Države sveta pomažu sektor kulture

Iako neki veruju da se umetnička industrija može „podmladiti“ intervencijama u post-pandemijskom svetu, drugi kažu da to neće sprečiti razarajući masovni egzodus.

Kada su Italijani „grejali srca“ ljudi širom sveta spontanim muzičkim nastupima sa svojih balkona u danima oštrih restriktivnih mera, istovremeno je to poslužilo kao pokazatelj važnosti kulturnog sektora u toj državi, doprinoseći dobrobiti ljudi ali i ekonomiji.

„Muzika je predstavljala način da se prevaziđe strah, poteškoće i usamljenost“, kaže Domeniko Barbuto, generalni direktor Udruženja kompanija u italijanskom sektoru zabave (AGIS).

Takođe nas je, navodi dalje, podsetilo koliko je živahna ova država na kulturnom nivou.

Italijanska vlada je formirala fond vredan 245 miliona evra za podršku kompanijama i radnicima u svetu scenskih umetnosti tokom restriktivnih mera. To je definitivno pomoglo sektoru tokom tog teškog perioda, dodao je Barbuto.

Brzina kojom se ova grana industrije otvara zavisi od italijanske publike.

„Postoji mnnogo straha vezanog za ponovno pokretanje i ne znamo kako će publika odgovoriti“, ističe Barbuto.

Nemačka vlada odgovorila je tako što je obećala milijardu evra – oko polovine uobičajenog godišnjeg budžeta za kulturu – fondu koji podržava pozorišta, muzeje i druge organizacije da „što pre je moguće otvore svoja vrata posle prinudne pauze“, istakla je ministarka kulture Monika Gruters.

Osiguravanje nemačke kulturne infrastrukture „ključno je za stvaranje radnih mogućnosti za umetnike i kreativce širom zemlje“, dodala je.

Iako se, po međunarodnim standardima, čini da je fond velikodušan, nekoliko ličnosti iz sveta kulture kazali su da to nije dovoljno da bi se ojačala industrija koja zapošljava oko 1,7 miliona ljudi i ostvaruje procenjeni godišnji promet od 170 milijardi evra.

Tu se navodi primer nacionalnog avioprevoznika Lufthanse koji će dobiti devet puta više (devet milijardi evra) državne podrške uprkos odluci da smanje 22.000 radnih mesta.

Finansijsku pomoć za sektor umetnosti, kulture i zabave u Francuskoj najavio je prošlog meseca predsednik Emanuel Makron, koji je produžio do avgusta 2021. poseban državni program za nezaposlene glumce, izvođače, muzičare i tehničare.

Ovaj program, dizajniran da zaštiti umetničke radnike između kratkoročnih ugovora, garantuje im mesečnu isplatu pod uslovom da rade najmanje 500 sati kod priznatog poslodavca u umetnosti tokom 12 meseci i pomaže u održavanju industrije koja zapošljava 1,3 miliona ljudi širom Francuske.

Makron je, između ostalog, najavio i poseban fond za podršku u iznosu od sedam milijardi evra za nadoknadu otkazanih nastupa, snimanja filmova, kao i za podršku festivalima i malim umetničkim preduzećima, i  dodatnih 50 miliona evra finansijske podrške za muzičku industriju.

Nakon peticije 65 uglednih umetničkih institucija i organizacija savezna vlada u Kanadi odgovorila je fondom za suzbijanje poražavajućih efekata pandemijske krize u oblasti kulture, umetnosti i sporta u vrednosti od 500 miliona dolara.

„Potrebni su nam umetnici da nas i dalje usrećuju, da čine da i dalje sanjamo, posebno u mračnim vremenima“, rekao je premijer Džastin Trudo.

Novi Zeland je pokrenuo program u iznosu od 175 miliona novozelandskih dolara za podršku sektoru umetnosti i muzike, koji zapošljava oko 90,000 ljudi.

„Zdrav kulturni sektor ima mnogo pozitivnih efekata na druge važne delove naše privrede, kao što su tehnička proizvodnja, ugostiteljstvo i domaći turizam“, kazala je premijerka Džasinda Ardern.

To uključuje mere za pomoć 2.000 kreativaca u pronalaženju „održivog rada“ i direktno podržava savremenu pop muziku, koja je naročito pogođena krizom.

Kler Mabej, direktorica Verb Velington, koja održava umetničke događaje u prestonici, rekla je da je paket podrške „neverovatno uverljiv i iskren“, dodajući da će „umetnici i pristup umetnosti uveliko doprineti obnovi koja će se dogoditi tokom narednih meseci i godina dok smo u procesu događaja 2020“.

Na Madagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ministarstvo kulture pribeglo je pružanjem pomoći umetnicima distribucijom vreća sa rižom, dok je u Južnoj Africi, najrazvijenijoj zemlji subsaharske Afrike, vlada izdvojila oko sedam miliona funti za pružanje pomoći umetnicima i drugima koji rade u kulturnom sektoru.

Takođe je pokrenut ogroman paket grantova za jačanje ekonomije za koje se kvalifikuju mnogi umetnici ili male kompanije koje rade u kulturnom sektoru.

Više od 100 afričkih intelektualaca napisalo je otvoreno pismo čelnicima kontinenta u aprilu, tražeći da iskoriste priliku krize kovid-19 da obnove afričku „intelektualnu slobodu i sposobnost stvaranja“.

U Irskoj je vlada predložila stabilizacioni fond za umetnike vredan 20 miliona evra. Ipak ta novčana sredstva kao i podršku koja im je pružena tokom perioda oštrih restriktivnih mera za nekoliko kulturnih lidera su „nedovoljna“ i „uskogruda“.

Angela Dorgan, predsedavajuća Nacionalne kampanje za umetnost (NCFA), upozorila je na „egzodus“ umetnosti. „Postoje užasni primeri da ljudi napuštaju bendove i odlaze iz pozorišta“, rekla je ona.

Međutim, dodala je da su mnogi umetnici spaseni zahvaljujući izdvajanjima za nezaposlene tokom pandemije i NCFA se nada da će zaista dobiti predložena sredstva.

Ministar kulture Španije Hose Manuel Rodrigez Uribes, kaže da ako je država išta naučila tokom krize to je da bi trebalo da radimo zajedno na konsolidaciji važnosti kulturne politike u evropskoj agendi.

Prošlog meseca on je predstavio paket vredan 76 miliona evra koji je namenjen zaštiti, kako je kazao, „jednog od suštinskih sektora naše zemlje“, kao i specijalističko finansiranje u vrednosti do 780 miliona evra kako bi se pomoglo „izmučenom“ kulturnom biznisu.

Ni umetnici u Grčkoj nisu izbegli ekonomsku devastaciju koja se svuda oseća.

Više od 2.000 umetnika, uključujući glumce, muzičare, kompozitore i lutkare, izašlo je prošlog meseca na ulice u znak protesta da ne budu isključeni iz državnog finansiranja za zaposlene.