Lični stavovi

Cirkus u cirkusu

Cirkus u cirkusu

Nataša B. Odalović Uključeni su mi (sreda pre podne) istovremeno: televizor (vesti), radio (vesti), CD ( biram muziku za emisiju), a zapravo čitam: «… Čikam te da začepiš jednom čitavih dvadeset minuta, ti besplatni cirkularni cirkuse. Odbio sam ga od sebe, pomislio Jedan um. Jedan um.

Oluja iznad HAZU

Oluja iznad HAZU

Dobra je vijest što su akademici konačno počeli nešto raditi, tj. istupati u javnosti u povodu važnih društvenih pitanja i dilema. Loša je vijest što bi za Hrvatsku bilo bolje da se pera nisu ni laćali.
Nakon što su nekidan javno zatražili da nam djecu o seksu uči institucija koja o seksu pojma nema (barem ne bi trebala imati, ako njezini djelatnici doista poštuju celibat), sada naši akademici od državnoga vrha traže da se povuku dva udžbenika iz povijesti, jer da prenaglašavaju zločine nad Srbima u oslobodilačkim operacijama Bljesak i Oluja, te da nepotrebno ističu zbjeg i nestanak srpskog naroda iz Hrvatske: akademici traže da se sve to stavi u „doličan kontekst“, da ti vražji zločini nad srpskim babama budu upisani kao nešto minorno, usputno i zapravo nevažno.

Iznudica i demokratija

Iznudica i demokratija

Opravdanja koja se daju gora su od već ustaljenog vladanja uredbama. Za ovu poslednju uredbu do sada su data tri razloga koji bi da joj nekako pribave legitimnost. Prvi, da je uredba o privremenom finansiranju budžeta u skladu sa odgovarajućim zakonima, dakle da je legalna, što je stav ministra pravde.

Nespremni i neobučeni

Nespremni i neobučeni

U tekstu L. Valtner „Bolonja“ pravi probleme, iznet je jedan netačan podatak. Naime, studenti Geografskog fakulteta su u velikom procentu položili sve obaveze predviđene programom za prvu godinu. Razlog za to nisu dobro urađene reforme, već to što u iste još nismo ušli. Mi ćemo početi da držimo nastavu po novom planu i programu tek od oktobra ove godine.

Mržnja vodi u ćorsokak

Mržnja vodi u ćorsokak

Povodom pretnji predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinku Gruhonjiću i njegovoj porodici, očekujemo da policija i pravosudni organi brzo i efikasno obave svoj deo posla. To je najneophodniji minimum, jer nije reč o slučajnom pojedinačnom ekscesu neodgovornih pojedinaca, već o organizovanom delovanju u društvenoj klimi koja se već dugo stvara i neprestano održava ponašanjem uticajnih društvenih institucija i ličnosti.

Doprinos nevernika

Doprinos nevernika

Aleksej Kišjuhas Verovatno planetarno najznačajniji društveni teoretičar iz bivše SFRJ je Slavoj Žižek, rodom iz Ljubljane. Žižek je teoretičar popularne kulture, na tragu psihoanalize, postmodernizma i materijalizma i ima gotovo kultnu poziciju u Sjedinjenim Državama. U autorskom tekstu „Branitelji vere“ za Njujork Tajms (mart 2006), Žižek iznosi smelu i inspirativnu misao: kada se govori o evropskom nasleđu i doprinosu civilizaciji, potrebno je vratiti dostojanstvo ateizmu.

Nemi glasovi žrtava

Nemi glasovi žrtava

Tek dvojici od petorice optuženih za ubistvo šestorice Bošnjaka iz Srebrenice kod Trnova jula 1995. Veće specijalnog suda izreklo je maksimalne, dvadesetogodišnje zatvorske kazne. Pero Petrašević, koji je priznao da je maloletnim, vezanim dečacima pucao u leđa dobio je 13 godina zatvora, dok je Aleksandar Medić osuđen na pet godina.

