Obnova globalnog nadmetanja: Geopolitička borba Rusija i Amerike premestila se na "globalni jug" 1Demeke Mekonen i Sergej Lavrov Foto: EPA EFE RUSSIAN FOREIGN AFFAIRS MINISTRY

Iz Kaira se ovih dana jasno vidi da se geopolitička borba Rusija i Amerike premestila na globalni jug. Sukob između Rusije i Ukrajine istakao je međusobno povezane političke, ekonomske i bezbednosne interese koji povezuju Aziju, Bliski Istok i Rusiju.

Regionalne sile na Bliskom Istoku, uključujući zalivske države i Izrael, koje više vole da zadrže Rusiju na svojoj strani kako bi se suočile sa pretnjom nuklearnog Irana, pokušavale su da zaštite svoje interese tokom sukoba.

Rezerve nafte u zemljama zalivskog Saveta za saradnju bile su neprocenjiva moneta koja im je omogućila da promene svoje strateške prioritete i da se još više udalje od Zapada.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, na primer, odbili su nekoliko zahteva Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva za povećanje proizvodnje nafte kako bi se zaustavile rastuće cene nafte.

Oni su takođe vodili razgovore sa Rusijom, signalizirajući spremnost da zaštite svoje zajedničke interese, posebno u oblasti energetike i nastavili da podržavaju rastuće ambicije Kine u regionu, uključujući inicijativu Pojas i put, koja izaziva zabrinutost za indo-pacifički plan koji imaju SAD.

VAŠINGTONSKA TRANSFORMACIJA: To je suštinski promenilo način na koji Bajdenova administracija posmatra geopolitičku realnost na međunarodnom planu.

Bez ruske akcije u Ukrajini teško da bi Bajden otputovao u Saudijsku Arabiju i sastao se sa prestolonaslednikom.

Ali, to putovanje bilo je više od kratkoročnog pitanja obima proizvodnje nafte.

Ono je izrazilo dublje priznanje da su Bliski istok i ključne države u njemu važni u dugoročnoj konkurenciji sa Rusima i Kinezima, ali i shvatanje Vašingtona da mnogi lideri u regionu imaju ozbiljne sumnje u trajnu moć Amerike, te je stoga postojala hitna potreba da se ponovo uspostavi američki kredibilitet u regionu.

Imajući u vidu da su administracije Obame i Trampa bile u dubokom povlačenju sa Bliskog istoka, nije preterano reći da ovo putovanje predstavlja pokušaj transformacije pristupa Vašingtona regionu.

A, promene su vidljive – najistaknutije uloge u nedelji posle Bajdenove posete imali su SAD, Rusija, Francuska i Saudijska Arabija.

Time što je američki predsednik okončao posetu Saudijskoj Arabiji, označilo je kraj izolacije kojom su zapadne zemlje izložile saudijsku kraljevinu i njenog vladara zbog ubistva novinara Džamala Kašogija.

Mohamed bin Salman odmah je krenuo u Grčku i u Francusku.

Put u Francusku vodio ga je nakon što je Jelisejska palata insistirala da egipatski predsednik El Sisi iz Beograda ode u Pariz.

Nakon što je saudijski prestolonaslednik napustio Atinu, telefonom su razgovarali egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri i njegov grčki kolega Nikos Dendijas. Isto kao što su posle Bajdenove posete Saudijskoj Arabiji razgovarali Bin Salman i Putin.

Analizirajući evropsku turneju Abdela Fataha el Sisija koja je uključivala i Srbiju, vodeći egipatski dnevnik Al Ahram naglašava da je u Srbiji otvorio Egipatsko-srpski poslovni forum i pozvao na veću trgovinsko-ekonomsku saradnju dve zemlje.

