Priče su otkrivene nedavno, zahvaljujući Mahfuzovoj ćerki Um Kalsum, koja je kutiju s očevim rukopisima i beleškama dala na uvid književnom kritičaru Muhamedu Šairu, koji je među njima našao priče koje nikad nisu zajedno objavljene u jednoj knjizi.

Zbirku čini 18 kratkih priča smeštenih u jedan kairski kvart u prošlom veku. Autor s ironijom otkriva ljudske slabosti i dvostruki moral, strah stanovnika kvarta od sveprisutne smrti i njihovu dirljivu nežnost. Priče su sveže, duhovite, povremeno tužne, ali uvek životne i obeležene stvarnim dešavanjima.

One čine skladnu celinu sa mestom radnje i atmosferom, nudeći čitaocu sliku jednog novog, nepoznatog sveta, koja ostaje dugo u pamćenju. Kao u mnogim ranijim Mahfuzovim delima, i u ovim pričama snažno je predstavljen pojam sufijskog razlikovanja vidljivog i nevidljivog, poznatog i nepoznatog. One imaju jaku ezoteričnu stranu, pošto Mahfuz koristi kvart kao simboličnu sliku kroz koju pruža niz filozofskih, kontemplativnih, religijskih i etičkih pogleda kroz razgovore likova.

Unutar samo nekoliko stranica autor razvija situaciju sa završetkom koji izuzetno dobro govori o karakterima likova. Reći tako mnogo na malom prostoru veština je samo izvanrednih pripovedača. „Mahfuzov bogat i raznolik književni svet je enciklopedija egipatskog života u 20. veku. Zato će njegov glas ostati snažan i jasan za mnoge generacije koje dolaze, i to ne samo u arapskom svetu“.

Povezani tekstovi