O ratu, kroz priče o hrani

Autorka je zabeležila razgovore sa prijateljima koji su preživeli rat u izbeglištvu, tokom građanskog rata (1991-1999) u bivšoj Jugoslaviji. Sagovornici su iz različitih krajeva, od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine do Kosova i Metohija.

Najstarija sagovornica je Radmila (1927), koja govori o svirepom životu u nacističkom logoru u “Mathauzenu”. Akademik Gojko Subotić i sociolog Seka Mitrović prisećaju se izbeglištva koje su doživeli kao mala deca. Među najmlađim sagovornicima je Dragana Goreta (1979), koja se seća izbeglištva u Loznici, dok mladi pisac, Berislav Blagojević (1979) beleži svoje detinjstvo u ratnom Bosanskom Brodu. Na autorkinu molbu – “Ispričaj mi nešto o ratu, kroz hranu”, sagovornici su pripovedali o svom ratnom iskustvu, autentičnim i iskrenim, često poetičnim glasom. Neka svedočenja ličila su na romane, nekad je razgovor trajao dugo. Gordana Bogićević, koja je dva puta doživela izbeglištvo (iz Petrinje u Beograd, iz Beograda u Peć) pripovedala je devet sati. Neki razgovori, slučajni i kratki, bili su nalik na lirske pesme. Pri kraju knjige prikazani su recepti jela: gulaš, punjena paprika, pasulj, kupus salata, vanilice…

Knjiga “Hleb i divlje jagode” naišla je na odličan prijem u Japanu. Doživela je već treće izdanje, objavljeni su pozitivni prikazi u vodećim dnevnim listovima (“Jomiuri šimbun” i “Asahi šimbun”). Književna kritičarka Hinako Abe, poredeći autorku sa Svetlanom Aleksijević, ističe da nam Kajoko Jamasaki tiho govori da je naš svet ispunjen raznolikošću i slojevitošću, u kome svaki od nas živi neponovljiv život. „Građanski rat u bivšoj Jugoslaviji… Ljudi su bili primorani da napuste svoja staništa i da se presele. Da bi od njih slušala njihova iskustva, Kajoko Jamasaki je koristila hranu kao ključnu reč. Izvanredan metod za pisanje žive savremene istorije! Divni su i recepti. Uspeo sam da rekonstruišem gulaš i papriku“, beleži pisac Nacuki Ikezava.