Ko je Partizanu na putu ka petoj pobedi uzastopce u Areni: Obradovićev Monako ima poletan skok u napadu i najboljeg strelca Evrolige koji se podredio timu

Crno-beli su u prilici da maksimalno iskoriste povoljan raspored i da 14. kolo dočekaju sa pozitivnim skorom (7-6). Uspeju li oba puta, imaće šest uzastopnih pobeda kao domaćini (izgubili samo od Barselone u prvom meču pred svojom publikom).

Monako, ponovo kandidat za Fajnal-for (prošle sezone treće mesto), jedan je među samo četiri tima s pozitivnim skorom u gostima (3-2 kao i Barselona, Real i Baskonija po 4-1).

Srbin zna formulu za uspeh

Uspeo je trener francuskog prvoligaša Saša Obradović prošle sezone da se izbori sa bočnim vetrovima duž Azurne obale.

U jednom trenutku se činilo da mu nema spasa i da je naslednik već spreman, međutim, kako je vreme prolazilo, srpski stručnjak je sve više dobijao povrenje sumnjičave vlasničke strukture.

Možda i najveći uspeh bio je u tome što je pronašao način kako da sarađuje sa Majkom Džejmsom, nesumnjivo odličnim individualcem, ali i čovekom koji lako može na dno da povuče čitavu ekipu, zajedno sa trenerom.

Ne samo što su prošlu sezonu završili zajedno, već je tokom leta Obradović nadgradio ekipu, računajući u potpunosti na Amerikanca koji je u prošlosti umeo da ili „podeli“ otkaze trenerima (Zvezdan Mitrović) ili da natera struku da ga se otarasi (Dimitirs Itudis u CSKA).

Nije Srbin previše želeo da menja tim. Sačuvao je nukleus iz istorijske 2022/23. u kojoj je Monako prvi put uspeo da se plasira na Fajnal-for.

Kuriozitet je da niko od novajlija ne predstavlja bitan faktor od početka sezone, odnosno da je uticaj na igru Mamadua Žaitea, Terija Tarpija i Kembe Vokera veoma mali.

Jedino je Petr Korneli, pridošlica iz Reala, nešto bitniji u rotaciji na poziciji krilnog centra, međutim u proseku za nepunih 11 minuta ima učinak od svega 3,9 poena i dva skoka.

Monako je trenutno na deobi trećeg mesta i zajedno sa Virtusom ima skor 7-4. U seriji je od pet pobeda, a na poslednjih deset utakmica poražen je u tri navrata.

I laicima je jasno da Džejms daje ton igri i da je jedan od retkih igrača u Evropi koji na produktivan način iskače iz trenerskih šablona.

Obradović je morao da se pomiri sa njegovim shvatanjem igre i da u dovoljnoj meri utiče da individualizam ne preraste u anarhiju.

Sa 18,8 poena u proseku, Džejms je najbolji strelac u Evroligi, međutim ono što karakteriše njegovu igru od starta takmičarske godine jeste veći broj asistencija i posvećenost kolektivnom protagonizmu u napadu.

Amerikanac na 5,3 asistencije u proseku predstavlja šestog najboljeg dodavača u Evroligi. Važno je i napomenuti da ne forsira kako je ne tako davno umeo.

Primera radi, za tri poena po meču pokušava oko šest puta, na izuzetno visokom proseku pogođenih hitaca (42 odsto).

S obzirom na ulogu i uticaj na igru, samo 1,5 izgubljenih lopti, prosek je koji svaka ekipa može da podnese, pogotovo Monako.

„Kneževi“ dominiraju francuskim prvenstvom (13-1) i sigurno su jedna od nezgodnijih ekipa u Evroligi. Ne postižu preveliki broj poena (78,9) ali zato i primaju manje od 80 (77,4).

Atletski su veoma predipsonirani, odlično se međusobno poznaju i imaju izgrađenu hemiju. Fizički su veoma snažni, a dominacija na ofanzivnom skoku jeste nešto na šta će u Partizanu morati da obrate pažnju. Sa Braunom, Blosingejmom, Holom, Dijalom, Moteijunasom Monako ima niz igrača koji imaju odličan vertikalan odraz, a pritom su usmeravani da uvek idu na ofanzivni skok. Sa 12,3 ofanzivna skoka u proseku, Monako je četvrti najbolji tim u Evroligi u pomenutom segmentu.

U gostima je samo dva puta poražen na pet utakmica i u oba navrata Real i Valensija uspeli su da spuste procente za dva na ispod 50, a za tri 35 odsto.

Na 16 timskih asistencija, Monako je ekipa koja se puno oslanja na izolacije, igru jedan na jedan i rešenja u tranziciji. U datom segmentu jedna je od najslabijih ekipa, što se reflektuje i na košegeterske učinke većine igrača. Osim pomenutog Džejmsa, Alfa Dijalo je jedini sa dvocifrenim učinkom po meču (10,5).

Uprkos tome i određenim napdačkim limitima, Monako je ekipa koja dobro kontroliše tempo igre, vrlo malo lopti gubi i na kvalitetan način vrši promene ritma.

U Moteijunasu ima pismenog centra koji odlično igra licem i leđima ka košu i njegovo eventualno zaustavljanje predstavljaće veliku uspeh za petice Partizana.

Kemba Voker i drugari

Monako je u suštini dobro popunjen na svim pozicijama. Možda samo na krilnom centru nema dominantnu „streč“ četvorku međutim Obradović, u zavisnosti od kompozicije tima i situacije na terenu, na tom mestu može da koristi Blosongejma, a u nižim petorkama i Alfu Dijaloa.

U Eliju Okobu, Džordanu Lojdu i Majku Džejmsu, srpski stručnjak u svakom trenutku ima izrazito dobre „bol hendlere“ koji su u stanju da kreiraju za sebe i druge.

Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde Lojd se tek nedavno oporavio od neugodne povrede, još uvek nije u optimalnoj formi, a kao i Okobo ima konstantnih problema u šutu sa distance.

Obradović u rotaciji koristi ne manje od deset igrača među kojima je i Kemba Voker, nekadašnji NCAA šampion sa Konektikatom i bek koji je u Šarlotu imao izuzetnu NBA karijeru.

Uostalom, bio je i član američke reprezentacije i neko ko je svojevremeno spadao u grupu boljih bekova.

Trideset trogodišnji plej prošlog leta je i definitivno shvatio da u NBA za njega više nema mesta, barem ne u ulozi koju je nekada imao. Mogao je košarkaš iz Bronksa da bira da li će se preseliti u Kinu ili Evropu, odlučivši se na kraju za izazov u Evroligi.

Kako vreme prolazi, sve se više ispostavlja da je njegova povreda kolena hronične prirode i da jednostavno ne može biti u stanju da fizički napor podnosi na maksimalnom broju obrtaja. Minutaža (11,8), uloga i učinak u timu (3,6p, 1,3 as, uz samo četiri ubačene trojke na osam utakmica) to jasno i pokazuju.

U konkurenciji Okoba, Lojda i Džejmsa, Voker je trenutno četvrto rešenje u ulozi „bol hendlera“ bez nekog posebnog uticaja na igru. U pitanju je košarkaš koji je četiri puta bio NBA ol-star, a od ugovora sa Šarlotom, Bostonom, Njujorkom i Dalasom zaradio je više od 123 miliona dolara.