Ocenjuje se da je turneja bila izuzetno važna jer pokazuje da Egipat želi „uravnotežene odnose“ sa evropskim zemljama, bez obzira na njihov stav o ukrajinskoj krizi. El Sisi je potvrdio spremnost Egipta da izvozi prirodni gas u Nemačku i Evropu u okviru „ambiciozne vizije Egipta da se transformiše u čvorište za proizvodnju i izvoz čiste energije, posebno zelenog vodonika, solarne energije i energije vetra“.

On je istakao egipatsku „političku neutralnost“ u odnosu prema međunarodnim sukobima i „delovao kao posrednik, prenoseći moguća rešenja između različitih strana i stvarajući zajedničku osnovu koja se može izgraditi da bi se okončala ukrajinska kriza i pretnja koju ona predstavlja po bezbednost snabdevanja hranom i energijom“.

AFRIKA, AFRIKA: Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov početkom ove nedelje posetio je Kairo, Kongo, Ugandu i Etiopiju. On se obratio Arapskoj ligi, a sreo se s predsednikom Sisijem koji mu je preneo ono o čemu piše Al Ahram.

Zanimljivo je da su zemlje članice Arapske lige odbile zahtev zapadnih zemalja da se uopšte ne fotografišu i ne rukuju s ruskim ministrom.

A, dok je ruski ministar bio u Kongu, francuski predsednik Makron bio je u poseti Kamerunu.

Obe zemlje odvajaju prorusku Centralnoafirčku republiku od mora i imaju dovoljnu infrastrukturu da organizuju saobraćaj i izvoznih i uvoznih proizvoda.

Francuski uticaj u njenim afričkim kolonijama slabi u tolikoj meri da joj je potrebna lično predsednička intervencija da zadrži države u svojoj orbiti.

Kongo se pojavljuje kao mogućno perspektivno transportno čvorište, jer se graniči sa većinom zemalja Centralne Afrike i može da se koristi kao „logistička odskočna daska“ ka Latinskoj Americi.

Stoga je Kongo uključen i u kinesku inicijativu Jedan pojas, jedan put i indijski program „održivih lanaca snabdevanja“.

Rusija je i dalje angažovana u održavanje političkih poredaka, pa svojim političkim uticajem otvara nova tržišta za Kinu i Indiju.

U Burkini Faso već su održani proruski mitinzi, pa će Francuska morati da se posveti i priobalnim susedima Malija, gde se Rusija takođe uključuje u uspostavljanju stabilnosti u zemlji tako što je uputila svoje trupe u Timbuktu, nakon što su francuske trupe napustile zemlju.

„Siguran sam da ogromna većina svetskih zemalja ne želi da živi kao da su se kolonijalna vremena vratila“, rekao je Lavrov tokom svog boravka u Etiopiji.

Amerika ne želi da prepusti Rusiji afirmaciju slike sukoba u Ukrajini kao konflikta istoka i zapada, dominacije i nezavisnosti, nego insistira da je to ruska osvajačka akcija koja zahteva opšte suprotstavljanje.

Očekuje se da će američki državni sekretar Antoni Blinken doputovati na afrički kontinent početkom avgusta, uključujući verovatno zaustavljanje u Demokratskoj Republici Kongo i Južnoj Africi.

U međuvremenu, ambasadorka američkog predsednika u Ujedinjenim nacijama, Linda Tomas-Grinfild, putuje sledeće nedelje u Ganu i Ugandu, nakon prošlonedeljne posete šefice američke Agencije za međunarodni razvoj Samante Pauer Somaliji i Keniji.

U pozadini svega je geopolitičko nadmetanje, naglašeno time kako se Vašington i Moskva nadmeću za podršku afričkih zemalja zbog rata u Ukrajini.

Blinken će imati mnogo posla tokom svoje druge posete kontinentu. Južna Afrika se suočila sa pritiskom da zauzme oštriji stav prema Rusiji, ali pokušaji SAD da okupe zemlje širom kontinenta da diplomatski i ekonomski izoluju Rusiju dosad nisu uspeli, već se čini da je Rusija korak ispred svog takmaca.

