„Kada razmislim o Bitefu i pozorištu, mislim da je to u današnje vreme mesto susreta, neki zajednički prostor u kojem možemo komunicirati o važnim stvarima za zajednicu“, rekao je na otvaranju prošlogodišnji dobitnik Specijalne nagrade žirija za predstavu „55+“.

Ovogodišnji 48. Bitef održava se pod sloganom „Prošlost je sada“, a poznati hrvatski reditelj istakao je da „kada se sretnu prošlost i sadašnjost, da se neminovno sa njima sreće i budućnost“.

Predstava „A gde je revolucija, stoko?“ zasnovana je na „digitalnim ostacima“ prethodnog komada Šeparovića i Montažstroja – „Mali čovek ne sme preko crte“. Predstava koja se bavila pitanjem može li pop muzika postati oruđe direktnog podsticanja na društvene promene, koristeći kao primer kompozicije sa kultnog albuma „Paket aranžman“, ali i druge numere jugoslovenske rokenrol muzike 1980-ih, izvedena je samo tri puta u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu. Zbog pretnje tužbom zbog zloupotrebe autorskih prava komad je otkazan, a Zbor Malih ljudi, sačinjen od marginalizovanih grupa u Hrvatskoj (staraca, lezbijki, Roma, Srba, žena, radnika…) je rasformirana, objasnio je nakon predstave autor.

Isto je mogla čuti i sama publika u Domu omladine, budući da nova predstava metodom autocenzure govori o prethodnom delu, ali i o problemu autorskih prava i intelektualne svojine.

– Proces je bio dosta mučan, od samog trenutka kada je trebalo odlučiti šta dalje, do toga da treba etički i estetički opravdati zašto smo nešto radili ili šta ćemo raditi – istakao je Šeparović. Od 30 članova nekadašnjeg Zbora malih ljudi ostalo je njih četvoro, dok su im se priključila dva nova člana koji izvode ovaj komad.

– Bez obzira na to što je ova predstava zasnovana na ruševinama prethodnog komada, važniji je kontekst u kome smo radili. Zašto smo kršili autorska prava – objasnio je reditelj.

Kako kaže, otkada je poželeo da radi predstavu o tome šta danas znači muzički album iz 1981. koji je uticao na njegovo formiranje, prvo pitanje sa kojim se susreo je ko sada ima autorska prva na to.

– Pitanje šta je intelektualno vlasništvo se samo nametnulo, kao i kada nešto postaje opšte dobro, šta je registrativa i kako funkcioniše. To je vrlo bitno, jer će nas se u budućnosti ticati sve više. Ovaj proces tranzicije ili restauracije kapitalizma doveo je do toga da sada država neće otkupiti neke lekove ako se ne zna ko je tvorac njihovog patenta. Sve se radi u korist privatnog sektora. Ljudi ne idu kod državnih lekara, jer se dugo čeka, već plaćaju privatne. Ali mi smo se ove teme u predstavi samo dotakli. Rešavanje vlasništva neće rešiti umetnost. A zar ne bi trebalo da među umetnicima to bude stvar dijaloga – naglasio je reditelj dodavši da je pitanje autorskih prava vrlo problematično u digitalnom vremenu.

Jedan od učesnika u predstavi Ante Perković istakao je da je za njega rokenrol bio ideologija, te da je ona samim tim određivala i njegove političke stavove. Pokušali smo da pokažemo šta te pesme Šarla akrobate, Električnog orgazma i Idola mogu značiti danas, trideset godina kasnije. „Zlatni papagaj“ je pesma o kafiću u koji su izlazila trofejna deca SFRJ, a u koji Gile i njegovi drugari nisu mogli ući. Odlučili smo tu pesmu preslikati u „Zlatnu mladež“, Tuđmanov koncept o 200 hrvatskih bogatih porodica koje će vladati zemljom. „Amerika“ Idola je tada značila nešto drugo. Mi smo tada mislili da je Zapad sloboda. Ja sam verovao da je Brus Springstin iskreni borac za radnička prava, iako on peva iz svoje vile i na tome zarađuje – istakao je Perković, dodavši da je najbolja stvar koja može da se dogodi muzici albuma „Paket aranžman“ to da postane svačija, te da su autorska prava zapravo i dovela do stvaranja kapitalizma.

Predstava „A gde je revolucija, stoko?“ izvedena je juče reprizno u Domu omladine, dok je komad „(A)polonija“ Kšištofa Varlikovskog u izvođenju Novog teatra iz Poljske bio na programu u hali 3 Beogradskog sajma. Do 30. septembra biće izvedeno još 12 predstava u konkurenciji za Gran pri „Mira Trailović“, kao i za Specijalnu nagradu žirija. O najboljima će odlučiti međunarodni žiri čija je predsednica rediteljka iz Izraela Lila Deker-Avneri, a članovi scenografkinja i kostimografkinja iz Švedske Ula Kasius, pozorišni kritičar iz Poljske Vitold Mrožek i iz Srbije rediteljka Ana Tomović i dramaturg Periša Perišić.

Predstava od telefonskog imenika

– Pozorište se može praviti od bilo čega. Ne mora se uvek uzeti dramski tekst koji je neko napisao. Možete napraviti predstavu od telefonskog imenika ili od digitalnih ostataka druge predstave – kaže Borut Šeparović, objašnjavajući zašto je dokumentarizam postao primetna karakteristika savremenog teatra. Kako ističe, taj vid pozorišta i dalje nije mejnstrim, iako je njegovo prisustvo na ovogodišnjem Bitefu vidljivo, dodajući da bi se trebalo zapitati zašto reditelji odustaju od fikcionalizacije pozorišta i okreću se realnom.