Vavilonski mit o stvaranju sveta

Ovaj, više od 3.000 godina, stari ep pripoveda o stvaranju sveta iz drevne perspektive Orijenta.

U 12. veku pre Hrista nastao, a u prvom milenijumu recipirani ep, pripoveda o nastanku kosmosa u kome dva pra-božanstva vode dvoboj sa silama haosa, pobeđuju i preobražavaju delove sveta.

U dramatičnom epu reč je o bogovima i demonima, o ratu i intrigama, kao i usponu slavnog heroja Marduka na vrh vavilonskog Panteona.

To rano delo svetske književnosti pojavljuje se prvi put na temeljima naučnog izdanja klinastog pisma u nemačkom prevodu – Vavilonski mit o stvaranju sveta ENUMA ELIŠ priređivača Adrijana Hajnriha (C. H. Beck, Minhen 2022).

U više od hiljadu stihova Enuma Eliš nudi dramatičnu priču o nastanku sveta, borbi bogova, o presto i trijumf boga Marduka.

Time je ovo delo ne samo najznačajniji kulturni tekst mlađe mesopotamske istorije, već i prvorazredna napeta lektira.

U mitološkom epu čitalac susreće savršeno očuvanu kompoziciju na vavilonskom jeziku, koja je i osnova biblijskog postanja i paradigma za naše poimanje celokupne drevno orijentalne duhovne istorije.

Priređivač u uvodu otvara spektar posebnosti ovog dela.

U izdvojenom poglavlju reč je o protagonistima dramatičnog zbivanja i najzad u komentarima su pojedinačne strofe i pojmovi objašnjeni i stavljeni u dublji materijalni i duhovni kontekst u kome je Enuma Eliš nastao.

Ovde su jednako ukratko skicirani i putevi predanja mita o prastvaranju i osvetljeno vavilonsko nebo prepuno božanstava.

Ovaj prevod sa klinastog pisma ne nudi samo direktan pristup osnovnom tekstu već i strukturalne osobenosti jednog od najznačajnijih spomenika svetske književnosti, a uvod i komentar priređivača i sažet uvod u najbitnije aspekte književnosti i istorije kulture Mesopotamije.