Duguju nam se 400.000 evra

– Kada ljudima ponestanu pravna sredstva borbe, onda su primorani da posegnu za radikalnim isterivanjem pravde, u ovom našem slučaju potpuno i dokazano na strani fudbalera uskraćenih za obećan i zarađen novac. Davne 1908. jedan mladi uhapšeni čačanski radnik je prvi u Srbiji stupio u štrajk glađu, a sada će to u istom gradu uraditi fudbaleri. Nema više načina da dobiju ono što im pripada – preneo nam je juče u toku dana predsednik srpskog ogranka Sindikata profesionalnih fudbalera i štrajkač Mirko Poledica, nekoliko sati uoči predviđenog okupljanja 20 prevarenih ljudi ispred gradske Skupštine.

Nekadašnji defanzivac i njegovi saborci hteli su da izbegnu ovakav scenario, ali njihovo otvoreno pismo javnosti i apel gradonačelniku Milunu Todoroviću da se sedne za sto i mirnim putem reši spor nije naišao na željenu reakciju.

– Ne samo što nismo pozvani na razgovor i dogovor nego je prvi čovek Čačka obmanuo javnost i medije tvrdnjom da nikada nije primio naše pismo. Imamo poštanski dokaz da mu je pošiljka lično uručena i stavili smo je svima na uvid.

Za neupućene, grad Čačak je sam sebe uvukao u ovu aferu. Tako što su neki od njegovih bivših i sadašnjih čelnika bili u upravi ugašenog FK Borac i sa tog mesta aminovali odluku o istupanju iz svih takmičenja i dovođenju FK Provo (sadašnji FK Borac 1926) iz sela iz okoline Šapca u Čačak, a sve u cilju izvrdavanja isplate zaostalih dugova obmanutim momcima u kopačkama.

– Mlađe igrače su izdržavali roditelji, jedan Portugalac nije imao para za stan pa je spavao na klupi u parku dok ga nisam zbrinuo i omogućio mu povratak kući, nisu uplaćivani zdravstveni i penzioni doprinosi… I dok je oštećena strana potraživala oko 400.000 evra, koliko im se ukupno ostalo dužno, grad je opštinske pare prao uplatama na račun jednog planinarskog društva. Kada se to razotkrilo pokušali su da tragove prljavih radnji sakriju preimenovanjem pomenutog pravnog subjekta u Sportsko društvo Borac. No, i tu smo im doskočili. Imamo dokaze za sva njihova zamešateljstva i kršenja zakona. Ali, država ne reaguje na ovu i slične pojave. Nisu Čačani jedini svesno i planski izbegavali preuzete obaveze, to se radilo u Jagodini, Zaječaru… Radi se o dobro razrađenom modelu zloupotrebe igrača.

Međutim, prozvani se ponašaju kao da nikada nikome neće odgovarati za svoja nedela. Šta više, rugaju se oštećenima.

– Stalno nam mašu „zaštitom iz Beograda“. Zbog te bahatosti lokalne vlasti i ćutanja države moramo da sednemo ispred gradske Skupštine i ne jedemo do ispunjavanja naših zahteva – rekao je za naš list Poledica pre nego što se sa 19 istomišljenika uputio pred vrata čačanske Skupštine.

Bez političkog konteksta

„Ne želimo da naše nezadovoljstvo i ogorčenje bilo ko dovodi u vezu sa politikom ili političkim partijama. Mi smo obični građani, sportisti, politikom se ne bavimo, niti nas politika interesuje“, upozoreno je između ostalog u pismenom obraćanju javnosti od 25. maja, ispod kog se potpisalo 25 izigranih fudbalera poput bivšeg golmana reprezentacije Srbije Branimira Aleksića, Miloša Markovića, Miljana Mutavdžića, Marka Mugoše, Tijaga Galvoa…

Upozorenje na batinjanje

Mirko Poledica je u ime štrajkača juče bio u čačanskoj policiji da bi najavio pomenuti protest fudbalera, ali i da bi organe javnog reda i mira upozorio na mogućnost fizičkog napada na okupljene.

– Ne možemo da utičemo na to da li će se neko priključiti našem protestu, bez direktne povezanosti sa konkretnim slučajem, ali sam smatrao svojom dužnošću da ljubazne policijske službenike upozorim na eventualne fizičke napade na štrajkače. S obzirom da se još nije postupilo po mojoj krivičnoj prijavi protiv NN lica od 29. maja, povodom toga što nam je putem jednog portala poručeno da ti neki jedva čekaju da nas vide i prebiju.