Tesla upravlja radio talasima svojim čamcem u Njujorku 1898.Iako svojim genijem prevazilazi bilo kakve „bilateralne“ i druge ravni odnosa među narodima i državama, Nikola Tesla jeste ličnost koja povezuje Amerikance i Srbe, Srbiju i Sjedinjene Države.
Sto šezdeseta godišnjica Teslinog rođenja bila je prilika i za neke američke medije da podsete na njegovo delo.
„Nikola Tesla je rođen“, pametno je Si-Bi-Es izbegao banalne, a mnogima s pravom neshvatljive preciznije odrednice iz političke geografije, „u srpskoj porodici u jugoistočnoj Evropi“. „Kao obučeni naučnik i budući elektroinženjer, Tesla se u Sjedinjene Države preselio 1884“, podseća američka mreža naglašavajući kao detalj iz Tesline biografije njegov razlaz sa Tomasom Edisonom zbog zalaganja potonjeg za jednosmernu električnu struju.
Si-Bi-Es je povodom jubileja skrenuo pažnju i na Tesline zasluge u oblasti radija i „izgradnju radio-prenosnika visokog 187 stopa na njujorškom Long Ajlendu“. „On je takođe izmislio i Teslin kalem, spektakularnu mašinu koja je do današnjeg dana najsigurnija atrakcija u muzejima nauke…“
„Tesla je jednom predvideo da će ljudi ‘telefonirati zvezdama’ i čak učinio čast magazinu Tajm našavši se 1931. na njegovoj naslovnoj strani. Bolji naučnik nego finansijski menadžer, umro je praktično švorc u hotelskoj sobi u NJujorku 1943. u svojoj 86. godini. Danas ga se sećaju na srpskim novčanicama … na Skveru Nikole Tesle u NJujorku … i po električnom automobilu Tesla koji koristi indukcioni motor kakav je 1882. sam Tesla napravio (nepotrebno je reći da je to motor sa naizmeničnom strujom)“, zaključuje Si-Bi-Es.
Naučni sajt science.mic, čija je publika uglavnom mlađa, povodom godišnjice Teslinog rođenja je objavio prilog u kojem ističe njegove manje poznate ideje i izume. Tesla je još dvadesetih godina prošlog veka, piše ovaj portal, „izašao sa konceptom smartfona“. Navodi se citat samog naučnika: „Trebalo bi da budemo u mogućnosti da trenutno komuniciramo jedni s drugima, bez obzira na razdaljinu. Ne samo to, već bi preko televizije i telefonije trebalo da vidimo i čujemo jedni druge jednako savršeno kao da stojimo licem uz lice, uprkos preprekama od hiljada milja koje nas razdvajaju; a instrumenti preko kojih ćemo moći da ovo činimo biće zadivljujuće jednostavni u poređenju sa našim sadašnjim telefonom. Čovek će moći da ga nosi u džepu od prsluka“.
Tesla je napravio i nešto što su pojedini nazvali „mašinom za zemljotres“ pošto su njegovi eksperimenti podstakli puno glasina o tome šta se dešavalo u njegovoj laboratoriji, navodi science.mic. „A Tesla je zapravo napravio nešto više od oscilatora koji je mogao da spoji vibracije različitih brzina i rezonanci“, piše ovaj sajt. Dodaje kako je Tesla patentirao ideju za električnu železnicu, ponovo citirajući naučnika: „Ovaj izum je unapređeni sistem ili plan snabdevanja električnom strujom motora na ulici ili drugih automobila ili vozila sa centralnog ili stacionarnog izvora snabdevanja, bez upotrebe klizajućih ili kotrljajućih kontakata između provodnika i automobilskih motora“.
Dalje, Tesla je patentirao „u suštini“ prvi solarni električni panel i čamac na daljinsko upravljanje. „Tesla je koristio radio-talase za upravljanje čamcem i čak ga je puštao u bazen sa vodom na Medison skver gardenu. LJudi su spekulisali o njegovoj mogućoj upotrebi u ratne svrhe…“ Na kraju, patentirao je i „leteću mašinu“ koja je mogla da uzleće vertikalno. Dao joj je naziv „helikopter avion“. „Tesla je umro u NJujorku 1943, ali je tokom svog života dao veliki doprinos razvoju električnih sistema i komunikacione tehnologije“, zaključuje science.mic.
Teslu su u nedelju, na njegov rođendan, slavili i u američkom komšiluku u kanadskom gradu Hamilton. Tamo je deo Ulice Barlington svečano preimenovan u Bulevar Nikole Tesle. Zašto baš Hamilton, pitao se kanadski Si-Bi-Es. „Zato što je Hamilton bio prvi veliki kanadski grad koji je dobio električnu centralu sa naizmeničnom strujom. A sam Tesla bio je konsultovan“, objasnio je na svečanosti poslanik Bob Bratina, „čija je porodica srpska i hrvatska“. Tesla je 1898. pomogao izgradnju centrale Decew Falls 1, a jeftina struja je Hamiltonu donela „proizvođački bum“, naveo je Bratina.
Ni promena naziva dela ulice u Hamiltonu 118 godina kasnije valjda inicijatorima nije bila skupa: u gradsku kasu su za to uplatili 150.000 kanadskih dolara.
Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
