Foto: EPARuska Duma je pred usvajanjem zakona koji bi dozvolio vanteritorijalnu upotrebu oružanih snaga da oslobode ruske građane koje su uhapsili ili pritvorili strani sudovi. Vladina zakonodavna komisija upravo je odobrila odgovarajući nacrt zakona.
Jezik u nacrtu zakona je zbijen, ruski birokratski žargon, ali kada se dešifruje, značenje je jasno. On bi legitimizovao oružane napade na zapadne pravne ustanove, uključujući sudove i pritvorske centre, pišu u analizi za Cepa.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe.
Možda najjasnija motivacija je strah Vladimira Putina da bi mogao da se nađe u Hagu ako bude uhapšen po nalogu iz 2023. godine koji je izdao Međunarodni krivični sud (ICC).
ICC takođe pokušava da uhapsi njegovog bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua i šefa Generalštaba Valerija Gerasimova zbog njihove uloge u počinjenju zločina tokom rata u Ukrajini.
Iako je Rusija odbacila jurisdikciju ICC‑a i više puta negirala optužbe za ratne zločine, ti nalozi su izazvali bes u Kremlju jer su učinili da Putin izgleda kao međunarodni parija i stvorili ozbiljan rizik putovanja za 73. godišnjeg despota.
Poruka da niko nije potpuno bezbedan naglašena je i američkom operacijom iz januara da se uhvati venecuelanski diktator Nikolas Maduro.
Ali iako možda postoji i lični element u ovom novom ruskom zakonu, bilo bi prejednostavno videti ga samo kao emotivan odgovor.
Kremlj je ovu taktiku već ranije koristio, podsećaju Borogan i Soldatov. Tačno pre 20 godina, Vladimir Putin je prvi put legalizovao upotrebu ruskih specijalnih snaga u ofanzivnim operacijama u inostranstvu, potez koji je tada svetu predstavljen kao emotivan odgovor na napad na grupu od pet ruskih diplomata u Bagdadu u junu 2006.
Lokalni pobunjenici zaustavili su automobil u kojem su bile diplomate, odmah ubili jednog, a ostalu četvoricu oteli. Tri nedelje kasnije objavljen je snimak koji prikazuje kako su ubijeni.
Tri dana kasnije, Putin je naredio ruskim bezbednosnim službama da pronađu i ubiju one odgovorne za masakr.
Istina je da su Putinove obaveštajne agencije pre juna 2006. već izvodile operacije u inostranstvu. Najzloglasniji napad izveden je u Kataru 2004. kada su agenti ruske vojne obaveštajne službe likvidirale čečenskog komandanta.
Ali Kremlj sada želi da takve akcije pretvori u politiku, a ne samo u povremene operacije.
Brutalno ubistvo diplomata u Iraku pružilo je Kremlju pogodno opravdanje. Do trenutka kada je Putin održao emotivan govor u kojem je obećao da će osvetiti njihovu smrt, zakonodavstvo koje mu je omogućavalo da šalje operativce u inostranstvo već je bilo napisano i mesecima se razmatralo u parlamentu.
Prvi nacrt zakona predstavljen je u Dumi u martu 2006.
Podstaknuta Putinovom deklaracijom, ruskom parlamentu je trebalo samo nedelju dana da pretvori nacrt u zakon. Do jula 2006. predsedniku je data moć da šalje jedinice Spetsnaza da izvode operacije u stranim državama.
Ono što je usledilo izgledalo je vrlo slično sprovođenju politike koja će u godinama koje dolaze postati centralna za Kremlj.
Samo tri meseca nakon što je zakon usvojen, Aleksandar Litvinenko je otrovan od strane Putinovih agenata u Londonu polonijumom, a zatim je usledila serija misterioznih ubistava čečenskih militanta u Istanbulu.
Izgleda da Putin sada želi da uspostavi još jednu utvrđenu politiku, baš kao 2006. godine. Ruske službe su već izvele i to vrlo uspešno operacije usmerene da spasu svoje ljude od evropske pravde.
Najsmelija operacija dogodila se u aprilu 2023. kada je Artem Us, ruski biznismen i sin bivšeg regionalnog guvernera, otet iz kuće u kojoj je bio pritvoren u Milanu zbog optužbi za krijumčarenje osetljive američke vojne tehnologije u Rusiju.
Optužnica koju je izdao savezni sud u Bruklinu, Njujork, tvrdila je da je Us ilegalno trgovao poluprovodnicima potrebnim za izgradnju balističkih raketa koje se koriste u ratu u Ukrajini. Ali dok je Us čekao izručenje u Sjedinjene Države, on je iz Italije izvučen uz pomoć srpske kriminalne bande i vraćen u Rusiju.
Kremlj očekuje da će još ruskih zvaničnika i operativaca biti pritvoreno širom sveta po nalogu stranih sudova i privedeno pravdi za zločine koje je počinila ruska država.
Još jednom, čini se da se Kremlj udaljava od ad-hok operacija u korist dosledne politike. U ruskom strateškom razmišljanju, novi zakon, kada bude odobren, doveo bi do stalnog raspoređivanja resursa i osoblja relevantnim službama – specijalnim jedinicama, uključujući Spetsnaz i SSO, specijalne operativne snage unutar vojske – i pripremio bi teren za operacije otmice ljudi u zemljama koje bi mogle biti najaktivnije u pritvaranju ruskih zvaničnika.
Danas je lista takvih zemalja već prilično duga, i proteže se od baltičkih država, preko Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva do Francuske.
Drugim rečima, Moskva se ne priprema za jedno pojedinačno spasavanje, već za sistem, zaključuju ruski istraživački novinari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
