Avio-kompanije pripremaju se za nestašicu goriva: „Maj će biti veoma težak“

Krize još nema, ali zabrinutost raste jer bi, ukoliko Iran nastavi sa efikasnim zatvaranjem Omuskog moreuza, avio-kompanije mogle bi pribegavati masovnom smanjenju letova, otkazivanjima i povećanju cena karata.

„Maj će biti veoma težak jer nemate kapacitet da zamenite izgubljene količine avio goriva iz Ormuskog moreuza“, rekao je Džordž Šo, viši analitičar za naftu u platformi Kpler, prenosi Politico.

Kako rat SAD i Izraela protiv Irana ulazi u drugi mesec, azijske avio-kompanije počinju da smanjuju broj letova, a slično bi moglo da se dogodi i u Evropi u narednim nedeljama.

„Ako rat potraje, postoji rizik od prekida snabdevanja u Evropi u maju i junu“, rekao je izvršni direktor Rajanera Majkl O’Liri za Skaj njuz dodajući:“Postoji razuman rizik, na nižem nivou, da možda 10, 20, 25 procenata naših zaliha može biti ugroženo“.

Takav nivo smanjenja kerozina „značiće prisilno smanjenje kapaciteta letova unutar Evrope, ka njoj i iz nje“, rekao je Endrju Lobenberg, šef istraživanja evropskog transportnog tržišta u Barklajs, u svojoj belešci.

Međunarodna agencija za energiju poziva ljude da „izbegavaju avio putovanja kada postoje alternative“.

Rat koji su 28. februara pokrenuli Donald Tramp i Izrael protiv Irana već je izazvao potrese u avijaciji. Neposredni efekat bio je kolaps letova kroz ključne zalivske habove poput Dubaija i Katara, što je ostavilo hiljade putnika zaglavljeno i poremetilo veze između Evrope i Azije.

Kada je Iran uzvratio zatvaranjem Ormuskog moreuza, cena avionskog goriva skočila je na oko 1.500 evra po metričkoj toni, što je dvostruko više nego pre rata.

Najveća briga sada je snabdevanje. Londonski aerodrom Hitrou je posebno ugrožen jer Ujedinjeno Kraljevstvo uvozi oko 50 odsto svog avionskog goriva iz Zaliva, a poslednji tanker sa kerozinom iz Zaliva koji je utovaren pre rata je na putu za Britaniju.

Drugi evropski aerodromi nervozno prate svoje zalihe goriva, ali za sada nema vanrednog stanja.

Lufthansa je saopštila da „trenutno ne vidi nestašicu kerozina na svojim habovima (uključujući Frankfurt)“.

Prvi znaci reakcije avio-kompanija su već prisutni. Izvršni direktor Lufthanse, Karsten Špor, navodno je predstavio planove za vanredne situacije. U zavisnosti od razvoja situacije, kompanija bi privremeno mogla prizemljiti 20 ili 40 aviona – oko 5 odsto kapaciteta sedišta.

Skandinavske avio-kompanije (SAS) otkazale su oko hiljadu letova zbog visokih cena goriva, dok su Air France-KLM uveli dodatak na dugolinijske karte, a Finnair povećao cene zbog rata.

Putnici vide skuplje karte i dodatne takse za gorivo, a neke rute su modifikovane kako bi se izbegli određeni vazdušni prostori, što dodatno povećava troškove, rekao je Vouter Devulf, ekonomista za avio-transport na Univerzitetu u Antverpenu.

„Do sada je bilo nekoliko izolovanih otkazivanja i prilagođavanja rasporeda, ali ništa što sugeriše široke poremećaje širom Evrope u ovom trenutku. Ako visoke cene i logistička ograničenja potraju još mesec ili dva, pritisak će rasti, avio-kompanije bi mogle početi da smanjuju frekvenciju letova, ukidaju manje profitabilne rute i uvode ciljane otkazivanja“.

Za sada su putnici sa kupljenim kartama relativno sigurni jer pravila EU o pravima putnika sprečavaju otkazivanja u poslednjem trenutku.

„Ako avio-kompanije odluče da otkažu zbog povećanja cena goriva, to je komercijalna odluka i putnici imaju pravo na naknadu“, rekao je Stiven Berger, viši pravni službenik Evropske potrošačke organizacije.

Naknada se kreće od 250 do 600 evra, koju avio-kompanije moraju isplatiti putnicima pored povraćaja karte kada otkažu let u kratkom roku.

Međutim, putnici sa letovima za letnje odmore ne mogu biti potpuno mirni. Ako se let otkaže najmanje 14 dana pre polaska, avio-kompanije nisu obavezne da isplate naknadu.

Zatvaranje Ormuskog moreuza stvara globalni pritisak koji evropskim avio-kompanijama otežava situaciju.

U normalnim okolnostima, globalni tokovi energije pomažu u ublažavanju lokalnih nestašica. Evropa se često oslanjala na Aziju za avionsko gorivo tokom perioda najveće potražnje, ali sada sve zemlje gomilaju kerozin.

„Kina je uvela zabranu izvoza naftnih proizvoda“, rekao je Šo, dok su Južna Koreja i druge istoazijske zemlje takođe „prešle na zaštitu domaće ekonomije“.

Evropska avijacija „jednostavno nema alternativne izvore snabdevanja“, dodao je, napominjući da SAD, nova rafinerija u Nigeriji i drugi manji izvoznici mogu obezbediti deo goriva, ali te količine verovatno neće biti dovoljne za zadovoljenje potreba kontinenta.

Čak i ako bi rat stao danas, „vreme potrebno za normalizaciju protoka znači da bi Evropa i dalje bila u vrlo nezgodnoj situaciji“, rekao je Šo, napominjući da bi za protok goriva iz Kuvajta ka Evropi trebalo šest nedelja da se obnovi.

„Pravi kritični trenutak bi nastao ako bi počele da se pojavljuju fizičke nestašice goriva na evropskim aerodromima“, rekao je Devulf. „To je rizik, a ne stvarnost danas, ali bi se brzo pretvorilo u šire poremećaje ako se dogodi“.

Za sada, aerodromi tvrde da se ne suočavaju sa nestašicom goriva.

„Velika većina aerodroma (86 odsto članova koji su odgovorili na našu anketu) za sada prijavljuje zalihe avionskog goriva koje snabdevači održavaju u skladu sa normalnim nivoima – neki čak prijavljuju i veće zalihe“, rekao je Olivije Jankovek, generalni direktor lobija aerodroma ACI Europe. „Samo 10 odsto prijavljuje potencijalno visok rizik od nestašice avionskog goriva“.

Ali putnici ne mogu biti potpuno mirni, jer Jankovek upozorava na „značajan stepen neizvesnosti u trenutnoj situaciji“.