Cena benzina u SAD prešla prag od pet dolara po galonu

Nakon što je američka potrošačka inflacija dostigla najviši nivo u poslednjih 40 godina, prosečna cena galona (3,8 litara) običnog bezolovnog benzina u SAD 9. juna uveče dostigla je rekordno visokih pet dolara, piše Volstrit džurnal.

Cene benzina su naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu ranije ove godine, ističe list dodajući da su ionako male zalihe nafte još više iscrpljene i bez naznaka olakšanja.

To je dodatno umanjilo kućne budžete Amerikanaca koji su već pogođeni visokim cenama svega – od proizvoda u radnjama do obroka u restoranima i putovanja avionom. Cene energenata skočile su 34,6 odsto u odnosu na godinu ranije, dok su cene namirnica porasle za 11,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Analitičari kažu da bi visoke cene benzina mogle i dalje rasti, ističe Volstrit džurnal ukazujući na majski izveštaj američke banke Džej Pi Morgan u kojem se navodi da bi maloprodajne cene benzina mogle skočiti na čak 6,20 dolara po galonu do avgusta.

Visoke cene benzina kao i sve veći troškovi za druge potrepštine, veliki su problem za Bajdena, piše Njujork tajms, dodajući da mnogi politički stručnjaci vjeruju da bi demokrate mogle pretrpeti gubitke na izborima u novembru jer su birači ljuti i frustrirani zbog visoke inflacije.

Američki predsednik je poslednjih nedelja pozivao domaće proizvođače da crpe više nafte, iako velike naftne kompanije ne žele da značajno povećaju ulaganja, već radije vraćaju profit investitorima kroz dividende i otkup dionica.

Prosečna cena benzina u zemlji u subotu je bila pet dolara, što je 60 centi više nego pre mesec dana, dok se prošle godine benzin prodavao za 3,08 dolara, navodi Njujork tajms ukazujući na procene stručnjaka za energetiku koji tvrde da svaki peni poskupljenja benzina košta Amerikance dodatnih četiri miliona dolara dnevno.

Novi rekord u ceni benzina od pet dolara po galonu – što je 1,26 eura po litri – znači da su cene benzina u SAD porasle za više od dve trećine u protekloj godini i da su više nego udvostručene otkako je Bajden stupio na dužnost, piše Fajnenšl tajms, uz ocenu da to stvara dodatni pritisak pored visoke inflacije koja je postala politički skupa za njegovu administraciju.

Bajden i drugi najviši zvaničnici, uključujući ministarku finansija Dženet Jelen, više puta su govorili da je rešavanje visoke inflacije „prioritet broj jedan“ administracije – poruka koju su, kako ističe londonski list, preneli dok je popularnost američkog predsednika pala na rekordno niske nivoe.

Bajden je takođe ohrabrio Federalne rezerve da učine sve što je potrebno kako bi se suprotstavile visokoj inflaciji. Američka centralna banka je od marta podigla referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena i u narednim danima bi trebalo da uvede još jedno povećanje stope za pola poena.

Veće cene goriva prodiru u gotovo svaki veći deo privrede, Vašington post dodajući da one povećavaju troškove električne energije, transporta, logistike, vazdušnog saobraćaja, poljoprivrede, đubriva i proizvodnje drugih roba.

Pojedini stručnjaci smatraju da su više cene energije takođe često preteča ekonomskog pada, jer potrošači na više cene odgovaraju smanjenjem potrošnje na drugu robu i usluge.

Rast cena ne pokazuje znakove jenjavanja u bliskoj budućnosti, navodi Vašington post naglasivši da se očekuje da će ukidanje ograničenja za COVID-19 u nekim kineskim gradovima dovesti do ponovnog povećanja potražnje za gorivom, što će dodatno povećati cene na međunarodnom tržištu.

U SAD je, međutim, ekonomija posle pandemije u više navrata prkosila očekivanjima stručnjaka i postoji dovoljno razloga za verovanje da bi snažan rast mogao da preživeti visoke cene energije.Veća potrošnja na energiju mogla bi, nadaju se neki ekonomisti, iscrpiti potražnju u drugim sektorima, omogućavajući ublažavanje drugih pritisaka na cene, što bi uopšteno moglo pomoći.