Među 500 aktivnih vulkana na kugli zemaljskoj, Vezuv ima jednu posebnu ljudsku istoriju. Ona počinje erupcijom u godini 79. naše ere. koja je lavom i pepelom sahranila dva grada – Pompeju i Herkulaneum. Od tada ovaj majestetični razbojnik, kakao ga je nazvao nemački nobelovac Gerhard Hauptman, podseća ljude na tamnu stranu prirode. Vezuv je inače mesto rođenja moderne vulkanologije i ujedno je najposećenija vulkanska planina na svetu.

Od svog naknadnog buđenja 1631, ovaj vulkan cilj je putovanja evropskih turista poznatog kao Grand Tour. Mnogobrojni turisti su se na ovu planinu peli da bi osetili uzvišeno osećanje bljujućeg kratera ili u njegovoj blizini doživeli nezaboravni piknik. A onda je bio instaliran Funiculi Funicula, hvaljena uspinjača na sajli, a organizovan je i masovni saobraćaj autobusima i automobilima. Od 1944. vulkan miruje. Oko tri miliona žitelja živi u njegovoj senci. Vulkanolozi vele da je sve pod kontrolom i da u slučaju preteće vulkanske erupcije postoje detaljni planovi evakuacije.

Diter Rihter, teoretičar književnosti na Univerzitetu u Bremenu, sabrao je materijal i napisao knjigu Vezuv: Istorija jedne planine (Dieter Richter: Der Vesuv: Geschichte eines Berges; Wagenbach, Berlin), odnosno, kulturnu istoriju prirode, koja je u podjednakoj meri poučna i zabavna lektira. Rihterova knjiga fascnirajuća je kulturno-istorijska panorama jednog od najpoznatijih i najzagonetnijih toposa sveta koja se čita sa lakoćom, a čitaocima nudi i saznajnu dobit.

Ova istorija potkrepljena je mnogim primerima i komentarima. Rihter na primeru literarnih anala pokazuje da je Vezuv bio i književni motiv. Tako je recimo poznat primer soneta pesnika Đanbatiste Bazila, koji je poznat kao sakupljač bajki, pre nego što je postao žrtva erupcije Vezuva iz 1631. Zanimljiva je teorija o tome da delovanje vulkana ima posebno erotizirajuće dejstvo, o čemu svedoči i francuski spisatelj Gistav Flober.

Za Plinija Starijeg, koji je bio prominenta žrtva Vezuva, vulkan je bio etički izazov, kao što veli Vilijam Blejk – „Great things are done when men and mountains meet“, i bio apostrofiran kao usijani ubica, razarač, razbojnik. Drugi su pak u njemu videli dobročinitelja, koji zemlju čini plodnom, kao na primer Emanuel Kant ili francuski enciklopedisti. Gete je u njemu video duhovni teatar, postavši klasična planina za putnike sa svojom užasavajućom raskošnošću (Geteova vojvotkinja Ana Amalija), koja izaziva pomešana osećanja.

Planina će postati turistički magnet. Grupne posete najpre je pionirski organizovala firma Thomas Cook & Son, da bi danas to bio sastavni deo masovnog turizma. On leži na 1.281 metara nadmorske visine i ne ide u kategoriju velikih vulkana, iako je njegova razarajuća uloga u istoriji čovečanstva u toku hiljada godina poznata. Vezuv je nastao pre 25.000 godina u centru mediteranskog mora i još od antike predstavlja evropsku slavu.

Mimo lave, pepela, vatre i dima, ova planina stvara paganske mitove i hrišćanske legende, izveštaje o katastrofama, fantastična i učena objašnjenja. Autor ove knjige, Diter Rihter, koji je inače profesor germanistike, bez interdisciplinarnih kolokvijuma i autodidaktičkih studija geologije bio bi sasvim izvan sižea. On se studijama ove materije osposobio da elegantno i pozvano sudi o geološkim fenomenima.

Danas je gotovo trivijalno da se o istoriji čovečanstva govori kao putu od mita ka logosu. Ali na pitanju vulkanizma gotovo se potvrđuje kliše. Nije vulkan slučajno dobio ime jednog od bogova. Pobeđeni titani pod zemljom su zatočeni – tako pripovedaju Grci; infernalna vatra izbija na površinu zemlje, tužbalica prokletih može se iz pukotina zemlje jasno čuti – tako bar veruju hrišćani. Tako je u 18. i 19. veku logos zamenio mit.

Vulkanologija je postepeno razumela prirodne kauzalnosti takve naizgled natprirodne pojave. Na Vezuvu je nastala opservatorija koja registruje sve znakove predstojeće erupcije da bi gradovima u podnožju planine uštedela sudbinu 79. godine naše ere.

Povezani tekstovi