Zidojče cajtung o još jednoj „državi“ između Srbije i Hrvatske: Gapla se prostire na svega 205 hektara

„Kao tinejdžer sam osnovao sopstvenu zemlju i čak sam pozvan da govorim pred UN – sa 17 godina.“

Tom izjavom Vajata Beka počinje reportaža u Zidojče cajtungu o „državi“ Gapli koja se prostire na svega 205 hektara između Srbije i Hrvatske.

Gapla je, kaže Bek, na zemlji na koju tobože niko ne polaže pravo.

On sam još nikada nije bio tamo, ali već ima pasoše, registarske tablice, zastavu i vebsajt. „I naravno ime: Federalne države Gaple. Do prave države ne nedostaje mnogo“, ironično piše reporter.

Gapla bi trebalo da jača „mir i harmoniju“ između naroda i da bude „morena i inovativna nacija“.

Ludi poduhvati

„Mikrodržave su oduvek bile vrsta revolucije, filozofije, neki vid planske igre u stvarnom životu. Kako može da izgleda država koja nema stare balaste? Šta državu čini dobrom? Mora li uopšte da bude dobra? Mora li da koristi svojim građanima ili sme da koristi samo sebi?“, filozofira Zidojče cajtung.

Podsećaju na mikrodržavu Elgarland-Vargaland u kojoj su švedski umetnici dozvolili svima da budu kraljevi. Ili na poduhvat Slovenca Petera Mlakara koji se sa umetničkim kolektivom 1992. proglasio svoju državu, a ova našla puno pristalica u – Nigeriji.

Mikrodržave, piše minhenski list, mogu da nastanu i kao zone slobodne trgovine, za mutne poslove ofšor banaka ili brodske prevoznike i kazina.

„Baš kao Liberland. On je u neposrednom susedstvu Gaple, osnovan je 2015. kao, po opisu sa sajta, ‘najslobodnija zemlja na svetu’. Tamo doslovno vlada blokčejn. Ko hoće da postane građanin, mora da uloži u posebnu kripto-valutu.“

Kako list ocenjuje, građane Liberlanda je pokrenula mržnja prema birokratiji i porezu i nada da bi mogli da zarade od brojnih investicija.

Pitanje granice

„Ni Liberland, razume se, nije međunarodno priznat, niko ne živi na komadu zemlje na Dunavu.“

Zidojče cajtung podseća na problematiku – Srbija i Hrvatska obe priznaju da je granica na Dunavu, ali iz različitih perioda, a Dunav je meandrirao.

„Tako je nastalo mnogo malih područja na koje prava polažu ili obe zemlje ili nijedna od njih“, pojašnjava list.

„Politička situacija je kompleksna, stanovnike nerviraju stranci koji misle da ovde naprosto mogu da umarširaju, iako je ‘marš’ samo simbolički.“

Za poduhvate poput Liberlanda i Gaple, piše Zidojče, teritorija nije ni bitna, već služi kao legitimacija.

„Države postoje najpre kao grupni čet na platformi Diskord, a diplomatski razgovori se obavljaju na forumu Redit. Teško je zamislivo da bi kalifornijski tinejdžeri radije živeli na blatnjavoj obali Dunava.“

Nešto kao Zakerberg u pokušaju

Gapla ima svoju kripto-valutu, ali osnivači tvrde da pre svega hoće ideje, a ne novac. Bek kaže: „Firma Mr Bista nam je pisala i pitala kako da se uključi. Iskreno, ne znam šta da odgovorim.“

Mr Bist je najuspešniji jutjuber sveta sa oko pola milijarde pratilaca na društvenim mrežama i nizom svojih firmi.

Vajat Bek, piše Zidojče, u biografiji navodi da je razvio test za inteligenciju, platformu za ocenu škola, jutjub kanal za tehnologiju, pisao elektronske knjige o koječemu, između ostalog i o osnivanju država.

To je ambiciozan tip, pametan, i na tren, piše Zidojče, podseća na Marka Zakerberga i slične štrebere sa početka dvehiljaditih.

„Uzgred, izlet na Forum UN za omladinu ECOSOC su Bek i dvojica drugih Gaplanaca finansirali kroz Gaplansku organizaciju za predstavljanje, koju plaća Vlada Gaple. Dakle, presipanje para već znaju kao matori“, zaključuje Zidojče.

Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.