Milorad Vučelić: Karma kameleon

Postavši ovih dana predsednik FK Partizan sa 30 glasova „za“ od 65 članova Skupštine, pri čemu je 17 delegata sam postavio, ušao je i u istoriju ovog kluba, ali i fudbala uopšte. S obzirom da je istovremeno i predsednik istoimenog sportskog društva, a da je svojevremeno po dve godine bio i predsednik Rukometnog saveza Jugoslavije, te Rukometnog saveza Srbije, nesumnjivi je miljenik „učiteljice života“ i kad je sport u pitanju.

Po struci diplomirani pravnik, tim poslom se nikad nije bavio, ali je zato kroz život postao ekspert za veleslalome kroz zakone, i dizanje paragrafa u vazduh. Bio je Vučelić i direktor SKC-a, upravnik Zvezdara teatra i umetnički direktor „Budva grad teatra“, tu je nekako i počela i završila se njegova „disidentska“ crta, tako mu draga u biografiji. Popularnost u široj javnosti osvaja početkom devedesetih kad najpre postaje generalni direktor RTV Novi Sad, a odmah potom isto to u „objedinjenom“ RTS-u. Miloševićev šef propagande i ratni trubač prestaje da bude posle Dejtona kad mu je gazda postao ljubitelj mekših tonova.

Dve godine kasnije vraća se u SPS, verovatno motivisan jednom od svoje četiri ljubavi (prema novcu), da bi postao predsednik Upravnog odbora Telekoma. Ipak ubrzo zbog izmicanja još jedne (prema vlasti) formira Demokratsku socijalističku partiju (DSP) kojoj je istorija u startu izmakla te je, iz istog razloga, u februaru 2003, kad se razredio petooktobarski vazduh, zajedno sa ostalim „članovima“ DSP kolektivno pristupio SPS-u. Na njegovom zvaničnom sajtu piše da je i dalje član Glavnog odbora te stranke, sa čim se zvaničan sajt SPS-a ne slaže.

U političkoj čaršiji poznat je kao čovek za sve režime, „karma kameleon“, preletač i „garderober“ svih ideoloških odora. U mladosti je bio levičar, komunista i Jugosloven, ali i disident i jugoskeptik, vrlo brzo prezuo se u nacionalistu i velikosrbina, te antikomunistu, umeo je da završi ubrzano i kurs za Evropljanina i reformatora, kad mu je trebalo, iz krštenice je povukao i crnogorstvo.

LJubav prema ženama (posebno onima sa estrade), preskupim stvarima i raskalašnom životu, politički protivnici često su mu nabijali na nos u smislu „morala“, ali i onog „odakle mu“. Četvrtu veliku ljubav – prema fudbalu utolio je prekjuče, kako sam reče, na sreću Partizana, ali i njega samog. Što je sigurno i planirao kad se 2014, posle tačno 14 godina izgnanstva, vratio u klub kao potpredsednik.

Bio je hapšen u akciji „Sablja“, Srbiju je trkom napuštao u dva navrata: za vreme bombardovanja i posle raspisivanja poternice za Stankom Subotićem.

Ima dvoje dece – sina Branislava i kćerku Anu.