Foto: Beta/Emil Vaš(Ilustracija)

Vri sada na puno ćoškova Balkana: u Srbiji, u Crnoj Gori, u Albaniji. I Banja Luci, glavnom gradu bosanske srpske republike. Brzo je ovom kolu regionalnih demonstracija, započetih u zimskoj studi, okačen naslov „balkanskog proleća“. Iako o nekom zajedničkom pokretu još ne može da se govori, jer pobuna u svakoj od ovih zemalja ima sopstvene razloge, ipak im je svima zajednički: ljudi se bune protiv autokratskih i korumpiranih struktura vlasti. Radi se o jednoj vrsti vriska odozdo – koji je finalno usmeren i ka Briselu, gde se pregovara o ulasku u EU ovih država Zapadnog Balkana.

Najveći broj demonstranata izgleda da se trenutno viđa u najvećoj zapadnobalkanskoj zemlji: u Srbiji, koja ima oko 7 miliona stanovnika, od početka decembra svake nedelje na hiljade ljudi izlazi na ulice. Bunt je izazvan brutalnim napadom na jednog opozicionog političara. Protest protiv političkog nasilja u zemlji je usmeren direktno na predsednika Aleksandra Vučića, koga protivnici optužuju da podriva demokratiju i pravnu državu. Moto protesta „Jedan od 5 miliona“ je predsednik liferovao lično, kad je posle prvih demonstracija objavio da će ignorisati zahteve, pa makar 5 miliona ljudi izašlo na ulice.

U međuvremenu se svake subote ne demonstrira samo u glavnom gradu Beogradu, nego i u puno drugih gradova širom Srbije. S početka su protest iznosili većinom mladi aktivisti ali im se u međuvremenu pridružila i opozicija, koja u znak solidarnosti te podrške od sredine februara bojkotuje parlament.

U Crnoj Gori se protest zapalio na jednoj od nebrojnih korupcionaških afera. U januaru je jedan biznismen objavio video dokaz da je platio 97.000 eura mita jednom funkcioneru partije predsednika Mila Đukanovića, koji zemljom vlada neprestano već skoro tri decenije. Sada narod na ulici zahteva njegovu ostavku. Moto protesta „97.000 – Odupri se“. Deo opozicije bojkotuje parlament još od izbora 2016. No, Đukanović na Zapadu uživa ugled, jer je potisnuo uticaj Rusije a zemlju 2017 uveo u NATO. Kao i Srbiji, i Crnoj Gori je EU otvorila mogućnost da 2025 udje u članstvo.

U Albaniji su na protest započeli studenti, koji su prošle godine izašli na ulice zbog poskupljenja troškova studiranja, ali je fokus protesta brzo raširen, podstaknut veoma raširenim siromaštvom i političkim interesima opozicije. Zahteva se ostavka socijalističkog premijera Edija Rame, čiju vladu optužuju za korupciju i veze sa organizovanim kriminalom. Svako malo na protestima ima i nasilja. Sredinom februara je povređeno puno ljudi pri pokušaju prodora u prostorije Ramine vlade. Od tada se i albanska opozicija povukla iz parlamenta te zahteva organizovanje vanrednih izbora i vlade eksperata.

U bosanskoj Banja Luci je protestni pokret nastao još pre skoro godinu dana a zbog nasilne smrti studenta Davida Dragičevića. NJegov otac za smrt svog sina optužuje „mafiju“ sa vezama u policiji i politici – sve do samog Milorada Dodika, vođe bosanskih Srba. Davor, otac pokojnika, je osnovao pokret „Pravda za Davida“ i mobilisao desetine hiljada ljudi da izađu na protestne marševe. Krajem decembra je političko vođstvo u Banja Luci nasiljem krenulo na demonstrante. Dragičević se povukao u ilegalu. Od tada ga traže poternicom zbog ugrožavanja javnog reda. Obzirom da su dalji protesti zabranjeni, ljudi se okupljaju u Banja Luci – do daljega – samo na molitvu, sa svećama u rukama, ispred tamošnje crkve.

Za razliku od Banja Luke, vlastodršci u Beogradu, Podgorici i Tirani pokušavaju da proteste iznure. Svi su oni politički preživeli već puno demonstracija – poput protesta protiv Vučića posle izborne pobede u proleće 2017. Vladajući režimi se uzdaju u to da su savezi njihovih protivnika previše heterogeni a i u to da se za sada nije iskristalisala neka nova vodeća politička figura. Ali doza nervoze je već vidna kod Vučića, koji je krenuo u jednu vrstu kontrademonstracija pod nazivom „Budućnost Srbije“ pa stoga sada obilazi svu zemlju uzduž i popreko.

Na podršku iz Brisela demonstranti ne mogu da računaju. Iz straha od novih kriza i novih nesigurnosti EU se oslanja na one jake muškarce koji joj obećavaju stabilnost. Kad je albanska opozicija sredinom februara vratila svoje mandate u parlamentu, su šefica za spoljne poslove EU Federika Mogerini i njen komesara za proširenje Johanes Han to u zajedničkom saopštenju kritikovali kao „kontraproduktivan potez“. Tercirala im je i glasnogovornica EU koja je za medije izjavila da su parlamenti pravo mesto za diskusije o politici.

Protiv briselskog apela za okončanje bojkota parlamenata se digao jak otpor u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori. „LJudi u Beogradu, Podgorici i Tirani svojim zahtevima brane fundamentalne vrednosti EU“, kaže crnogorski opozicioni političar Dritan Abazović: „Ako to predstavnici EU ne vide, onda oni imaju problema sa sopstvenim vrednostima.“

Prevod: Mirko Vuletić

Povezani tekstovi