Danas podkast: Kako zagađenost vazduha utiče na naše zdravlje? (VIDEO) 1Foto: Danas

Zagađenje vazduha nije nova tema, ali jeste nešto o čemu je neophodno više razgovarati, a pre svega boriti se konkretnim delima protiv njega.

O načinu na koji aerozagađenje utiče na zdravlje građana Srbije razgovarali smo u Danas podkastu sa pulmološkinjom Draganom Jovanović.

„Nažalost, aerozagađenje je veliki problem u Srbiji. Zbog toga imamo veliki problem sa preranim umiranjem, sa mnogo većim oboljevanjem od nekih bolesti, naročito malignih i naročito u nekim krajevima posebno, tamo gde je najizraženije aerozagađenje“, rekla je ona.

Kako ističe Jovanović, aerozagađenje odnosi živote i u celom svetu.

„Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da negde oko 25 procenata smrti od kardioloških bolesti, od srčanih oboljenja, upravo je uzrokovano aerozagađenjem. Oko 24 procenata smrti od respiratornih, odnosno oboljenja pluća i disajnih puteva takođe je uzrokovano aerozagađenjem. To već dovoljno govori koliko je to veliki problem za zdravstveno stanje naše populacije, kao i u svetu uopšte. Kada govorimo o neposrednim posledicama, možda bi trebalo i kategorizovati, pa reći da u stvari ne postoji organ koji nije zahvaćen“, istakla je Jovanović.

PM čestice poslednjih godina sve češće se pominju u javnosti, ali i u izveštajima o sagađenju vazduha, a pulmološkinja pojašnjava i na koji način su opasne ne samo za disajne puteve.

„Najviše, u stvari, čemu doprinosi takva situacija, jesu te male PM čestitce koje jako lako prodiru do dubokih delova pluća, one ulaze u krvotog, pa ne oštećuju samo te delove pluća i disajnih puteva u kojima se nađu, već putem krvotoga odlaze i do drugih organa i izazivaju zato različita oboljenja, kao i da tako kažem, različite posledice u smislu prerane smrti“, pojasnila je Jovanović.

Pulmološkinja objašnjava i da ovakva vrste opasnosti ne bira na koga će da utiče, te da su i odrasli, podjednako ugroženi kao i deca.

„Ono što jedosnovno, to je da na primer, u samom disajnom sistemu izazivaju bolesti koje su i za odraslu populaciju bitne, ali i za decu. Kod odraslih, mnogo je veći problem onih koji obole od hronične opstruktivne bolesti pluća, od karcinoma pluća, od različitih bronhitisa i od različitih infekcija disajnog sistema. To je sve zbog aerozagađenja. Kod dece je to još izrazitiji problem, jer se kod njih pluća razvijaju godinama po rođenju i ovakva situacija sa aerozagađenjem izaziva prvo sklonost ka težim infekcijama, ka onim infekcijama disajnih puteva i pluća koje traže bolničko lečenje. Zatim, isto tako, mnogo češću pojavu alergija i astme, a onda kod onih koji već imaju astmu mnogo češću pojavu egzacerbacija, odnosno pogoršanja gušenja koja se javljaju. I ono što je najvažnije, slabije se razvijaju pluća kod dece koja žive u zagađenoj okolini“, rekla je Jovanović.

Kako je istakla, preko osamdeset odsto u svetu, pa tako i u Srbiji, stanovništva umire od kardiovaskularnih, malignih i respiratornih bolesti.

„Upravo na ove tri grupe drastično utiče aerozagađenje u smislu prerane srmti i većeg oboljevanja. Kada govorimo o malignim bolestima, tu je na prvom mestu karcinom pluća, ali isto tako i rak genitalnih organa, drugih lokalizacija – grla, urinarnih organa, i tako dalje. U Evropi svaki deseti pacijent od malignih bolesti umire zbog aerozagađenja. Kod nas, što je paradoksalno u smislu da je šokantno, po najnovijim podacima svaki deseti čovek umire od aerozagađenja. To podrazumeva i zdrave i bolesne, sve zajedno kad se uzme, svaka deseta smrt pripada aerozagađenju“, naglasila je sagovornica Danasa.

Jovanović ističe da u određenoj meri maske i prečišćivači vazduha mogu pomoći, ali da je ipak neophodno pozabaviti se uzrokom.

„Najbolje je delovati na uzrok, rešavati te stvari sistemski, onako kako je njihova važnost po prioritetima. Maske se koriste i profesionalno i imaju izvestan efekat i sprečavaju ulazak tih čestica. S druge strane, prečišćivači koji su kvalitetni mogu donekle da prečišćavaju. Međutim, kako možete obezbediti u svim prostorima to? Drugo, da li je naš život kao ljudi sveden na to kada idemo ulicom nosimo maske? Postoji i psihološki momenat. Imamo iskustvo već sa kovidom, znamo šta je to uradilo ljudima u smislu jedne vrlo problematične situacije sa psihičkim stanjem mnogih ljudi koji su vrlo teško podneli nošenje maski. Možda je to privremeno i u redu je da se koristi u onoj meri u kojoj čovek može da izdrži, ali sa druge strane, jedini pravi način jeste da se smanji aerozagađenje“, naglasila je Jovanović.

Celu epizodu možete preslušati na platformama Podcast.rs, Apple Podcasts, Google Podcasts, Stitcher, Spotify ili pogledati na našem Youtube kanalu.

Snimanje ovog podkasta sponzorisao je Philips.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.