Zoran Stamatović/Foto Privatna arhiva„Ceo život sam posvetio pozorištu, ne smatrajući to viteštvom, već pregalaštvom. Ali, živimo u konfuznom vremenu u kome je predanost poslu postalo viteštvo“.
To za Danas kaže Zoran Stamatović, dugogodišnji direktor Narodnog pozorišta Užice, jedan od dobitnika ovogodišnje nagrade „Vitez poziva“.
Nagradu dodeljuje Liga eksperata i njome se promovišu vrednosti i pojedinci koji svojim životom i radom brane univerzalne vrednosti i koji su na najbolji način usaglasili svoja profesionalna znanja i savest, odoleli mnogim pritiscima ideologije, politike, institucija, grupnih i pojedinalnih interesa.
Osim Stamatovića, ovogodišnji lauretati su akademik i književnik Ljubomir Simović, ekonomistkinja Gordana Matković, gastroenterohepatolog dr Dragan Delić, i direktor agencije Fonet Zoran Sekulić.
O nagradama je odlučivao žiri koga su činili univerzitetski profesori Zoran Radovanović (predsednik), Vida Ognjenović, Žarko Trebješanin, Vladimir Goati, Vesna Rakić Vodinelić i advokat Božo Prelević.
„Ovo priznanje pripada i svima onima koji su proteklih nekoliko decenija bili podrška užičkom Narodnom pozorištu i Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ da traju i podsećaju na to da svako od nas može, ukoliko to želi, biti vitez“, dodaje naš sagovornik, koji je i ranije nagrađivan za svoj rad.
Nagrada promoviše i vrednosti poput ličnog morala, odgovornosti i profesinalizma. Kako povratiti te vrednosti?
„One se ne mogu levkom „ulivati“ u glavu. Njih nosimo iz kuće. Ako svako od nas časno i odgovorno radi svoj posao, to bi mogao da bude onaj potrebni „uspravni hod“. Ako je crno, onda je crno, a ako je belo, onda je belo i moramo da se trudimo da promenimo to crno, prihvatajući i to da svet nije samo crn ili samo beo. Važno je da se usudiš da ostaneš veran vrednostima na kojima je opstala civilizacija i da te vrednosti braniš. Izazov je uvek ono što nije jednostavno, a nagrada za to su osećanje doslednosti, istrajnosti, reči i dela kojih se ne stidimo.
Kako se NP Užice nosi sa težinom sadašnjeg vremena?
– Nikada nisu bila laka vremena za kulturu. Ali, teško je i svima drugima, bez kojih mi ne možemo da postojimo. Potrebni su nam i kultura i obrazovanje i izdvajanja za te oblasti. Odatle kreću sve teškoće, a pozorište su emocije i prostor slobode i pokušavamo da, sa scene, korigujemo ovo naše racionalno i teško vreme.
Narodno pozorište Užice/Foto: N. Kovačević
Da li ste zadovoljni izdvajanjima Grada za programe užičkog pozorišta?
– Nikada nisam zadovoljan, jer da jesam-spavao bih. Mislim da ima prostora za šire poglede i da se izdvaja u skladu sa mogućnostima. Ta podrška, veoma često, jeste velika, a mogla bi da bude i veća, pa se nadam se da će se to pokazati u pripremama za realizaciju programa „Užice grad kulture Srbije 2024. godine“. Pozorište je raslo zajedno sa ovim gradom. Međutim, ne može komunalna infrastruktura biti jedina mera napretka. Ako ne napreduju prosveta, kultura i zdravstvo, veoma malo značaja imaće komunalna infrastruktura.
Kako se Užice priprema za prestonicu kulture Srbije za dve godine?
– Vrlo malo znam o detaljnim planovima, iako sam član tima koji je izradio taj projekat. Pozorište je predložilo nekoliko programa. Jedan od njih je da se, zajedno sa Narodnom bibliotekom Užice, organizuje naučni skup o delu Ljubomira Simovića i da ugostimo predstave, nastale po njegovim dramama, koje se igraju kod nas i u okruženju. Planiramo da obeležimo i 140 godina od rođenja Milutina Uskokovića i da ta velika imena naše kulture učinimo još vidljivijim sa porukom – i užičko i svetsko. Nadam se da će sve što je napisano u tom projektu biti realizovano, jer Užice ima dobar potencijal.
Kao koselektor Jugoslovenskog pozorišnog festivala i donedavno predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, imate uvid u produkciju pozorišta južno od Save i Dunava i kako biste ocenili stanje u tim teatrima?
– U toj proceni postoji nekoliko aršina, a prvi je koliko lokalne samouprave ulažu u programe i infrastrukturu pozorišta čiji su osnivači. Po tome se izdvajaju Kraljevo, Niš, Kragujevac i Zaječar. S druge strane, tu je odnos kvaliteta i novca koji dobijaju pozorišta i on se prepoznaje na gostovanjima takvih predstava i na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu. Pozorišta, najčešće, pruže više nego što dobiju i imaju materijalnih mogućnosti i postala su utočišta slobode i slobodne reči.
Greške i stid
„Misija teatra, umetnosti uopšte, u svakom vremenu je da nas opominje da ne smemo živeti u tami niskih strasti i zapostavljati duhovne vrednosti. Čovek u nama se mora probuditi i ohrabriti da poštuje život, da se suoči sa zabludama i sopstvenim greškama, da oseti stid kada korača pogrešnim putem i samo tako ovaj svet možemo učiniti boljim“, poručuje Stamatović
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
