Srbija ima moratorijum na nuklearke 1Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Srbija je članica i potpisnica međunarodne agencije za atomsku energiju, ona je potpisnica svih međunarodnih ugovora iz te oblasti.

Jasne su mi političke i geostrateške konstelacije danas u svetu, ali mislim da bi bilo dosta ludo da sporazum Srbije i Rusije kojim se obnavlja nuklearna saradnja krene u nekom drugom, nepredviđenom i opasnom smeru – ocenjuje za Danas Dragomir Bondžić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, vest da su Srbija i Rusija obnovile nuklearnu saradnju, potpisivanjem sporazuma o izgradnji nuklearnog centra.

Sagovornik Danasa ističe da iz tog sporazuma ne bi smelo ništa drugo da proizađe osim onoga što je u sporazumu navedeno, jer je, ponavlja on, Srbija potpisnica i pod kontrolom najrelevantnijih međunarodnih institucija koje se bave atomskom energijom u svetu danas.

– To je, koliko sam imao prilike da vidim, skoro isti sporazum koji je Sovjetski Savez potpisao sa Jugoslavijom još 1955. godine. Vrlo su slične odrednice i tu nema ničega spornog. Jedino novo je u vezi sa digitalizacijom procesa, a to je normalno jer je digitalizacija nova stvar. Rekao bih je taj sporazum vrlo pozitivna stvar, sa naučne tačke gledišta. Izvesno je da vlasti to koriste za propagandne svrhe, jer je reč o sporazumu koji se potpisuje na državnom nivou – ističe sagovornik Danasa.

On ponavlja da su međunarodni nadzori prisutni i u Vinči i na svim mestima gde ima i naznaka o ovom načinu proizvodnje energije, tako da je vrlo teško zamisliti da bi moglo da dođe do eventualnih zloupotreba, odnosno puta koji bi bio u neskladu sa pravilima agencije za kontrolu atomske energije.

Vladimir Radojičić iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd kaže za Danas da je sporazum koji je Srbija potpisala sa Rusijom, o izgradnji nuklearnog centra, verovatno samo uvod u izgradnju nuklearne centrale.

– Srbija ima moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana još od sredine 80-ih godina prošlog veka. Nije jasno da li je istekao i nadamo se da će Srbija da se drži pravne snage ovog moratorijuma. Razume se da nuklearne centrale i takav način proizvodnje energije nije put kojim bi Srbija trebalo da ide. Pre svega, posle svih katastrofa koje su zadesile mnoge države, od Černobilja, Japana, pa nadalje. To može imati dalekosežne posledice, ne samo po Srbiju već i širu oblast koja prevazilazi granice naše države – ističe Radojičić.

U vezi sa ovim sporazumom Rusije i Srbije o izgradnji nuklearnog centra, smatra sagovornik Danasa, trebalo bi proveriti da li su uzete u obzir sve evropske regulative i propisi.

– Bugarska je, recimo, pre par godina, htela da reaktivira, isto u dogovoru sa Rusijom, nuklearku, pa joj je Evropska unija „lupila“ zabranu na to. Dakle, pitanje je koliko je ovaj sporazum u skladu sa evropskim direktivama. To ćemo tek videti – navodi Vladimir Radojičić.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Srbija ima moratorijum na nuklearke”

  1. Sagovornici nisu adekvatni za ovu tematiku i standardno su se nalupetali. Fali eventualno i neki kuvar da nešto doda. Meho gasi!

    • Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju;
      Vladimir Radojičić iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd;
      Stvarno fali i neki kuvar.

  2. Na stranu politička pozadina ove priče u koju ne zalazim, gospodin Radojičić barata nekakvim pretnjama oslanjajući se na priče o Černobilju i Fukušimi. Nuklearna energija je daleko od zastarele, a ne može biti bliže činjenici da u budućnosti neće imati alternativu. Neka za primer posluži Nemačka koja je u proteklim decenijama imala planove za obustavljanje rada nuklearnih elektrana, pa kada su uvudeli posledice na energoprivredu, vraćali su ih u pogon pre nego što je dekomisija i počela. Kao i u svim oblastima bilo kakvog rada gde postoji opasnost od akcidenta, on ne sme da potisne prednosti koje data tehnologija pruža. Rendgen pluća sa sobom nosi rizik, pa ipak nije napušten jer sa sobom nosi daleko veće benefite. Na kraju svega druga je stvar treba li Srbija da ima reaktor ili je bolje ne petljati sa nečim toliko opasnim kad znamo da nismo u stanju da održavamo drvorede, a komoli kritičnost procesa fisije.

    • Moje misljenje je uvek bilo da svoju licnu seksualnu orijentaciju nikom ne treba nabijati na nos i paradirati zbog iste ulicama gradova svuda po svetu. Sa druge strane, to je licni i privatni izbor svakog pripadnika ljudske rase i ako je taj izbor izmedju dve odrasle osobe dobrovoljan, nemam nista protiv toga. Tvoje kvalifikacije su preterano neodmerene, izgleda da bi vrlo rado bacio prvi kamen? NIje nama problem drugacija seksualna orijentacija fikus premijerke, nego politika koju zastupa i sprovodi u delo. Ono sto je ovde konkretan problem je sto se Srbija davi u otpadnim gasovima i milionima tona pepela koje emituju srpske termoelektrane svake godine. Ekonomski gledano, ako ne racunamo solarne elektrane, vetroparkove i hidrocentrale, mnogo je isplativije koriscenje nuklearne energije. Opet, sa druge strane, ekoloski posmatrano, termoelektrane emormno zagadjuju vazduh, vodu i zemljiste (pepeo), za razliku od nuklearnih, koje imaju jednu vrlo negativnu osobinu, a to je naravno emitovanje radijacije u slucaju veceg udesa. Istine radi, u svetu postoji na hiljede nuklearki, a za zadnji 50 godina je bilo samo nekoliko ozbiljnih udesa, sa vrlo ozbiljnim posledicama, tu nema dileme. Bilo bi lepo da Srbija dobija elektricnu energiju iskljucivo iz obnovljivih izvora, ali to nije realno ni u najavi. I sta sad? Da zabijemo glave u pesak i da se pravimo da je problem resen? Sve te zemlje koje danas koriste obnovljive izvore, ili vecina njih, su poslednjih nekoliko decenija koristile i nuklearke, a sada drugima zabranjuju isto. Da li smo svesni kolika je to kolicina cinizma? Oni su imali skoro besplatan izvor energije vise od pola veka i na miru su mogli da se razvijaju. Mi, sa druge strane, koristimo jos uvek vrlo skup nacin za proizvodnju struje, koji jos i enormno zagadjuje zivotnu sredinu. Sve te silne strane fabrike kod nas koriste veliku kolicinu elektricne energije, za nas bi bilo vrlo isplativo da nas proizvodnja iste ne kosta mnogo. Po mom misljenju, mi jednostavno u ovom trenutku nismo u stanju da realizujemo pricu sa proizvodnjom struje iz obnovljivih izvora, u vecoj meri, pa mozda ne bi bilo lose da razmislimo o kompromisu sa privremenim uvodjenjem u pogon neke od trenutno najmodernijih nuklearki, bar na pedesetak godina, da se i mi malo razvijemo i oporavimo, i da nasu jeftino proizvedenu struju skupo prodajemo strancima, kao sto su i oni ne tako davno radili. Mozda su bas i zbog toga svi oni u grupi najrazvijenijih zemalja sveta, a mi bas i nismo?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.