Olendorf i ministarska vizija

Olendorf i ministarska vizija

Dejan. A. Milić U Srbiji se, vele, nekada strani jezik učio po čuvenoj Olendorfovoj metodi pitanja i odgovora (Vaša sestra, da li ona rado jede sir? – Ne, moja sestra ne jede rado sir, ali moj ujak često svira usnu harmoniku). Tom metodom se, slikajući srpsku zbilju pre više od sto godina, služio i svevremeni Radoje Domanović, koji je sa sobom otprilike ovako razgovarao:
– Da li u Srbiji ima slobode štampe?
– Ne, u Srbiji nema slobode štampe, ali ministar unutrašnjih poslova ima nove cipele?
Uz pomoć Olendorfa i Radoja, mogli bismo se danas, na primer, ovako propitati:
– Prosvetna reforma u Srbiji, da li ona zadovoljava kriterijume Evropske zajednice?
– Ne, mi ne znamo da li prosvetna reforma u Srbiji zadovoljava kriterijume Evropske zajednice, ali naš ministar prosvete često razgovara sa Svetim Savom.

Odlazak GSS

Odlazak GSS

Januarski izbori pokazali su, između ostalog, da na srbijanskoj političkoj pozornici ima sve manje mesta za male igrače. Tri stranke koje su prešle cenzus za koji procenat, odnosno koju desetinu hiljada glasova – G 17 Plus, Socijalistička partija Srbije i koalicija okupljena oko Liberalno-demokratske partije – verovatno su shvatile da bi već pri sledećem izbornom odmeravanju mogle da dožive sudbinu Srpskog pokreta obnove ili Pokreta snaga Srbije.

Olako obećana brzina

Olako obećana brzina

Borka Pavićević Sve se reciklira, samo se đubre ne reciklira. Tako da nije nikakvo čudo što se iznenada i bez zadnjih namera sama od sebe otvaraju mesta sećanja i toponimi koji su označavali najavu „rđavih vremena“. Pa tako je, povodom nagle i praznične najave privatizacije Studija B, sam od sebe izronio naslov upozoravajuće knjige Dragiše-Buce Pavlovića „Olako obećana brzina“.

Dobra volja i loša praksa

Dobra volja i loša praksa

Rodoljub Šabić Krajem oktobra 2005. Komitet UN za ljudska prava, prvi put po žalbi nekog iz Srbije, a koliko se sećam čak i iz cele bivše Jugoslavije, doneo je odluku kojom je utvrdio da je presudom jednog našeg suda povređeno pravo na slobodu izražavanja zajamčeno članom 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Sačuvani tragovi

Sačuvani tragovi

Preuređenje splitske rive završava u jednako polemičkom tonu kako je i počelo. Prošlog tjedna akademik Nenad Cambi dao je ostavku na dužnost člana stručne komisije Ministarstva kulture izrazivši na taj način svoj protest na odluku da se povijesni nalazi na rivi zatrpaju.
Prije toga, priča o najpoznatijoj splitskoj šetnici počela je prosvjedom, bacanjem ograde u more, neprekidnim natezanjima zašto beton, a ne kamen.

Biografija koja traje

Biografija koja traje

Sudbina koja je zadesila kikindskog novinara Željka Bodrožića po mnogo čemu je karakteristična za srpsko društvo. „Greške“ koje nastaju oko njega – “ povodom njegovog pisanja, njegove novinarske profesije, a koje su obeležile i njegov privatan život, postaju simboli naše stvarnosti.

Trst je naš

Trst je naš

Kao što ovaj „narod“ nije dao na sebe pa je zdušno i jednoglasno izvikivao parolu iz naslova te je Trst sada naš, i kao što je čuvao bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti kao zenicu oka svoga (J. B. Tito), te nije dao da se raspadne Jugoslavija (S. Milošević), kao što ovaj „narod“ sav živi u jednoj državi sa zapadnim granicama Karlobag-Karlovac-Virovitica (V.

Hijerarhija jasno određena

Hijerarhija jasno određena

Prof. dr Zoran Ivošević Pravni poredak Republike Srbije ispunjavaju norme domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata.
Domaći opšti pravni akti su: Ustav, zakoni, podzakonski akti, opšti akti autonomne pokrajine, opšti akti lokalne samouprave, opšti akti organizacija sa javnim ovlašćenjima, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana, kolektivni ugovori, ostali opšti akti doneseni u Republici.

PrvaPoslednja