I ruska nauka na udaru izolacije Zapada, obustavljeni brojni projekti

Desetine svetskih naučnika dolaze u udaljenu rusku severoistočnu naučnu stanicu na reci Kolima u Sibiru svake godine od 2000. godine da proučavaju klimatske promene na Arktiku. Ali ne ove godine, piše Rojters.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, nemački Institut za biogeohemiju Maks Plank zamrznuo je sredstva za plate zaposlenih te naučne stanice i za održavanje instrumenata koji mere koliko se brzo topi permafrost i koliko se metana oslobađa.

Ovo će verovatno poremetiti kontinuirano merenje koje se sprovodi od 2013. i otežati razumevanje globalnog zagrevanja, rekao je Peter Hergersberg, portparol Udruženja Maks Plank koje finansira Nemačka.

„Ruske kolege na Severoistočnoj naučnoj stanici pokušavaju da održe stanicu u radu“, rekao je on. On je odbio da kaže koliko je novca zadržano.

Zatvoreni komunikacioni kanali

Rojters je razgovarao sa najmanje 20 naučnika o uticaju rata u Ukrajini na nauku u Rusiji. Mnogi su izrazili zabrinutost za njenu budućnost nakon što su desetine miliona dolara zapadnog novca za rusku nauku suspendovane zbog evropskih sankcija Moskvi.

Stotine partnerstava između ruskih i zapadnih institucija su zamrznute ako ne i potpuno prekinute, rekli su naučnici, a invazija je poništila godine posvećene izgradnji međunarodne saradnje od raspada SSSR-a 1991. godine.

Mnogi kanali komunikacije su zatvoreni, a istraživačke posete su odložene do daljnjeg.

Projekti pogođeni obustavom zapadne pomoći uključuju izgradnju visokotehnoloških istraživačkih centara u Rusiji, kao što su jonski sudarač i neutronski reaktor, za šta je Evropa obećala 25 miliona evra.

Takva tehnologija bi pokrenula generaciju istraživanja koja bi mogla da doprinesu razvoju oblasti u rasponu od fundamentalne fizike do razvoja novih materijala, goriva i lekova, kažu naučnici.

15 miliona evra namenjenih za stvaranje niskougljeničnih materijala i baterija potrebnih u energetskoj tranziciji za borbu protiv klimatskih promena takođe je zamrznuto, pošto je Evropska unija prošlog meseca suspendovala svu saradnju sa ruskim kompanijama.

„Emotivno mogu da razumem ovu suspenziju“, rekao je Dmitrij Ščepaščenko, ruski naučnik za životnu sredinu koji je proučavao svetske šume i od 2007. je saradnik Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu u Austriji.

„Ali kada je reč o nauci uopšte“, nastavio je, „ovo je situacija u kojoj svi gube. Globalna pitanja poput klimatskih promena i biodiverziteta „teško da se mogu rešiti bez ruske teritorije, bez stručnosti ruskih naučnika“.

Zamrznut novac

Kada se Sovjetski Savez raspao, ruski troškovi za nauku su naglo pali i mnogi naučnici su se preselili u inostranstvo ili su potpuno napustili svoja polja istraživanja.

„Mi smo kao naučnici osećali da naš rad nije cenjen“, rekao je naučnik permafrost Vladimir Romanovski, koji je svoje istraživanje preselio u Faribanks na Aljasci 1990-ih. „Novaca skoro da nije bilo, pogotovo za terenske radove.

Rusko finansiranje nauke se od tada poboljšalo, ali je i dalje daleko manje nego na Zapadu. Rusija je 2019. potrošila jedan odsto BDP-a na istraživanje i razvoj, ili oko 39 milijardi dolara, prilagođeno varijacijama valute i cena, prema OECD-u.

Većina tog novca potrošena je na istraživanja u fizici kao što su svemirska tehnologija i nuklearna energija.

Poređenja radi, Nemačka, Japan i SAD troše tri odsto svog BDP-a na nauku. U Sjedinjenim Državama to je 2019. iznosilo 612 milijardi američkih dolara.

Neophodna strana partnerstva

Ruska nauka je, međutim, dobila podsticaj od partnerstva u projektima sa naučnicima u inostranstvu. Rusija i Sjedinjene Države, na primer, predvode međunarodni konzorcijum koji je lansirao Međunarodnu svemirsku stanicu 1998. godine.

Šef ruske svemirske agencije Roskosmos rekao je ovog meseca da će suspendovati učešće u svemirskoj stanici dok se ne ukinu sankcije uvedene zbog invazije Ukrajine.

Ruski naučnici su takođe pomogli u izgradnji Velikog hadronskog sudarača u Švajcarskoj, poznatijeg kao CERN. Kolajder je 2012. godine omogućio istorijsko otkriće Higsovog bozona, koje je do tada bilo samo pitanje teorije.

Naučna saradnja sa Evropom nastavljena je bez prekida nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine. Ali upravni savet CERN-a saopštio je prošlog meseca da obustavlja novu saradnju sa Rusijom.

Samo Nemačka je u poslednje tri godine obezbedila skoro 110 miliona evra za više od 300 nemačko-ruskih projekata. Još 12,6 miliona evra u novcu EU dodeljeno je ruskim organizacijama za 18 projekata koji se fokusiraju na pitanja koja se kreću od praćenja klime na Arktiku do zaraznih bolesti životinja.

Hemičar Pavel Trošin je nedavno dobio novac od ruske države za učešće u rusko-nemačkom projektu nove generacije solarnih ćelija za komunikacione satelite. Ali pošto je nemačka strana sada suspendovana, projekat visi u vazduhu.

