljude sa stavom zamenila onima koji su poravnani sa institucionalnom politikom, očekujem da će i ovde biti odabran novi žiri. Ovogodišnje bijenale je, po mnogo čemu, pa i po ovom slučaju, simptomatično za svet koji odlikuju izražena kriza i pooštreni konflikti. U ovom trenutku čovečanstva autonomija mišljenja nije moguća u okviru mnogih institucija – zaključuje Maja Ćirić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
