Foto. EPA-EFE/ANATOLY MALTSEVImajući u vidu da su SAD i Rusija rešene da istupe iz jednog od poslednjih sporazuma između Istoka i Zapada kada je reč o kontroli nuklearnog naoružanja potpisanog tokom ere Hladnog rata, Evropa bi trebalo da se čuva da ne bi bila uvučena u novu nuklearnu raketnu trku na svom tlu, piše evropski portal Politiko.
Američki lider Donald Tramp i njegov ruski kolega Vladimir Putin imaju „otkazni rok“ od šest meseci da odustanu od Sporazuma INF iz 1987, koji zabranjuje nuklearne rakete srednjeg dometa, što je oslobađalo Evropu od klase visoko mobilnih, atomskih raketa, koje bi mogle da zbrišu gradove i komandne centre u roku od nekoliko minuta od lansiranja. Imajući sve ovo u vidu, razumljiv je stepen uznemirenosti među pojedinim zapadnim stručnjacima koji govore o riziku od „strateškog razdvajanja“ između Amerike i Evrope, prenosi evropski portal. O ovome će biti reči na sastanku ministara odbrane SAD na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu koja počinje sutra. Evropski lideri ne smeju dozvoliti da ih sve ovo uplaši, pa da povuku neke pogrešne poteze, upozoravaju bezbednosni stručnjaci.
Vašington, uz podršku NATO saveznika, kaže da Moskva već godinama pravi nove rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara, što je u suprotnostima sa ograničenjima postavljenim u sporazumu. Pojedini stručnjaci objašnjavaju to činjenicom da Putin možda smatra da može pojačati transatlantske podele i podele na Istok i Zapad u Zapadnoj Evropi držeći se svog novog oružja. NATO zvanično polaže nade da će se Rusija urazumiti pre isteka roka od šest meseci.
Ipak, bilo bi potpuno pogrešno, uvereni su stručnjaci, vratiti američke nuklearne projektile u Evropu s obzirom na to da su postojeći atomski arsenali dovoljni da raznesu svet nekoliko puta.
Postoje bolji načini da se kontinent zaštiti od nuklearne ucene, uključujući i veća ulaganja u konvencionalne oružane snage i infrastrukturu kako bi se osiguralo brzo reagovanje u krizi, poručuju bezbednosni stručnjaci. Kako dalje navode, trebalo bi ažurirati i manje britanske i francuske nacionalne nuklearne arsenale – i NATO sisteme.
Nije ovo prvi put da sporazum INF izaziva paniku – ovo je treći put od početka atomske ere da su zapadni stratezi upozorili na raketni jaz sa Moskvom i pozvali na kontramere da se spreči „ruska nuklearna superiornost nad Evropom“. Moskva negira nuklearne prekršaje navodeći da je Vašington narušio Sporazum kada je počeo da razmešta delove raketne odbrane po Evropi.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da su neke nove ruske rakete već stacionirane u Evropi.
„Cela situacija dovodi do pada centralnog stuba evropske bezbednosti“, kažu stručnjaci za odbranu Hajnrih Braus i Kristijan Meling o novoj ruskoj raketi u dokumentu za nemački Savet za spoljne odnose. „To razdvaja NATO na dve bezbednosne zone i može da da Moskvi veliku dominaciju“, dodaje Braus, penzionisani general, koji je donedavno bio šef NATO odbrambene politike i planiranja.
Rusko nepoštovanje Ugovora o INF-u moglo bi da pomogne evropskim saveznicima da opravdaju svojim biračima povećanje sopstvene potrošnje na konvencionalnu odbranu, uključujući i na veoma precizne nuklearne projektile i na civilno-vojne putne, železničke, aerodromske i skladišne projekte kako bi se poboljšala sposobnost da brzo ojača istočni blok NATO-a u krizi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
