Čelnici Vukovara i Ogulina izbačeni iz SDSS-a

LJubojević i Milaković su, suprotno odlukama stranke, podneli Državnom izbornom povjerenstvu Hrvatske samostalne kandidature za predstojeće izbore, a u XII izbornoj jedinici za nacionalne manjine. Prema izjavi predsednika SDSS Vojislava Stanimirovića datoj Radiju Dunav, to su učinili nezadovoljni što u stranci nisu ostvarili svoje lične ciljeve. SDSS je za kandidate na izborima prijavio Milu Horvata, Milorada Pupovca i Mirka Raškovića dok su njihovi zamenici na listi Dragan Crnogorac, Bogdan Rkman i Vesna Blanuša.

Srđan Milaković za Danas kaže da i pored izbacivanja iz stranke, ostaje dogradonačelnik Vukovara jer je izabran na neposrednim izborima. Milaković tvrdi da se na samostalnu kandidaturu odlučio jer ono što se „u poslednju godinu-dve događalo u stranci nije ostavljalo prostora za nekakvo političko delovanje jer su svi neistomišljenici tokom vremena eliminisani“.

„Ta politika je kulminirala pred izbor kandidata. Dogodilo se to da iz naše županije Vukovarsko-sremske, gde su pripadnici srpske zajednice ipak najbrojniji i najbolje organizovani nemamo na izbornoj listi kandidate uopšte. Imamo samo zamenika kandidata: kandidat je iz Osječko-baranjske županije (Mile Horvat), a zamenik mu je kolega Crnogorac“, kaže Milaković.

On kaže da je neprihvatljivo da „kompletan politički profit ostaje u Zagrebu“. „Tu mislim na Srpsko narodno vijeće, pre svega, i na institucije koje su tu okupljene, a srpska zajednica koja je na terenu tu ostaje apsolutno bez neophodne zaštite i minimuma prava. Stranka mora biri instrument zaštite srpskih interesa i to na onim prostorima na kojima Srba ima, ne može biti mehanizam vođenja visoke politike. Tačno se mora znati šta su prioritetna prava koja treba štititi jer sve nas manje ima ovde i mi ne možemo voditi politiku zaštite SDP-a i opstanka na vlasti SDP-a i u tom se delu preterano svrstavati. Tu politiku mora da vodi Milanović. To nas sve ove godine skupo košta jer se obično pogrešno opredelimo. Opredeljivali smo se na stranu Ive Josipovića, pa smo platili tu cenu i na lokalu i svuda. Sad treba da igramo na tu kartu SDP-a i ne daj bože da pobedi HDZ onda trebamo ovde platiti tu cenu“, kaže Milaković.

On tvrdi da je osnovna podela među Srbima u Hrvatskoj podela na one koji su bili u Krajini „ili kako god zvali taj prostor“, i one koji nisu bili u Krajini. Druga podela je, tvrdi on, između istoka Hrvatske, koji ima jednu vrstu problema, dok Banija i Lika imaju drugu vrstu problema.

„Za Srbe koji žive na teritoriji nekadašnje Krajine karakteristično je da imaju probleme zato što su pripadnici srpske zajednice. A oni Srbi koji nisu živeli u Krajini imaju malo drugačije poglede i liberalniji pristup. Između ostalih i Milorad Pupovac. Recimo, on ima potpuno drugačiji pogled na obrazovanje, posebno onaj deo koji se tiče obrazovanja na jeziku i pismu u našim školama. On je u jednom trenutku bio zagovornik jednog projekta Nove škole koji je gurao Josipović dok je bio predsednik, a koji smo mi sa ovog prostora apsolutno osudili kao kontraproduktivno, kao nešto što predstavlja gašenje postojećih škola na srpskom jeziku i pismu i kao smer gubitka nacionalnog identiteta“, kaže Milaković i tvrdi da bi koncept Nove škole doveo do „egzodusa Srba sa ovog prostora“.

Milaković priznaje i da se na kraju sve svede na finansiranje „koje kao zajednica možete da dobijete“.

„Mi ovde imamo instituciju koja je nastala na osnovu Erdutskog sporazuma, dakle, ima međunarodni karakter, to je Zajedničko veće opština, koje ima preslabu poziciju upravo iz tog razloga, što ima nedovoljno finansiranje, a iz toga proističe sve ostalo. To Veće treba da se bavi kulturnom, prosvetnom i svakom drugom autonomijom Srba na ovom prostoru“, kaže Milaković.

Pravo na upotrebu jezika i pisma na terenu država do dana današnjeg nije ispoštovala, tvrdi on, a „mi smo tu apsolutno mekani i premekani“.

Na prvo mesto, kaže on, treba staviti problem zapošljavanja Srba. Jer, na primer, u Vukovaru za nekoliko godina neće biti nijedan sudija Srbin jer kadrovi samo odlaze, a niko novi ne dolazi, kaže Milaković. Postoji potpuna blokada zapošljavanja srpskih kadrova u državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde postoji zakonska obaveza. „Jer kad se sudare prednost koju imaju pripadnici braniteljske populacije i prednost koja pripada Srbima kao manjini, daje se prednost braniteljima. Ta je prednost deklarativna, em se Srbi boje pozvati na nju, em je loše regulisana i protumačena“, kaže Milaković.