„Poručujem Donaldu Trampu i molim predsednika Republike (Emanuela Makrona) da mu kaže: mi ne učestvujemo u američkim debatama, pustite nas da živimo svoj život. Ne bavimo se američkom unutrašnjom politikom i očekujemo isti odnos“, rekao je Le Drijan, prenosi Beta.

Tramp je u subotu pričao o „veoma tužnom danu“ u Parizu posle novih protesta „žutih prsluka“, Francuza koji se protive Makronovoj politici, i pozvao na odustajanje od Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. „Protesti i neredi širom Francuske. Skandiraju ‘Hoćemo Trampa’. Obožavam Francusku“, tvitovao je predsednik Sjedinjenih Država.

Le Drijan je osporio istinitost tvrdnji o podršci američkom lideru na demonstracijama. „Koliko znam, ‘žuti prsluci’ nisu demonstrirali na engleskom i, da vam kažem istinu, slike emitovane u SAD na kojima ljudi viču ‘Hoćemo Trampa’ su snimljene u Londonu tokom Trampove posete pre nekoliko meseci“, naveo je francuski ministar. Tramp je prethodno kritikovao i ustupke koje je Makron učinio demonstrantima suspendujući povećanje poreza na gorivo, ocenivši da je Pariski sporazum o klimi propao.

Prijateljski odnosi Trampa i Makrona su prethodnih nedelja značajno zahladneli, a Tramp se po povratku sa obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu rugao niskoj popularnosti svog kolege.

Pariski spomenici kulture ponovo su otvoreni, radnici gradske čistoće su na ulicama a vlasnici radnji pokušavaju da pokrenu grad posle novih protesta i nereda u kojima je u Parizu povređena 71 osoba i pričinjena veća materijalna šteta, navodi Beta.

Jak vetar i kiša koji su tokom noći pogodili Pariz otežavali su juče rad na uklanjanju kanistera suzavca i ostataka vatri koje su demonstranti palili. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u celoj zemlji u subotu uhapšeno 1.723 ljudi, preneo je Frans pres. Prema navodima pariske prefekture, u glavnom gradu Francuske su uhapšene 1.082 osobe.

Predsednik Makron neće „učiniti planetu ponovo velikom“ radeći ovo što trenutno radi, piše Politiko i dodaje da je, pokušajem da uvede zakon o povećanju poreza na gorivo u nameri da se bori protiv klimatskih promena, nenamerno išao naruku američkom predsedniku Donaldu Trampu i, zapravo, unazadio napore u borbi protiv globalnog otopljavanja, prenosi Al Jazeera Balkans. Godinu dana pošto je odgovorio na politiku američkog kolege i njegovo odbacivanje Pariskog klimatskog sporazuma parafrazom njegovog slogana, Francuska se našla u haosu, navodi ovaj američki portal.

Protesti koji već mesec dana traju u Francuskoj bi mogli da pošalju poruku političarima širom sveta da bi uvođenje većih poreza na fosilno gorivo mogli da im ugroze karijere, naročito pošto je sličan neuspeli pokušaj u Australiji doprineo da premijer te zemlje podnese ostavku.

Dilema sa kojom se sada Makron suočava trebalo bi da bude upozorenje svima da „zelena politika“ ne može da se odvoji od pitanja kao što su nejednakost i socijalna pravda, ali postoji rizik da će svet iz situacije u Francuskoj naučiti pogrešne lekcije, i to u trenutku kada se širom Evrope vodi rasprava o tome kako stvoriti ekonomiju bez velike proizvodnje štetnih gasova.

Razlog zašto je Makronova politika propala nije, međutim, zbog toga što je trebalo da oporezuje fosilna goriva, već zato što je loša, regresivna politika, koja je najviše pogodila najsiromašnije. Ona je u kontrastu sa, na primer, britanskom politikom, koja je pažljivo sprovedena tako da se umanji pritisak na domaćinstva. Britanski pristup je doveo do velikog smanjenja emisije gasova.

Desetine drugih zemalja su uspešno uvele napredne poreze, a da pri tom nisu naišle na veliki otpor u narodu. Politiko, takođe, navodi da bi sprovođenje ekološke politike trebalo da znači pružanje šanse da se izgrade nove industrije i čistije tehnologije, da se stvore novi bolje plaćeni poslovi i bolja budućnost. Postoje priče o uspehu širom sveta koje to dokazuju; tako, na primer, u SAD-u industrija solarne energije zapošljava više ljudi nego gasni i naftni sektor zajedno. Makron bi, da je obratio pažnju, primetio da najefikasnija klimatska politika ne podrazumeva oporezivanje siromašnih, već se ona, naprotiv, tiče ulaganja u zelene alternative, dok zakonodavstvo istovremeno treba da spreči najgore zagađivače da nepotrebno koriste tehnologije, navodi se u komentaru.

Da, oporezivanje goriva ima svoju ulogu, ali to je samo jedna od opcija. Kalifornija, na primer, zahteva od auto-industrije da nudi „ekološkija“ vozila. Španija i Kanada smanjuju korišćenje uglja u industrijama. Širom sveta javna ulaganja u izvore čiste energije, kao što su, na primer, vetroparkovi, pokazuju da ona može da bude i najjeftinija energija. Lider koji ozbiljno želi da se pozabavi klimatskim promenama mora, takođe, da ozbiljno zatraži dozvolu od svog glasačkog tela da to i radi. Da je Makron slušao svoj narod, odabrao bi naprednije, popularnije i, na kraju, efikasnije načine da se bori protiv zagađenja.