Bivši predsednik Ustavnog suda: Konsultacija predsednika sa liderima stranaka neustavna

On ocenjuje da predsednik Kosova bez dobijanja imena mandatara od strane Samoopredelenja ne može da konstatuje da oni nisu iskoristili pravo da predlažu mandatara.

„Ustavna prava i garancije ne mogu se smatrati prokockanim prećutnim radnjama, ili arbitrarnim tumačenjem konkludentnih radnji titulara tih ustavnih prava. To mora da se izričito navede od samog titulara ustavnih prava, u ovom slučaju partija Samoopredeljenje. Ustavna prava i garancije nisu date da bi se odricanje od njih moglo tumačiti proizvoljno od onih koji nisu nosioci tih prava. Jedino sami nosioci tih ustavnih prava i garancija mogu da se izraze da li se odriču tih prava i garantija ili ne. Nema prezumpcije o odricanju, kako je to izveo predsednik Kosova. Naprotiv, uvek prevladava prezumcija u prilog korisčenju a ne odricanju od tih prava i garancija“, kaže Hasani za agenciju Beta.

Po njemu je pitanje stvaranja nove vlade Kosova, u bilo kom slučaju kada je mesto premijera upražnjeno, čisto proceduralno pitanje.

„Procedura je ista, bez obzira da li se radi o stvaranju vlade nakon izbora, ili nakon pada ili ostavke vlade. Prema toj proceduri, koja je predviđena u članu 95 Ustava Kosova i tumačena u presudi Ustavnog suda iz 2014. godine, presednik Kosova nema nikakvu diskreciju ili pravo da u prvom pokušaju (u prvoj rundi) vrsi konsultacije ili vodi pregovore o formiranju nove vlade sa drugim strankama ili koalicijama osim onih koji su bili prvi na poslednjim nacionalnim izborima“, kaže on.

Prema njemu konsultacija i pregovori sa svim strankama i koalicijama su mogući tek nakon što je poznata pozicija pobednika poslednjih izbora.

Ustav Kosova nije utvrdio koji je rok kada treba odgovoriti na zahtev za određivanje mandatara, može li predsednik da određuje koji je  „normalni“ rok za to, bilo je pitanje za profesora Hasanija.

„Ni Ustav Kosova a ni ustavi većine parlamentarnih demokratija ne predviđaju rok u okviru kojeg treba da se da ili predloži ime novog mandatara. To je političko pitanje i pitanje institucionalne lojalnosti između institucija sistema, koje se podrazumeva da treba da postoji. To znaci da presednik Kosova ne može sam da stvori ili izmisli ustavne rokove, koji inače ne postoje“, kaže Hasani.

Ustav nema tih rokova, i presuda Ustavnog suda iz 2014. izričito nalaze predsedniku da u prvoj rundi sačeka odgovor pobednika izbora, sve dok ne dobije izričit odgovor od njega, kaže bivši predsednik Ustavnog suda Kosova.

Na osnovu Ustava presude Ustavnog suda iz 2014. godine Hasani smatra da, ukoliko Samoopredeljenje zahteva ocenu ustavnosti odluke predsednika o davanju mandata nekoj drugoj stranci, kako je najavilo, Ustavni sud bi kao prvu meru mogao i trebao da uvede privremenu meru zabrane sprovođenja odluke predsednika o eventualnom imenovanju novog mandatara za novu vlade Kosova.

„Drugo, Sud može posle toga da poništi takvu odluku o imenovanju novog mandatara jer nisu poštovane procedure za formiranje nove vlade Kosova, pošto je predsednik Kosova ispoljio pristrasnost i direktno uticao na formiranje političke volje jedne nove većine, koja je parlamentarna, ali van institucije koja je nadležna i koja se zove Skupština Kosova. To nije dozvoljeno“, kaže profesor Hasani.

Prema njemu način na koji su danas postavljena pitanja od strane predsednika ukazuje na pristrasnost jer nije bilo nikakvog trećeg izbora osim: ili prevremeni izbori ili nova vlada sa novom parlamentarnom većinom. Ovo postupanje je pristrasno jer prejudicira izbacivanje iz konkurencije onog koji je dobio izbore, kaže profesor Enver Hasani, u izjavi za agenciju Beta.