„Rusi su ljuti, veoma ljuti“: Ruski istraživački novinari pojašnjavaju ko je primarna meta

Razlog za to su sveobuhvatne blokade interneta koje je uvela vlast, a koje sada remete svakodnevne usluge – od plaćanja u prodavnicama, preko mobilnih veza, do aplikacija za taksi i to je dovelo do neočekivane reakcije.

Početkom aprila, FSB je saopštio da je osujetio plan atentata na visoke zvaničnike Roskomnadzora, institucije Kremlja zadužene za internet cenzuru.

Prema saopštenju tajne službe, koje je bilo nejasno i sa malo detalja, grupa od osam mladih Rusa u četiri grada planirala je da digne u vazduh automobil jednog zvaničnika Roskomnadzora, podsećaju u analizi za Cepa.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

Jedan od navodnih napadača, dvadesetogodišnji mladić, ubijen je u Moskvi 18. aprila nakon što je, prema navodima, otvorio vatru na agente FSB-a dok su pokušavali da ga uhapse.

Kao dokaz, FSB je objavio video na kojem se vidi telo muškarca na zemlji pored pištolja, kao i snimke ispitivanja nekoliko uhapšenih, uključujući i mladu ženu koja je priznala umešanost u plan.

FSB tvrdi da su celu operaciju organizovale ukrajinske bezbednosne službe i da je cilj bio da se poremeti bezbednost ruskog interneta, uključujući Telegram kao društvenu mrežu i aplikaciju za razmenu poruka.

Od početka rata Rusije u Ukrajini 2014. a naročito nakon potpune invazije 2022, sprovođene su kampanje atentata protiv više kategorija ljudi povezanih sa ratnim naporima Kremlja.

Prvo su bili organizatori takozvanih „narodnih republika“ u istočnoj Ukrajini – u većini slučajeva samoproglašeni lideri lokalnih milicija koje je finansirala i naoružavala ruska vojska i bezbednosne službe.

Većina je ubijena u istočnoj Ukrajini, u eksplozijama ili pucnjavama (2015.-2016.), iako su neki bili meta i u moskovskom regionu – na primer, Jevgenij Žilin, ključna figura proruske harkovske organizacije Oplot, ubijen je 2016. u restoranu u predgrađu Moskve.

Od početka pune invazije Rusije na Ukrajinu, na meti su se našle dve nove grupe. Jedna je vojska – ubijani su istaknuti generali i oficiri, uključujući i komandanta podmornice, a napadnute su i određene jedinice, poput vojne pilotske škole u Krasnodaru. Taj napad je izveden trovanjem u oktobru 2023.

Nekoliko desetina diplomaca slavilo je 20. godišnjicu završetka škole u restoranu u Armaviru kada je dostavljena otrovana kutija viskija Jameson i torta od 20 kilograma. Piloti su posumnjali i obavestili FSB.

Druga grupa bili su propagandisti, poput Aleksandra Dugina, žestokog proratnog (pro-Putinovog) nacionaliste (preživeo je napad u avgustu 2022, u kojem je njegova ćerka poginula), kao i takozvani „Z-blogeri“, poput bivšeg bankarskog pljačkaša Vladlena Tatarskog, koji je poginuo kada mu je uručen eksplozivom postavljen bist njegovog lika.

U većini slučajeva, čini se da su atentate organizovale ukrajinske obaveštajne službe ili vojna obaveštajna služba (GRU) ili Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) a ne lokalne grupe otpora, uprkos pokušajima FSB-a da prikaže rusku opoziciju kao teroriste.

Zaposleni u Roskomnadzoru očigledno su drugačija vrsta mete – nisu ni simbolične ličnosti, niti osobe koje su direktno uključene u borbe u Ukrajini.

Ovo ne deluje kao odstupanje već se, umesto toga, čini kao početak novog trenda.

Ranije ove godine, 16-godišnji Rus ušao je u prijemnu kancelariju Roskomnadzora i izbo Aleksandra Belova, zamenika šefa jednog od odeljenja te agencije, ubivši ga na licu mesta.

Tinejdžer nije pokušao da pobegne i odmah je uhapšen. Vlasti su, očigledno u neprijatnoj situaciji, pokušale da prikriju informacije o napadu – prorežimski mediji su dobili snažne preporuke da ne izveštavaju o incidentu.

Zašto je, onda, baš ova državna agencija postala meta nasilnih i smrtonosnih napada?

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Rusiji pokazuju rastući bes zbog rata koji traje već više od četiri godine i koji je doveo do naglog rasta troškova života. Taj osećaj se posebno pojačao nakon odluke režima da ograniči internet pristup širom zemlje, naročito među mladima.

Potpuno blokiranje Telegrama – aplikacije za razmenu poruka i izvora informacija kojem veruju desetine miliona ljudi – kao i VPN servisa koji omogućavaju zaobilaženje blokada i pristup zabranjenim aplikacijama, video-igrama i popularnoj zapadnoj muzici, izazvalo je veliko nezadovoljstvo.

Napad na Putina lično ili otvorena kritika dugotrajnog rata protiv Ukrajine i dalje su apsolutno zabranjeni i zato veoma rizični, ali internet cenzori nemaju istu zaštitu.

Odjednom je Roskomnadzor, koji sprovodi internet restrikcije još od 2012, postao najomraženija državna agencija u zemlji.

Ovo je novo. Nikada ranije u Sovjetskom Savezu ili Rusiji cenzori nisu bili primarna meta narodnog besa. Oni su se smatrali samo izvršiocima volje Komunističke partije ili predsednika, ni više ni manje.

Takav položaj ih je oslobađao lične odgovornosti, dok je istovremeno služio kao opravdanje za ograničavanje pristupa informacijama.

Više ne. Rusi više ne deluju spremni da prihvate tvrdnje cenzora o njihovoj navodnoj nevinosti.

Poslednji put kada su ruski državni zvaničnici postali mete kontinuiranih smrtonosnih napada bilo je krajem 19. veka, kada su revolucionarne grupe sve više pribegavale nasilju u svom sukobu sa carskim režimom.