Zafranović: Za svetu temu se biraju najbolji autori 1Foto: Stanislav Milojković

Filmski reditelj Lordan Zafranović je bio iznenađen informacijom o tome da je dramaturškinja Biljana Srbljanović objavila tekst o brojnim sličnostima između scenarija „Djeca Kozare“ Arsena Diklića iz 1986. godine po kome je on želeo da snimi film i scenarija za film „Dara iz Jasenovca“ Nataše Drakulić.

Zafranović kaže za Danas da ne može ništa da komentariše bez konsultacija sa svojim advokatom budući da je u toku sudski spor sa rediteljem filma „Dare iz Jasenovca“ Predragom Antonijevićem.

– Ne znam šta ću raditi, moram razgovarati sa svojim advokatom Vladimirom Gajićem. Ja trenutno imam jedan spor sa tim režiserom jer sam ga u jednom intervjuu nazvao Ledi Gaga iz zezanja, a onda me on zbog toga tužio beogradskom sudu da sam mu time naneo bol. Zato ja sad veoma teško mogu komentirati bilo šta bez dogovora sa svojim advokatom – izjavio je Lordan Zafranović za Danas. Upitan da li je gledao film „Dara iz Jasenovca“ Zafranović odgovara odrično, ali i da je drugačije ne bi ga komentarisao.

– Nisam gledao film „Dara iz Jasenovca“ a i inače retko dajem komentare o svojim kolegama – kaže Zafranović. Na pitanje Danasa kako se osećao tokom intenzivne promocije filma „Dara iz Jasenovca“ kao državnog projekta Srbije imajući u vidu da se on sam decenijama spremao da snimi film o deci sa Kozare, Zafranović kaže da je prirodno da ga je ta vrsta nepravde bolela, kao i teza da se 70 godina ćutalo o Jasenovcu.

– Naravno da me je bolela nepravda jer sam se godinama pripremao da napravim taj film i velika je laž da 70 godina niko nije govorio o Jasenovcu. To nije točno. Čitav niz autora je napravio i dokumentarne filmove o logoru u Jasenovcu. Ja sam recimo radio „Testament“, a godinama i godinama sam se, ne samo ja, nego cela moja ekipa sastavljena od eminentnih istoričara i pisaca, bavili time. Možda nisu u Beogradu, ali u Hrvatskoj sasvim sigurno jesu. Scenario „Djeca Kozare“ Arsena Diklića je napisan još 1986. godine a ja sam ga izvukao zbog aktualnosti, zbog stradanja djece izbjeglica i danas u svijetu. I taj film koji sam želio snimiti je trebao biti kruna onoga što sam želio da napravim, jedan ozbiljan film o toj ljudskoj drami – kaže Zafranović. On dodaje da su i ranije postojali državni projekti, ali da bi vlast tada birala najbolje autore i da su se u Srbiji mogli naći takvi.

– S druge strane mi se čini da kad neko naručuje neku sliku, kao kad su ih u doba renesanse pape ili carevi naručivali, onda biraju najbolje umetnike. Kad su crkve naručivale umetnicima ikone i freske, tražili su to od Rubljova, Mikelanđela, tražili su to od najboljih koji su živeli u njihovom vremenu. Čini mi se da je tako trebalo postupiti i sa ovom temom, da je rade najbolji u Srbiji u kojoj postoje izuzetno talentirani reditelji i scenaristi. Kad se pogleda historija srpskog filma sve do danas, to su izuzetne kreacije i autori i sasvim je sigurno da u Srbiji danas postoje talentirani autori. I oni su morali biti izabrani za tu temu jer je to sveta tema – zaključuje Lordan Zafranović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.