NEUPADLJIVO: Iako se činilo da Kina nije bila tema tokom Bajdenovog boravka na Bliskom Istoku, upućeni svedoče da je ona bila „glavni neupadljivi cilj“ Bajdenove turneje, posebno u Izraelu, gde je potpisan veći broj sporazuma kojima je glavni cilj suzbijanje kineskog uticaja u regionu.

Na zajedničkom obraćanju novinarima sa premijerom Jairom Lapidom 14. jula, Bajden je podvukao da je njegova poseta osmišljena da pokaže posvećenost SAD Bliskom Istoku i da izbegne napuštanje vakuuma koji bi popunile Kina i Rusija.

On je ovu poruku ponovio na samitu sa liderima zalivskih i arapskih zemalja 16. jula.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova odbacio je Bajdenove primedbe, ističući napore Kine da doprinese miru i regionalnom razvoju, a portparol kineske ambasade u Izraelu ponovio je ovu poruku.

Onda je Bajden dva sata razgovarao s kineskim liderom Si Đipingom povodom krize koju je otvorila najava posete Nensi Pelosi Tajvanu.

U saopštenju kineske vlade, od 587 reči, 293 su bile izjave o potrebi bilateralne saradnje na „miru i bezbednosti“ i „zaštiti globalne energetske i prehrambene bezbednosti“.

Ali, drugi njegov deo oštro protivureči američkoj politici prema Tajvanu i to u 258 reči, gde se ne isključuje ni vojna akcija Kine.

Razvoj događaja na Bliskom Istoku očekivano je doveo do diplomatskog sukoba Moskve i Tel Aviva.

Bilo je jasno da se stvari kreću u tom pravcu čim je ruski predsednik Putin demonstrativno posetio Teheran, tek što je Bajden otputovao iz Jerusalima.

Moskva je pokrenula sudski proces zabrane rada Jevrejske agencije. Reč je o tome, kako se navodi u tužbi, da je agencija nezakonito zadržavala i raspolagala ličnim podacima ruskih građana.

Povodom ovog slučaja, Rusija je slala pomešane poruke, a Kremlj je spor nazvao čisto pravnim pitanjem, dok je njeno Ministarstvo spoljnih poslova optužilo Izrael za dugogodišnje „nekonstruktivno“ i „pristrasno“ ponašanje prema Moskvi.

Spor je takođe postao tema u izraelskoj politici. Neki tvrde da su akcije Moskve protiv Jevrejske agencije bile odgovor na Lapidovu nedvosmislenu, stalnu osudu ruske invazije na Ukrajinu.

Bivši premijer Netanjahu optužio je sadašnjeg vd. premijera Lapida i ministra odbrane Benija Ganca, da su krivci za pogoršane odnose Izraela i Rusije.

Nakon početka sukoba u Ukrajini, Izrael je hodao po koncu podržavajući Kijev, ali ne i antagonizujući Moskvu.

Rusija kontroliše vazdušni prostor Sirije, gde Izrael izvodi vazdušne udare protiv svojih neprijatelja, uglavnom Irana i libanske terorističke grupe Hezbolah.

Dok je Izrael odbacio pozive da Kijevu obezbedi najnovije oružje, postepeno je više zauzimao proukrajinski stav u opdnosu na početak ruske invazije. Izraelska političarka i analitičarka Ksenija Svetlova primetila je da je Rusija počela da preti sankcijama Jevrejskoj agenciji otprilike u isto vreme kada je Lapid preuzeo mesto premijera.

„To se nije dogodilo pod bivšim premijerima Naftalijem Benetom i Benjaminom Netanjahuom“, ocenila je Svetlova.

Do izbora koji će biti održani 1. novembra, Izrael će se biti još jedna zemlja Bliskog Istoka koja će se boriti da održi svoju političku neutralnost između američkih i ruskih očekivanja i preferencija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.