Zašto nam se događa novi ‘talas’ satire o bogatašima od ‘Belog lotosa’ do ‘Trougla tuge’?

U „Trouglu tuge“, švedski reditelj satiru bogatstva dovodi gotovo do sadističkih ekstrema, sa 15-minutnom sekvencom „humorističke odvratnosti“ koja se odvija na luksuznoj jahti. Zbog kombinacije turbulentnog vremena i loše morske hrane, imućni putnici postepeno obolevaju od eksplozivnog povraćanja i proliva – padaju niz stepenice i zabijaju se u zidove dok se olakšavaju tokom oluje.

„Cilj je bio da se scena gurne toliko daleko da publika u jednom trenutku mora da kaže: ‘Molim te, spasi ih, dosta im je! Nemoj ih više kažnjavati!'“, kaže Ostlund. „A onda odem još 10 koraka dalje.“

Predivni ‘Beli Lotos’ se vratio u drugu sezonu to nije ni sekund prerano

„Trougao“ je samo jedan od nekoliko novih filmova i TV serija koje ove godine za metu biraju socijalno nezadovoljstvo i izuzetno bogate. U komediji striming servisa Apple TV+ „Pljačka“ Maja Rudolf glumi milijarderku bez sluha koja sebi stvara novi identitet dobročiniteljke, dok „Glass Onion“, nastavak filma „Noževi van“, prikazuje Edvarda Nortona kao tehnološkog tajkuna u stilu Elona Maska koji je domaćin zabave sa društvenom igrom rešavanja misterije ubistva na svom privatnom ostrvu.

Mračna komedija „Meni“ ismeva kulturu kulinarskog luksuza u restoranu na udaljenom ostrvu, gde nadmeni gosti postaju deo večernjeg obroka na neočekivane načine. A HBO-ov, Emijem nagrađeni, „Beli Lotos“ vratio se u drugoj sezoni sa novim bogatašima koji se loše ponašaju na odmoru, zamenivši Havaje iz prve sezone živopisnim sicilijanskim odmaralištem.

„Lotos“ ponovo zatiče isprazne turiste koji traže ljudsku povezanost, dok se ubistvo nazire na horizontu.

Sedam epizoda druge sezone bavi se temama moći i toksične muškosti, sa skoro potpuno novom glumačkom ekipom (osim Dženifer Kulidž i Džona Grisa).

„Stakleni luk“: Nova misterija ubistva sa prvoligaškom glumačkom postavom veća ali ne i bolja od majstorskog „Knives Out“

Majk Vajt je stvorio, napisao i režirao seriju. On pušta gledaoce da formiraju svoj stav „o likovima i njihovom ponašanju, ali onda često izvrće očekivanja“, kaže Teo Džejms koji igra finansijera Kema. „Bogatstvo nije uvek crno-belo. Ovi ljudi vam se delimično gade, a onda u njima vidite deo sebe.“

Ovakva intenzivna društvena satira teško da je nova: „Anđeo uništenja“ (film iz 1962.) i „Vladajuća klasa“ iz 1972. bili su kritike klasnih odnosa. Noviji primeri uključuju filmove „Mi“ Džordana Pila i „Parazit“ Bong Jun-hoa koji nude jetke komentare o privilegovanosti. Ali komedije koje napadaju višu klasu još jače pogađaju u 2022. godini, kada 10% svetske populacije poseduje 76% bogatstva, prema ovogodišnjem Izveštaju o nejednakosti u svetu.

„Ove teme su u prošlosti bile veoma lepo istražene, ali danas to zaista utiče na stanje uma ljudi“, kaže Doli de Leon, filipinska glumica koja tumači čistačicu koja je postala vlasnica moći u „Trouglu“.

„Jaz između bogatih i siromašnih postaje sve veći. Estlund veruje u idealno društvo koje svima pruža jednake mogućnosti, ali ovde nije takav slučaj.“

„Trougao“ prati dvojac foto-modela (Heris Dickinson i Šarlbi Din) koji bivaju poslati na besplatno krstarenje, gde objavljuju selfije i druže se sa trgovcima oružjem i ruskim oligarsima.

Estlund, čiji drugi satirični filmovi uključuju „Višu silu“ i „Kvadrat“, bio je inspirisan da napiše film nakon razgovora sa svojom partnerkom, modnom fotografkinjom.

Bio je zaintrigiran idejom „lepote kao valute“ i želeo je da istraži kako influenseri na Instagramu mogu da iskoriste svoj izgled da bi se popeli na društvenim lestvicama.

Estlund: „Modni brendovi u osnovi prodaju svoje proizvode na konceptu ponašanja stada“

Kada „ne razdvajate privatni život i posao, sve postaje proizvod koji prodajete“, kaže Estlund. Odeća, takođe, postaje kamuflaža i „toliko je povezana sa hijerarhijama. Modni brendovi u osnovi prodaju svoje proizvode na konceptu ponašanja stada: detektujemo sa kojom smo društvenom grupom povezani i onda kupujemo odeću da bismo se uklopili“.

„Meni“ na sličan način izvrgava ruglu određenu podskupinu ultra bogatih: posetioce skupih restorana. Komedija prati Margo (Anja Tejlor-Džoj), mladu ženu koja u društvu svog dečka kulinarskog entuzijaste (Nikolas Holt) dolazi u ekskluzivni restoran gde glumci, kritičari, biznismeni i bejbi bumeri plaćaju 1.250 dolara za obrok.

Ali kako noć odmiče, svako raskošno jelo postaje sve ličnije, dok slavni kuvar Slovik (Rejf Fajns) razotkriva uništavanje ljudskih života i finansijske prevare svoje bogate klijentele. On takođe odbija da posluži hleb – nekada smatran hranom za niže klase – i umesto toga im nudi oskudni tanjir umaka.

„Pokušavali smo da sledimo koncept zaslužnosti, a bogati ljudi su put do toga“, kaže koscenarista Set Rajs. Sa više platformi nego ikad za konzumiranje sadržaja, „gotovo kao da ljudi prolaze kroz to tako brzo da to više ne cene. I zamislite da je sadržaj koji postavljate hrana – uložite toliko truda u to a oni ga jednostavno pojedu što je brže moguće.“

Film ima „tangencijalne tematske sličnosti“ sa nekim drugim satirama o bogatstvu koje se trenutno prikazuju, dodaje koscenarista Vil Trejsi, iako su „prvu ruku“ scenarija napisali pre četiri godine.

„Skoro se čini da je ‘Meni’ deo talasa, ili da smo reagovali na određeni trend“, kaže Trejsi.

„Nismo, ali zanimljivo je videti preklapanje. Ima se mnogo toga reći o kapitalizmu i izvesnoj vrsti kulturnog nezadovoljstva: svi su gladni za nečim većim“.