Džimi Barnatan, legenda „Seranovih“, ekskluzivno za Danas: Prema Nikoli Žigiću imamo posebnu naklonost u Santanderu

Nije bilo lako „uloviti“ Džimija Barnatana, razapetog između života i rada u Španiji i Njujorku, ali kada smo to uspeli dobili smo odgovore na sva pitanja u njegovom prvom intervjuu za neki medij iz Srbije.

Zna se da ste rođeni u Santanderu i da volite klub iz vašeg rodnog grada. Posle mnogo godina Rasing se vraća u Segundu. Šta očekujete od ove sezone?

Prošlo je mnogo godina u paklu Segunde B, ili onoga što je sada poznato kao Primera RFF. Ali sada smo se vratili u profesionalni fudbal. To je veliki skok i za klub i za klupski budžet. Morate da upravljate klubom razumno da ne biste ponovili greške iz prošlosti. Ali ovog puta u klubu ima ljudi koji su veoma spremni i željni da urade stvari dobro. Grad poput Santandera, veoma fudbalski orijentisanog, zaslužuje da bude u eliti španskog fudbala.

Već deset godina Rasing nije učesnik Primere. Kada ćemo gledati taj klub u La Ligi? Mislite li da ga možda već naredne sezone možemo gledati u Primeri?

Ne znam. Ali i zato svi u klubu rade toliko naporno. Za povratak Rasinga u Primeru, mesto koje zaslužuje zbog svoje istorije i navijača.

Dobro se sećamo Rasinga u Primeri i njegovih sjajnih napadača Pedra Munitisa i Nikole Žigića. Šta nam možete reći o njima? Kakva sećanja vas obuzmu kada pomenemo njihova prezimena?

Kakav tandem! Takozvani „Duo Sakapuntas“, kako smo ih mi navijači zvali. Kada sam režirao dokumentarac o Rasingu, imao sam ih obojicu u filmu. Mislim da je 2006. godine premijerno prikazan taj film u bioskopu u Los Anđelesu. Bili su čudo od fudbalera!

Pedro Munitis je bio sjajan fudbaler, igrao je za Španiju. Rođen je u Santanderu. Šta možete reći o njemu, čini mi se da je istinski heroj kluba i grada?

Naravno. Pedro je jedan od heroja kluba i grada. On je deo liste igrača rođenih u Kantabriji. Kao Pako Gento, Markitos, Santiljana, Alonso, Kike Setien, Serhio Kanales ili najnovija zvezda Pablo Tore. U našoj pokrajini se uvek igrao veoma dobar fudbal i snabdevali smo mnoge velike i važne timove u Španiji i inostranstvu odličnim igračima.

Da li imate neki klub u Španiji koji posebno volite da pobeđujete? I da li imate neki klub koga smatrate najvećim rivalom?

Uvek smo imali rivalstvo sa Atletik Bilbaom, ali mnogo godina nismo igrali protiv njih. Dugo smo pobratimljeni sa Sportingom iz Hihona, a kako smo ušli u Segundu biće rivalstva i sa Real Ovijedom. Ali sasvim zdravog rivalstva, da se odmah razumemo. Kada pričam o rivalstvima to znači da nema mnogo tuča ili nasilnih radnji. Naš hobi je sportski duh.

Javna ste ličnost i imate mnogo obaveza. Stižete li da gledate fudbal? Koje klubove iz Primere volite i zašto?

Da. Mnogo volim fudbal. I mnogo gledam fudbal. Pored Rasinga, jako volim Real Madrid i često ga pratim. Istorijski gledano, imao je mnogo igrača iz Kantabrije i pogotovo iz mog rodnog grada Santandera. Imao je i sjajne argentinske igrače, kao što su Di Stefano ili Redondo. Moj otac je Argentinac i takođe pratim fudbal iz te zemlje. Boka Juniors je moj tim, bez sumnje.

Srbi vas pretežno znaju zahvaljujući seriji Seranovi u kojoj ste bili u ulozi Ćukija. Možete li nam reći nešto više o toj seriji? Koji je razlog takvog njenog uspeha u Španiji i Evropi?

Mislim da je to serija koja se dobro povezala sa publikom jer je tematski veoma raznovrsna. Ona prati probleme dece i adolescenata, ali i odraslih. Mnoga važna životna pitanja su obrađena u njoj. Možda njen najznačajniji doseg jeste taj što se radi o komediji. Za to vreme me vežu lepe uspomene. Odlazak na snimanje serije bio je za mene svakodnevna zabava. Lepo smo se provodili na setu i postali smo dobri prijatelji za sva vremena.

Možete li reći kako je izgledao svakodnevni život vas mlađih glumaca tokom pet godina koliko je trajalo snimanje serije? Kakvo vas sećanje veže za taj period života?

