Šta nam žena koja pliva u urinu govori o stanju sveta?– Bijenale u Veneciji između kanalizacije, politike i zvučnog oružja

On piše da je ovogodišnji Bijenale trebalo da bude posvećen „miru, kontemplaciji i isceljenju“, prema ideji preminule kustoskinje Kojo Kuoh, ali smatra da je takav pristup u trenutku globalnih ratova, jačanja ekstremne desnice i klimatske krize gotovo nemoguć. „Svet se raspada, ratovi izbijaju svakih nekoliko minuta, planeta umire, a najveća umetnička izložba na svetu želi da se opustimo“, ironično primećuje Frankel.

Posebno ga je impresionirao austrijski paviljon Florentine Holcinger, koji opisuje kao „brutalno opscen i uznemirujući performans natopljen kanalizacijom“. U jednoj od scena žena pliva u rezervoaru povezanom sa prenosivim toaletima, dok se prerađeni urin posetilaca vraća u bazen. Frankel smatra da rad govori o klimatskoj katastrofi i svetu koji je „na nekoliko centimetara od raspada pod teretom sopstvenih grešaka“.

Među najvažnijim političkim radovima na Bijenalu, Frankel izdvaja instalaciju umetnika Lorensa Abu Hamdana, prikazanu u Fondaciji Inbetween Art Film.

Reč je o filmu koji se bavi „zvučnim oružjem korišćenim protiv studenata u Beogradu“.

Kritičar Gardijana ocenjuje da upravo takvi radovi pokazuju koliko umetnost može biti snažna kada se direktno suoči sa savremenim političkim i društvenim pitanjima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Whitewall (@whitewall.art)

Frankel smatra da su upravo nezvanične i politički angažovane izložbe van glavnog programa pokazale najviše hrabrosti.

Kao primer navodi rad južnoafričke umetnice Gabrijele Golijat, čija je izložba o kolonijalnom i seksualnom nasilju otkazana u zvaničnom programu, pa je postavljena u crkvi nedaleko od glavne lokacije Bijenala.

„To je ono što nedostaje glavnoj izložbi – snaga, emocije, ideje i jasnoća“, zaključuje Endi Frankel  za Gardijan.