I u Rusiji počela predsednička trka

S obzirom da je odnos prema Rusiji jedna od osnovnih razdelnica među kandidatima na, bez greške, svim svetskim izborima, rani početak ruske kampanje mogao bi da produbi aktuelnu francusku predsedničku konfuziju i nemačku kancelarsku komplikaciju.

Svoju kandidaturu za predsednika o vikendu je ozvaničio Grigorij Javlinski, lider partije „Jabloko“, predizborni štab u Sankt Peterburgu otvorio je bloger i osnivač Fonda za borbu protiv korupcije Aleksej Navaljni, prepoznajući u sebi ruskog Donalda Trampa, još jednu predsedničku kandidaturu najavio je i Vladimir Žirinovski pošto je o vikendu još jednom izabran za šefa LDPR, a svoj desetogodišnji projekat „Umesto Putina“ objavljivanjem konkursa za predsedničke kandidate iz inostranstva je zasnovao Mihail Hodorkovski.

Aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin već je odgovorio na pitanje da li je moguće da ruski predsednički izbori budu održani već ove godine. On je rekao da moguće jeste, ali da potrebe za tim nema.

Svoje predizborne aktivnosti najranije je počeo Putinov najslavniji zatvorenik Mihail Hodorkovski. Pošto se spekulisalo da je Hodorkovski malo ranije pušten iz zatvora pošto je Putinu obećao da se više neće baviti politikom, aktuelni ruski predsednik je svojevremeno pitan kako gleda na objavljene predsedničke ambicije Hodorkovskog. Neviđeni glumac Putin je hladno na to pitanje odgovorio pitanjem: „A u kojoj zemlji misli da bude predsednik?“.

Hodorkovski je odmah posle ruskih parlamentarnih izbora objavio da je sedam eksperata, u okviru njegovog projekta „Umesto Putina“ već napravilo spisak mogućih kandidata o kojima bi građani trebalo da se izjasne online-glasanjem. Međutim, jedan od tih eksperata je priznao da se „istorijski gledano, iz emigracije malo šta u Rusiji uspevalo uraditi“, a Hodorovski se ne nalazi u Rusiji i to je najveća, ali ne jedina mana njegovog projekta.

Eksperti Hodorkovskog nanizali su, za početak, sedam mogućih kandidata za predsednika i gotovo svi su već poznati i politički oprobani. Pored već pomenutog Navaljnog, tu su bivši ruski premijer Mihail Kasjanov i bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, ali i kćerka Borisa Jeljcina Tatjana Jumaševa, čiji uticaj na oca se ne pamti baš po dobru. Svestan ovih početničkih lutanja, politikolog Aleksej Makarin je u odbranu Hodorkovskog podsetio da je bivši vlasnik rasformirane naftne kompanije Jukos još pre nekoliko godina govorio da će „promene u Rusiji nastupiti za deset godina. Teško da je taj stav promenjen. Ali Hodorkovski je čovek koji je spreman da igra na duge staze“.

Aleksej Navaljni je u Rusiji osuđen na pet godina uslovno zato što je, prema tužbi, kao savetnik zajedno sa malo poznatim Petrom Oficerovim 2013. oštetio firmu „Kirovljes“ za 16 miliona rubalja. Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je pri donošenju ove presude zakon tumačen proizvoljno, pa je Vrhovni sud Rusije predmet vratio na ponovno presuđivanje. Time je Navaljnom uklonjena zakonska prepreka za predsedničku kandidaturu.

Zanimljivo da se tim povodom, kako ruski mediji citiraju Dojče vele, oglasio Hodorkovski tvrdnjom da „deo ljudi iz predsedničke administracije želi da iskoristi Navaljnog kao jednog od igrača na političkoj areni, kako bi bio povećan interes za predsedničke izbore“! Pošto mu za samostalnu kandidaturu treba 300.000 potpisa, Navaljni je već krenuo sa njihovom online-rezervacijom, a račun za prikupljanje priloga otvoren na „Jandeks.Denjgi“ blokiran mu je po nalogu Centralne banke Rusije pošto je za mesec dana sakupio 12 miliona rubalja – nešto manje od 200.000 evra. Navaljni se ranije kandidovao za gradonačelnika Moskve. Zauzeo je drugo mesto.

Partija „Jabloko“ će predsedničku kampanju voditi oslanjajući se na priču o podmlađivanju. Kandidat za predsednika će joj, međutim, biti stari – lider stranke Grigorij Javlinski, koji se u tome već neuspešno oprobao. „Mnogi će se pitati zašto je partija nova, a Javlinski stari. Potrudićemo se da damo odgovor na to pitanje“, citiraju ruski mediji saradnike Javlinskog. „Javlinski ima lik budućnosti“, to je prvi odgovor.

Vladimir Žirinovski rado ističe da je Liberalno-demokratska partija Rusije u Državnu dumu sadašnjeg saziva poslala više novih poslanika nego bilo koja druga stranka, ali lider joj je i posle subotnjeg odlučivanja ostao isti. Žirinovski tvrdi da su svi poznati (i večiti) kandidati za „zameniti Putina“ deca političke elite sem njega koji svojim poreklom dolazi sa margine. Zato Žirinovski u sebi prepoznaje Trampa i sa trampovskom nadom kreće opet u predizbornu kampanju.