Za mene je to bila prilično velika promena u životu. Do tada sam već radio dosta stvari na televiziji i u filmovima, ali popularnost koju sam stekao zahvaljujući Seranovima bila je brutalna. Bilo je to veoma lepo vreme. Zapravo, veoma srećnih nekoliko godina za mene.

Sa kim ste u kontaktu od završetka snimanja te serije?

Imam veoma dobre odnose sa Antoniom Resinesom, sa Aleksom Barahonom, sa Fran Pereom i sa Viktorom Elijasom, sa kojim sam radio na nekoliko muzičkih projekata i održali smo mnogo koncerata zajedno.

U Beogradu su do sada bili Natalija Sančez, Viktor Elijas i Fran Perea. Natalija i Viktor su bili ovde davno kada se serija emitovala u Srbiji, a Fran Perea i Viktor Elias su bili ovde pre četiri godine kada je Fran Perea imao koncert u Beogradu i Novom Sadu. Možemo li da se nadamo i vašem dolasku ovde, bilo privatno bilo poslovno?

Voleo bih da pevam u Beogradu. Imam i nekoliko prijatelja koji žive u glavnom gradu Srbije i zaista želim da upoznam vašu zemlju. Moji roditelji su nedavno bili tu i vratili su se oduševljeni Beogradom. Nadam se da ću uskoro moći i ja da dođem u Srbiju.

Hesus Bonilja, Antonio Resines i Antonio Molero su možda najomiljeniji glumci iz te čuvene serije u Srbiji, ali nikada nisu bili ovde. Možete li nam reći kakvi su iza kamera?

Oni su sjajni i veoma dobri ljudi. Veoma su zabavni i duhoviti. Antonio Resines je moj veoma dobar prijatelj i takođe dolazi iz Kantabrije kao i ja.

Sa kojim glumcem ili glumicom ste imali najbolji odnos tokom snimanja serije Seranovi?

Sa Aleho Saurasom sam se odlično slagao. Tokom snimanja bili smo zajedno po ceo dan i postali smo veoma dobri prijatelji. Istina je da je od tada prošlo mnogo vremena i da su nam se putevi razišli. Nismo se dugo videli, ali sam siguran da kada se ponovo vidimo biće sve kao i pre, tačnije kao da nije prošlo mnogo godina od našeg poslednjeg susreta.

Zanimljivo je da ste svi ostvarili velike uspehe posle serije i lako je razumeti zašto se to dogodilo. Našli ste svoje mesto u muzici. Koliko ste zadovoljni svojom karijerom? Čini mi se da pevate džez ili možda grešim?

Pevam bluz, soul, rokenrol i malo džeza, da. Veoma sam srećan jer mogu da spojim svoj pevački aspekt, odnosno talenat, sa glumačkim. Osećam se veoma prijatno na sceni i kada pevam i kada glumim. Može se reći da sam prilično srećan čovek, da.

Često pominjete bar Natan na društvenim mrežama. Zbog čega tačno?

To je nova emisija intervjua i žive muzike koju imam u Madridu, a sada ću je imati i u Santanderu. Različiti prijatelji iz sveta muzike, filma i književnosti koje sam upoznao u ovih 30 godina karijere dolaze da ćaskaju sa mnom u baru Natan, da nešto popiju, ali i da slušaju dobru muziku. Naravno, sve se to dešava pred publikom.

Koji su vam planovi za budućnost?

Pored bara Natan u Madridu i Santanderu, u oktobru ću objaviti novi album koji se zove „El Americano”. U novembru će biti objavljena audio knjiga „El Heroe de Arena“, koja je napravljena zajedno sa mojim prijateljem, muzičarem Arturom Garsiom Lagom, a moja sledeća knjiga će objavljena u martu 2023. Dakle, mnogo je stvari „na horizontu“.

I za kraj intervjua, vraćamo se fudbalu. Šta mislite da Španija može da uradi u Kataru? Očekujete li da ponovo osvojite Svetsko prvenstvo kao što ste učinili 2010. u Južnoj Africi?

Mnogo je timova koji su kandidati za titulu. Uveren sam da će Argentina biti odlična u Kataru, baš kao i Francuska. Španija je uvek kandidat za titulu. Postoje neki novi igrači poput Pedrija ili Gavija koji su sjajni i koji nam mogu pružiti mnogo radosti, možda već u Kataru.

Da li ste čuli za nekog srpskog sportistu? Ko vam se najviše sviđa od njih?

Naravno! Od Divca u NBA do Novaka u ​​tenisu… Znam mnogo srpskih sportista. Od omiljenih fudbalera bih izdvojio Miroslava Đukića i Darka Kovačevića, a od trenera Radomira Antića. A ako moram da biram samo jednog, biraću uvek samo Nikolu Žigića. Imamo veoma, veoma posebnu naklonost prema njemu u Santanderu.