U posebnoj nedoumici se nalaze budući studenti koji se odlučuju da osnovne studije posvete istraživanju drugog jezika, njegove raznovrsne kulture i vrhunske književnosti – drugim rečima, oni koji su rešili da kroče na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. I pored raznovrsnog izbora jezičkih profila koji otvaraju svoja vrata budućim brucošima, izbor gotovo uvek pada na jezike koji su iz godine u godinu najtraženiji (da ne kažemo baš najisplativiji). Međutim, kako izgleda studirati jezik koji vam sigurno ne bio prvi na listi želja (bar ne velikoj većini) i koji može da izazove iščuđavanje kod ljudi sa kojima razgovarate (bazirano na ličnom iskustvu) – a koji može da ponudi mnogo divnih iskustava, neverovatnih mogućnosti, i, u suštini, premaši sva vaša očekivanja?

Krajem 2016. godine je ukrajinistika na Filološkom fakultetu proslavila 25 godina svoga rada. To možda na prvi pogled ne deluje mnogo, ali sva dostignuća koja je beogradska ukrajinistika za taj period ostvarila govore da se radi o veoma jakoj mladoj grani Katedre za slavistiku. To je pokazala i naučna konferencija „Ukrajinistika i slovenski svet“ koja je iste te godine organizovana tim povodom, ali pokazuje i rastuće interesovanje naših naučnika i lingvista za pitanja ukrajinskog jezika, kao i u kojoj meri ona pariraju našem jeziku. Studenti koji se odlučuju za studije ukrajinskog jezika, književnosti i kulture obično nisu ni svesni raslojenosti ukrajinske kulture i tradicije i koliko je ona bogata – i koliko zapravo ostavlja utisak na njih. Zato se studenti vraćaju puni utisaka sa studentskih putovanja u Kijev i Lavov koja beogradska ukrajinistika organizuje svake godine za sve zainteresovane studente, na kojima imaju priliku da usavrše svoje znanje ukrajinskog jezika kroz neposredno upoznavanje sa gradovima i kulturom – ali i posećujući predavanja na Nacionalnom univerzitetu „Taras Ševčenko“ u Kijevu, odnosno Nacionalnom univerzitetu „Ivan Franko“ u Lavovu.

Osnovna prednost u studiranju ukrajinskog jezika na Filološkom fakultetu je rad u maloj grupi, sa izvanrednim profesorima i izvornim govornicima ukrajinskog jezika. „Manje“ jezike, da ih tako nazovemo, po pravilu upisuje u proseku dvadesetak studenata, što je u odnosu na „masovnije“ jezike, poput engleskog ili ruskog, velika prednost kada govorimo o učenju živog jezika i radu na komunikaciji na istom u slušaonici. Osim toga, rad sa stranim lektorima i profesorima izvornim govornicima je veoma dragocen kada je u pitanju usvajanje aktivne leksike stranog jezika – posebno kada se uzme u obzir da se nastava na trećoj i četvrtoj godini osnovnih studija sluša isključivo na ukrajinskom jeziku.

Zainteresovanost za ukrajinski jezik i kulturu studenti mogu da ispolje na najrazličitije načine, a Grupa za ukrajinski jezik i književnost pruža toliko mogućnosti ispoljavanja kreativnosti i iskazivanja sopstvenog shvatanja šta za njih predstavlja ukrajinski jezik, književnost i kultura kroz najrazličitije vannastavne aktivnosti. Važno je pomenuti Hor ukrajinistike koji je odnedavno ponovo formiran i veoma aktivan, koji približava ukrajinske narodne melodije publici i uvodi je u njen magičan svet. Tu su i različite tematske književne večeri i priredbe posvećene ukrajinskom stvaralaštvu i stvaraocima – tokom proteklih par godina studenti-ukrajinisti zajedno sa profesorima predstavili su svojim kolegama stvaralaštva Ivana Karpenka-Karog, Marka Vovčka, kao i Mihajla Kocjubinskog, koji je svojim krucijalnim delom „Senke zaboravljenih predaka“, kao i istoimenim filmom koji je po motivima dela stvorio ukrajinski režiser Sergej Paradžanov, u bitnoj meri približio duh ukrajinskog naroda i ukrajinskog pejzaža evropskoj čitalačkoj i gledalačkoj publici, stvorivši mesto ukrajinskoj književnosti pod svetlom svetske.

Ono što je najbitnije za filologe je primenjivanje stečenih znanja u praksi, a mladi ukrajinisti ulažu veliki napor da promovišu i predstavljaju ukrajinsku kulturu i tradiciju na najrazličitije načine. Tu se ističe saradnja sa Ambasadom Ukrajine u Beogradu, u saradnji sa kojom su studenti aktivno učestvovali u približavanju ukrajinskih vrednosti i blaga žiteljima Beograda, Novog Sada, i uopšte cele Srbije – bilo da je to volonterskim radom na turističkoj manifestaciji „U gostima kod Ukrajinaca“ koja je sa uspehom održana prošle godine na Kalemegdanskoj tvrđavi, ili pak ove godine na Međunarodnom beogradskom Sajmu knjiga, gde je, zahvaljujući naporima Ambasade i studenata, posetiocima ove godine prvi put neposredno predstavljeno ukrajinsko književno izdavaštvo u njenom punom sjaju.

Pored svega navedenog, ne smemo zaboraviti razne poslovne i prilike za praksu koje zahvaljujući zalaganjem studenti mogu da steknu tokom studija, kao i prilike za učestvovanje na bitnijim lingvističkim manifestacijama. Studenti-ukrajinisti svoje mesto nalaze svuda – neki od njih aktivno rade za „Red Info portal“, internet-portal koji aktivno funkcioniše u saradnji Filološkog fakulteta i Crvenog krsta, zatim se ističu kroz prevodilačku praksu u Privrednoj komori Srbije, kao i kroz prevodilačku praksu u samoj Ambasadi Ukrajine u Beogradu – a izvanredno se pokazuju i na Međunarodnom skupu slavista. Osim toga, studenti se ne stide da pokažu sva svoja znanja iz ukrajinskog jezika kroz takmičenje iz ukrajinskog pravopisa koje se svake godine organizuje u Krakovu u Poljskoj, i na kom naši studenti stiču zavidne uspehe.

Međutim, najveće ostvarenje studenti postižu upravo ostvarivanjem kontakata sa drugim ljudima koji su zainteresovani za širenje glasa o ukrajinskom jeziku i kulturi – ali najviše ostvarivanjem kontakata sa svojim vršnjacima iz Kijeva i Lavova koji na svojim univerzitetima studiraju srpski jezik – i upravo ta prijateljstva pokazuju da srpsko-ukrajinsko prijateljstvo zaista nikad nema granica. Da li iz Vojvodine ili iz Zakarpatja – ljudi, pogotovo mladi, pronalaze se upravo zato što imaju zajedničku težnju ka boljoj budućnosti. Na ovaj način ljudima odgovaram na pitanje: „A gde si baš našao ukrajinski jezik da studiraš?“ I odgovaram im i da bih ga upisao još dva puta, da mogu.

Autor je student završne godine ukrajinskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu