Da li rad od kuće doprinosi uštedi energije?

Temperature padaju, a cene energije se značajno povećavaju. Stoga je ušteda energije krilatica ove zime. Niko ne veruje u to da će se cene energenata srednjoročno smanjiti. Naprotiv. Zbog toga je u fokusu tema koja se vezivala za pandemiju: rad od kuće. Prema rezultatima istraživanja, Nemci rade od kuće u proseku 1,4 dana sedmično.

Navodno rad od kuće doprinosi uštedi energije. Ali, da li se radom od kuće zaista troši manje energije? I može li poslodavac da odluči da njegovi zaposlenici rade od kuće sa ciljem uštede energije?

Rezultat je nula

Za Rudolfa Fridriha sa Fakulteta za tehniku i nauku u Sarbrikenu odgovor na to pitanje zavisi od tačke gledišta.

„Kada govorimo o grejanju prostora – odnosno gasu za grejanje – tu dolazi do balansiranja kada je reč o uštedi energije. Na primer, ako neko u svojoj kancelariji isključi grejanje i zagreje svoju radnu sobu kod kuće“, kaže ovaj stručnjak.

Tako je, na primer, ističe on, ušteda energije u komunalnim administrativnim biroima u staroj, nerenoviranoj zgradi veoma visoka. Sa druge strane, pojašnjava Fridrih, postoje i mnoge moderne zgrade u vlasništvu poslodavaca i mnoge stare zgrade u privatnom sektoru.

„To znači: kada su u pitanju zahtevi za grejanjem prostora, ja to više vidim kao igranje sa sumom čiji rezultat je nula.“

Prava ušteda se ostvaruje na gorivu

Stvarna ušteda, prema mišljenju ovog energetskog stručnjaka, vidi se u smanjenju saobraćaja. U Nemačkoj je oko 20 miliona ljudi svakodnevno putovalo do svog radnog mesta, prelazeći u proseku oko 18 kilometara. Od toga je oko 67 odsto njih koristilo sopstveni automobil, navodi Fridrih.

„Ako pretpostavimo – na osnovu podataka tokom pandemije – da bi 25 odsto tih osoba radilo od kuće jedan dan nedeljno, tada bismo uštedeli otprilike 200 miliona litara goriva godišnje. To odgovara uštedi od oko 540.000 tona gasova sa efektom staklene bašte.”

I drugi stručnjaci, poput Klaudije Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), imaju slično mišljenje. I ona se pre svega fokusirala na smanjenje troškova energije potrebne za prevoz do radnog mesta.

Moguće samo uz obostranu saglasnost

Sa stajališta potrošača se pak postavlja još jedno pitanje. Zbog enormnog povećanja cena gasa i električne energije, ove zime doći će do značajnog povećanja troškova za one koji više budu radili od kuće. Ali, šta se može desiti ukoliko zaposleni uopšte ne žele da rade od kuće, a poslodavac želi da ostvari uštedu energije?

Sa pravnog aspekta, situacija je jasna. Rad od kuće je generalno moguć samo uz saglasnost dve strane, ističe Marvin Rot, advokat za radno pravo iz Sarbrikena. Isto pravilo važi i obrnuto, ističe on, kada zaposleni želi više ili u potpunosti da radi od kuće.

„Na to mora da pristane i poslodavac ili to mora biti regulisano u ugovoru o radu.“

Ko plaća dodatne troškove?

Ali čak i ako se obe strane slože o povećanju radnih aktivnosti od kuće, pitanje je zapravo ko plaća dodatni trošak energije i dodatne troškove sa kojima se potrošači suočavaju, posebno zbog enormnog povećanja troškova energije?

Trenutno, zaposleni i dalje mogu da zahtevaju pet evra po radnom danu koje mogu da odbiju od poreza – ali ograničeno na 120 dana godišnje. „Tih 600 evra ni u kom slučaju nije dovoljno“, kaže stručnjak za radno pravo Rot.

Povećane paušale za rad od kuće

Savezna vlada je nedavno povećala tu stopu sa maksimalnih 600 evra za 120 radnih dana na 200 dana i 1000 evra. Ta izmena bi trebalo da stupi na snagu od januara 2023. godine.

Međutim, te paušale ubrajaju se u rashode koje ionako svi poreski obveznici mogu da odbiju od poreza. Samo oni koji prekorače iznos od 1200 evra, uz paušalu za rad od kuće i druge nastale troškove, mogu imati koristi od toga. Povećanje nije dovoljno za Savez nemačkih sindikata (DGB), koji zahteva da se paušala za rad od kuće poveća na 1.500 evra.