BAJDEN: Vreme je da SAD „okrenu novi list“ u spoljnoj politici 1Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

Predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da preuzima odgovornost za „krvavo i često haotično“ povlačenje iz Avganistana i da ono označava novu eru u američkoj spoljnoj politici, koja će se manje oslanjati na vojnu moć.

Obraćajući se naciji iz Bele kuće 24 sata nakon što je Kabul napustio poslednji američki vojnik, Bajden je nastojao da umiri kritike na njegov račun zbog povlačenja snaga iz Avganistana.

On je pohvalio evakuaciju 124.000 civila tokom 17 dana nakon pada Kabula u ruke talibana i rekao da je vreme da se „okrene novi list“ kada je reč o ulozi SAD u inostranstvu, ukazujući da će u budućnosti biti manje intervencionizma.

„Ta odluka o Avganistanu nije samo o Avganistanu. To je odluka o okončanju ere velikih vojnih operacija u cilju preoblikovanja drugih zemalja“, rekao je američki predsednik.

Kako piše Gardijan, Bajden je pogledao u kameru i rekao da preuzima odgovornost za, kako je naveo, „mudru“ odluku.

On je priznao da njegova administracija nije očekivala tako brzi kolaps avganistanske vojske, ali je takođe rekao i da su drugi dosta odgovorni, te je izdvojio svog prethodnika Donalda Trampa i bivšeg avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija.

On je ukazao da je od odlazeće Trampove administracije nasledio sporazum iz Dohe.

Tim sporazumom, koji je potpisan s talibanima godinu dana ranije, povlačenje SAD koje je bilo obećano za 1. maj nije bilo uslovljeno bilo kakvim političkim dogovorom u Avganistanu i njime je omogućeno oslobađanje 5.000 talibanskih zatvorenika.

Bajden je rekao da su ti oslobođeni borci „koji uključuju neke od vrhovnih ratnih komandanata talibana među onima koji su upravo preuzeli kontrolu nad Avganistanom“.

“Do trenutka kada sam stupio na predsedničku funkciju vojna pozicija talibana je bila najjača od 2001. godine, te su kontrolisali ili su se borili za gotovo polovinu zemlje“, rekao je Bajden.

“Stoga, pred nama je bio jednostavan izbor – ili da ispoštujemo obaveze koje je preuzela prethodna administracija i napustimo Avganistan ili da kažemo da ne odlazimo i angažujemo još na desetine hiljada vojnika da se vrate u rat. Nisam želeo da produžim ovaj večiti rat“, naglasio je Bajden.

Za tu odluku od suštinskog značaja Bajden je imao čvrstu podršku, napominje Gardijan.

Rezultati ankete Pju centra koji su objavljeni u utorak pokazuju da se 54 odsto američkih odraslih građana slaže da je odluka o povlačenju bila ispravna.

Međutim, kako se navodi, nije preovladavao veliki entuzijazam za način na koji je to Bajden realizovao.

Samo nešto malo više od četvrtine anketiranih je reklo da je administracija obavila odličan ili dobar posao dok je 42 odsto reklo suprotno.

Bajden je priznao da se „ispostavilo da nije bila tačna“ pretpostavka da će avganistanske bezbednosne snage moći da pružaju otpor neko vreme nakon povlačenja SAD.

On je, međutim, ukazao da je najveća greška bila to što su verovali u Ganija koji je napustio Kabul i pobegao iz zemlje kako su talibani napredovali.

On je rekao da je avganistanski narod „posmatrao kolaps sopstvene vlade i kako njegov predsednik beži usred korupcije i bezakonja, predajući zemlju neprijatelju, talibanima, znatno povećavajući opasnost za američko osoblje i naše saveznike“.

Nekoliko sati pre obraćanja predsednika SAD agencija Rojters je objavila delove poslednjeg telefonskog razgovora Bajdena i Ganija od 23. jula na osnovu kojeg se moglo jasno zaključiti, ukazuje britanski list, da ni jedan ni drugi lider nisu znali da je vojni poraz toliko blizu.

“Očigledno je da imate najbolju vojsku“, rekao je Bajden Ganiju za koga se sada pretpostavlja da je bio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

“Imate 300.000 dobro naoružanih vojnika nasuprot 70.000 do 80.000 i oni očito imaju dobre kapacitete za borbu.“

Lideri republikanaca u Kongresu su u utorak ukazali na činjenicu da nekoliko stotina američkih državljana nije evakuisano iz Avganistana, tvrdeči da ih je Bajdenova administracija ostavila „na cedilu“.

Predsednik SAD je rekao da je ispoštovavanje roka 31. avgusta za povlačenje i prekid evakuacije bila „jedinstvena preporuka njegovih civilnih i vojnih savetnika“.

“Njihova preporuka je bila da je najbezbedniji način da se obezbedi izlaz iz zemlje za preostale Amerikance i druge državljane, da se ne nastavi sa 6.000 vojnika koji su u opasnosti u Kabulu, nego da se oni izvuku nevojnim sredstvima“, rekao je Bajden.

Predsednik SAD je ukazao da je evakuisano više od 5.500 američkih civila.

“Sada pretpostavljamo da je u Avganistanu ostalo oko sto, dvesta Amerikanaca koji žele da napuste zemlju. Većina njih koji su ostali imaju dvojno državljanstvo, oni su dugogodišnji stanovnici koji su ranije odlučili da ostanu zbog svojih porodičnih korena u Avganistanu.“

Bajden je naglasio da za „preostale Amerikance ne postoji rok“, te je obećao da će se sada diplomatija SAD usredsrediti na načine da se oni izvuku iz zemlje.

On je takođe ukazao da „više nije bilo jasne svrhe neizvesne misije u Avganistanu“.

“Posle dvadeset godina rata u Avganistanu odbio sam da pošaljem još jednu generaciju američkih sinova i ćerki da se bore u ratu koji je trebalo davno da bude završen“, rekao je.

On je dodao da je vreme da „učimo na greškama iz Avganistana“.

“Prvo, moramo da uspostavimo misije s jasnim, ostvarljivim ciljevima, a ne sa onim koje nikada nećemo ispuniti. I drugo, moramo da ostanemo usredsređeni na suštinske nacionalne bezbednosne interese Sjedinjenih Država“, poručio je Bajden.

Nedeljković: SAD više neće demokratiju širiti vojnim putem

-S obzirom na bitno drugačiji kontekst u odnosu na onaj s početka 21. veka, za očekivati je da Amerika sve više štedi resurse, a u nove vojne poduhvate ulazi tek u slučaju ugrožavanja vitalnih nacionalnih interesa, kaže za Danas Stevan Nedeljković s Fakulteta političkih nauka u Beogradu, komentarišući izjavu predsednika SAD Džozefa Bajdena da kraj rata u Avganistanu označava i kraj ere vojnih napora SAD da „preoblikuju druge zemlje“.

To, naravno, ne znači, napominje Nedeljković, da će Amerika „prestati sa globalnim promovisanjem demokratskih vrednosti, ali će nastojati da to čini ekonomskim i diplomatskim sredstvima, a ne vojnim.“

„Izjava Džozefa Bajdena treba da označi kraj američkih nastojanja da upotrebom vojne sile sprovodi projekat izgradnje države i demokratizacije autoritarnih režima. Iako je američka invazija na Avganistan otpočela sa ciljem suzbiljanja terorizma i kažnjavanja odgovornih za napade na Njujork i Vašington, prerasla je u operaciju izgradnje mira, zatim i izgradnje države, tako da je vremenom svrha američkog ostanka u ovoj centralno-azijsko državi postala sve manje jasna“, ukazuje sagovornik Danasa.