Predsednik zna da mu Brisel ništa ne može garantovati

Naši sagovornici napominju da je proširenje Unije „na dugom štapu“ zbog stava pojedinih država, pre svega Francuske, da je najpre potrebno reformisati taj blok, ali i zbog činjenice da Srbija kasni u ispunjavanju ključnih zadataka, koji se odnose na izgradnju pravne države.

Predsednik Srbije je u proteklih nekoliko dana dva puta javno istakao da traži od Unije da mu odgovori na pitanje „želi li nas u svom članstvu ili“ i „kada možemo da računamo na to da postanemo članica – 2025. ili neke druge godine“.

Kako je naglasio, odgovor nije dobio ni od sagovornika u Briselu ni od francuskog predsednika Emanuela Makrona, s kojim se sastao u Parizu.

Podsetimo, Evropska komisija je prošle godine u Strategiji proširenja navela 2025. kao okviran datum za prijem država poput Srbije i Crne Gore.

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitička, kaže za Danas da nakon što je Evropski savet odbio da otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom „velika neizvesnost i razočaranje su zavladali u ovom regionu“.

– Upravo sam se vratila iz Albanije, Kosova i Severne Makedonije, i svuda su mi u razgovorima postavljali pitanja o kredibilitetu proširenja EU. Stiče se utisak da ovaj region gubi kompas. Nesumnjivo, ovo je ozbiljna situacija i za Severnu Makedoniju i Albaniju, ali i za projekat proširenja u celosti. Ipak, zahtevajući da Srbija dobije članstvo u EU u 2025. godini Aleksandar Vučić zaboravlja jedan od suštinskih problema – taj datum je naveden kao motivišući, ali nikada kao datum obećanog članstva. A upravo je činjenica da je Srbija, koja vodi pregovore o članstvu u EU od 2014. godine, napravila korake unazad u najvažnijim domenima poput demokratije i vladavine prava, doprinela tome da se francuski predsednik Makron založi za novu metodologiju procesa pridruživanja. Stoga, potrebno je da „uradite domaći“ i ubedite kritičke glasove u EU da su vam evropske vrednosti važne i da su „pretočene“ u demokratiju i vladavinu prava putem konkretnih poboljšanja, ističe Dajmel.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da brzina pristupanja Uniji najviše zavisi od spremnosti Srbije da ispuni kriterijume za članstvo.

– Pored rešavanja problema Kosova, uspostavljanje vladavine prava, uključujući „funkcionalni“ demokratski sistem, najvažniji je zadatak na evropskom putu. Srbija je u prethodne dve godine kasnila u sprovođenju reformi iz poglavlja 23 i 24, uključujući izmenu Ustava, pa je pod velikim znakom pitanja da li će uspeti da ispuni sve zadatke kako bi pristupila EU 2025. godine. Stoga, lopta je i u dvorištu Beograda i Brisela, ali činjenica je da se srpskim vlastima nije žurilo, a i dalje im se ne žuri, da u praksi pokažu da zbilja žele članstvo u Uniji, smatra Štiplija.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, navodi za naš list da je Vučićeva poruka „više upućena domaćoj javnosti“.

– Čak i da izuzmemo novu francusku inicijativu, ulazak u EU 2025. godine sugeriše da Srbija mora da okonča proces pregovora do 2023, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za ratifikaciju sporazuma. Imajući u vidu dinamiku otvaranja i zatvaranja poglavlja, nisam siguran da je to izvodljivo, naglašava Novaković.

„Složena menažerija“

Prioritet EU u ovom trenutku jeste kako da se izbori sa nizom spoljašnih pretnji i poboljša ekonomsku situaciju, tako da je proširenje „u trećem planu“, ističu nezvanično diplomate. Kako naglašavaju naši izvori, „različiti delovi složene političke mašinerije EU – Komisija, Parlament, 28 vlada država članica, kao i brojne frakcije unutar članica, pokušavaju da ostvare svoje, neretko suprotstavljene, interese i ideologije“.