Godinu dana priprema za 24 "zlatna" minuta

Posle Atine 2004. i Pekinga 2008. takmičenje u Rio de Žaneiru biće mi treće olimpijsko; u karijeri do sada nikada nisam pobedio na Olimpijskim igrama i mislim da je došao red da prekinem post i da se domognem medalje – u cugu je Davor Štefanek izdeklamovao želje i ambicije, upakovane u motivaciju, koja sa planinskih vrhova iznad Rija može dotaći nebo. Zajedno sa Viktorom Nemešom i Kristijanom Frisom svetski šampion iz 2014. i bronzani sa poslednjeg planetarnog takmičenja u Las Vegasu predstavljaće rvačku reprezentaciju Srbije na Olimpijskim igrama 2016, koja u borbenom arsenalu ima takve zahvate grčko-rimskim stilom da protivnike redom može svezati sve do poslednjih borbi u nadmetanju za medalju.

* Javnost u Srbiji od vas očekuje da se domognete borbe koja će odlučivati o medalji; mogu li u sličnu poziciju da dođu Nemeš i Fris?

– Sva trojica imamo dovoljno kvaliteta da se nađemo u borbama koje će odlučivati o raspodeli medalja, međutim na turniru kao što je olimpijski zaista je nezahvalno bilo šta prognozirati, jer je konkurencija „zgusnutija“ u poređenju sa planetarnim ili prvenstvom Evrope. Naša ekipa bila bi zadovoljna sa jednom osvojenom medaljom, dok bi dve bile fantastična stvar.

* Na poslednja dva Svetska prvenstva osvojili ste medalju, možete li da napravite paralelu između tog takmičenja i Olimpijskih igara u kontekstu konkurencije?

– Mislim da je konkurencija na Svetskim prvenstvima veća i da je na njima bilo teže osvojiti medalju. S obzirom da sam poslednja dva završavao sa odličjem oko vrata verujem da sam kadar da tako nešto ponovim i na Olimpijskim igrama u Riju. Od nas 19 na turniru će 10 rvača konkurisati za medalju; među kojima su njih petorica bili svetski šampioni. Učestvovaće i olimpijski prvak iz Londona. Ono što me hrabri jeste činjenica da sam ih na prethodnim takmičenjima mahom sve pobeđivao, možda samo jednog ili dvojicu nisam.

* Možete li da nam opišete kako će izgledati vaše takmičenje u Riju?

– Sve borbe se odvijaju u jednom danu; meni je merenje 15. avgusta, a takmičenje 16. u kategoriji do 66 kilograma. Nemeš se takmiči u kategoriji do 75, a Fris do 59 kilograma. NJima su merenja 13, dok na borilišta izlaze sutradan. Jedna borba traje šest minuta, koji su fizički prezahtevni. Takmičari će u mojoj kategoriji biti podeljeni u dve grupe; u jednoj će biti 11, a u drugoj osam rvača. Ukoliko budem u onoj od osam može se desiti da posle dve borbe uđem u polufinale. Da bih došao do finalne borbe moraću prethodno da pobedim trojicu takmičara; u suštini godinu dana treniranja staće mi u 24 minuta neophodnih da bih osvojio zlato. Želim da napomenem da i Nemeš može do medalje; na poslednja dva prvenstva Evrope ulazio je u finale, prethodno je bio šampion Evrope do 20 godina. Fris je iskusan borac i taj faktor može biti vrlo bitan kada počne nadmetanje.

* Čovek u glavi ne može ni da zamisli kakvim se fizičkim naporima izlažete. Jeste li zadovoljni obavljenim pripremama i gde ste sve bili?

– Mi smo u trenažnom procesu za Olimpijske igre praktično od januara ove godine. Poslednja dva meseca radimo baš intenzivno; u više navrata smo boravili u Bugarskoj, međutim najbolji deo obavili smo u Belorusiji gde je na kampu bilo 100 rvača, među kojima njih 20 u mojoj kategoriji. Odlično smo vežbali, trenirali i uspeli da izbegnemo neke veće povrede. Poslednji deo obavićemo u Zrenjaninu i za nedelju dana krećemo u Rio.

* Koje godine predstavljaju zenit za jednog rvača?

– Najbolje i najzrelije godine za rvača su između 27. i 30. U zavisnosti od toga kako živite i kakav stil vodite možete da se takmičite na visokom nivou i posle tridesete. Ja sam vrhunske rezultate počeo da ostvarujem još 2004, dok je recimo Nemeš sa 20 godina osvojio evropsku medalju. U suštini meni će ovo biti poslednja šansa da osvojim medalju na Olimpijskim igrama, a generalno za reprezentaciju mogu da se rvem još dve do tri godine – naglasio je Štefanek.

Trener Damjanović najveći uzor
– Moj trener Sreten Damjanović rvao se do 36. godine, pre svega zato što je bio izuzetno disciplinovan. On recimo kao profesionalac nikada nije uze gutljaj piva. Reč je o čoveku koji je bio svetski prvak 1972. i sportista godine one stare Jugoslavije. Damjanović je kao trener „stvorio“ dvojicu svetskih šampiona: Refika Memiševića i mene – želeo je Štefanek i ovim putem da se zahvali svome treneru i jednom od naših najboljih rvača svih vremena.

Ime i prezime: Davor Štefanek
datum rođenja: 12. septembar 1985. Subotica
zlato – SP za juniore 2005, MI 2009, SP 2014.
srebro – EP 2004.
bronza – EP 2008. i 2012, SP 2015.

ime i prezime: Viktor Nemeš
datum rođenja: 21. jul 1993. Senta
zlato – EP do 23 godine 2015.
srebro – EI 2015.
bronza – EP 2016.

ime i prezime: Kristijan Fris
datum rođenja: 21. april 1984. Senta
zlato – EP za juniore 2004, MI 2005. i 2009.
bronza – EP za juniore 2002, EP 2007. Svetsko prvenstvo 2007, MI2013.

Medalje naših rvača na OI
Rim 1960. srebro – Branko Martinović, grčko-rimski 67 kg
Tokio 1964. zlato – Branislav Simić, grčko-rimski 87 kg, bronza – Branko Martinović, grčko-rimski 63kg
Meksiko Siti 1968. srebro – Stevan Horvat, grčko-rimski 70 kg, bronza – Branislav Simić, grčko-rimski 87 kg
Minhen 1972. srebro – Josip Čorak, grčko-rimski 90 kg, bronza – Milan Nenadić, grčko-rimski 82 kg
Montreal 1976. zlato – Momir Petković, grčko-rimski 82 kg, srebro – Ivica Frgić, grčko-rimski 57 kg
Moskva 1980. bronza – Šaban Sedi, slobodno 68 kg
Los Anđeles 1984. zlato – Vlado Lisjak, grčko-rimski 68 kg, zlato – Šaban Trstena, grčko-rimski 52 kg, srebro – Refik Memišević, grčko-rimski + 100 kg, bronza – Jozef Tertei, grčko-rimski 100 kg, bronza – Šaban Seidi, slobodno 52 kg
Seul 1988. srebro – Šaban Trstena, slobodno 52 kg