Zajednički projekti treba da se realizuju u korist celog sveta i isključenje ruskih naučnika je zaista kontraproduktivno“, rekao je Trošin, koji radi na Ruskom institutu za fizičku hemiju. „Nikada ne bih očekivao tako nešto. Za mene je to šokantno. Veoma sam uznemiren. “

Izumrli arktički projekti

Među najvažnijim istraživačkim projektima koji su suspendovani su projekti proučavanja klimatskih promena na ruskom Arktiku.

„Dve trećine permafrosta je u Rusiji, tako da su podaci odatle ključni“, rekao je Ted Šur, ekolog sa Univerziteta Severne Arizone, član naučne mreže za proučavanje uticaja ugljenika iz permafrosta na klimatske promene. „Ako smanjite praćenje promena permafrosta u Rusiji, zapravo smanjujete naše razumevanje globalnih promena permafrosta.

Ovo je alarmantno za naučnike jer globalno zagrevanje topi davno smrznuto tlo, za koje se procenjuje da sadrži 1,5 triliona metričkih tona organskog ugljenika, dvostruko više od količine koja se već nalazi u atmosferi.

Kako se permafrost topi, organski materijal zarobljen u ledu se razlaže i oslobađa gasove staklene bašte kao što su metan i CO2. Naučnici strahuju da bi klimatske promene mogle izmaći kontroli.

Naučnici mogu da koriste satelite da prate promene u životnoj sredini usled topljenja permafrosta, ali ne mogu da prate šta se dešava ispod površine, što zahteva terensko istraživanje, rekao je Šur.

Ruski naučnici godinama prikupljaju i dele podatke iz istraživanja permafrosta, ali zapadni naučnici nisu sigurni da li će ovi komunikacioni kanali ostati otvoreni. Ovi skupovi podataka su takođe nepotpuni zbog ograničenog finansiranja što onemogućava pokrivanje ovog ogromnog regiona.

Arktički ekolog Sju Natali iz američkog Centra za istraživanje klime Vudvel rekla je da su njeni planovi za jačanje kapaciteta za praćenje Rusije zamrznuti.

Zaustavljeni su instrumenti koji su ove godine trebalo da idu tamo“, rekla je ona pošto su otkazana planirana putovanja njenih kolega.

Vlada SAD nije dala nikakve jasne smernice o saradnji sa ruskim institucijama, za razliku od Evrope.

Portparol Stejt departmenta rekao je Rojtersu: „Ne mislimo da je ruski narod odgovoran (za sukob) i verujemo da je neophodna nastavak direktne saradnje sa ruskim narodom, uključujući i na polju nauke i tehnologije“.

Nauka kao kolateralna žrtva

Ruska naučna fondacija koju finansira država imala je budžet od 213 miliona dolara u 2021. godini, a projekti su se oslanjali na partnerstva sa Indijom, Kinom, Japanom, Francuskom, Austrijom i Nemačkom, između ostalih.

Portparol fondacije nije odgovorio na pitanje Rojtersa o tome kako će obustava evropske saradnje uticati na njen rad, rekavši samo da će fondacija „nastaviti da podržava vodeće timove naučnika i njihove istraživačke projekte“.

Evropski naučnici su pomogli izgradnju ruskih istraživačkih centara, uključujući neutronski reaktor i jonski sudarač u blizini Sankt Peterburga, rekao je Martin Sandhop, koordinator projekta CremlinPlus koji finansira EU.

Centri će doprineti podsticanju istraživanja u oblastima kao što su fizika elementarnih čestica, biohemija i nauka o materijalima.

Ali sada su planovi za proširenje projekta obustavljeni i Sandhopov tim preusmerava stručnjake i opremu na evropske institucije.

Neutronski detektori potrebni za planirani reaktor idu na primer u Lund u Švedskoj.

Čak i ako Rusija uspe da završi prošireni projekat, nejasno je koliko će posao vredeti bez alata zapadnih institucija za analizu podataka.

Mnogi su pobegli iz Rusije

Fizičar Efim Hazanov sa Instituta za primenjenu fiziku u Nižnjem Novgorodu, blizu Moskve, rekao je da bi nedostatak pristupa evropskoj opremi štetio njegovom radu, koji koristi visokoenergetski laser za proučavanje pitanja kao što je prostorno-vremenska struktura u vakuumu, što bi moglo poboljšati naše razumevanje univerzuma.

Hazanov je jedan od hiljada ruskih naučnika koji su potpisali otvoreno pismo, objavljeno u nezavisnom onlajn naučnom časopisu Troicki Variant, upozoravajući da se Rusija „osudila na međunarodnu izolaciju“ napadom na Ukrajinu.

Mnogi ruski naučnici su takođe pobegli iz zemlje, rekao je Interfaksu direktor Ruske akademije nauka Aleksandar Sergejev.

Protestno pismo „Mi smo protiv rata“ privremeno je uklonjeno sa interneta nakon što je Rusija 4. marta donela zakon kojim se kažnjavaju „lažne vesti“ o kampanji u Ukrajini.

Pismo u kome se izražava podrška ruskoj invaziji objavljeno je tog dana na sajtu državne ruske Rektorske unije, koje je potpisalo više od 300 vodećih naučnika koji su od tada suspendovani iz članstva u Evropskoj asocijaciji univerziteta.

Iako strani novac čini samo mali deo ruske potrošnje na nauku, ruski naučnici oslanjali su se na njega da bi projekti i njihove karijere opstale.

„Ovi grantovi za zajednička istraživanja su mnogo pomogli Rusima“, rekao je ruski geograf Dmitrij Strelecki sa Univerziteta Džordž Vašington u Vašingtonu. „Samo sam iznenađen što EU cilja na naučnike, što nije prava meta.