Kako ruski, a kako svetski mediji izveštavaju o godišnjici rata u Ukrajini?

Štaviše, u ruskim medijima i dalje dominiraju reakcije na nedavni govor Vladimira Putina pred federalnom skupštinom.

Ruski portali danas su najvećim delom posvetili pažnju kineskom mirovnom predlogu za Ukrajinu, te najnovijem paketu sankcija Zapada protiv 200 ruskih pojedinaca i kompanija, kao i sinoćnjem glasanju u Generalnoj skupštini UN gde je velikom većinom izglasana rezolucija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu a Rusija se poziva da povuče vojsku.

Kosmomolskaja pravda piše da je trenutak kada je Kina objavila predlog mirovnog plana za Ukrajinu simboličan te da sledi samo nekoliko dana po završetku posete Direktora Kancelarije za spoljne poslove Komunističke partije Kine Vang Ji Moskvi gde se „sastao sa Lavrovim i Putinom i možda razgovarao o istom mirovnom planu“.

Agencija TASS prenosi novo upozorenje zamenika šefa Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva da „ako neonacisti ne budu smenjeni sa vlasti u Kijevu, onda bi u nekoj perspektivi mogli da počnu da izazivaju novi svetski sukob“.

„Za Rusiju je važno da uništi neonacizam u Ukrajini i gurne pretnju dalje od svojih granica, čak i ako mora da ide sve do granice sa Poljskom“, kazao je Medvedev, prenosi TASS.

Medvedev je, prenosi nezavisni ruski portal themoscowtimes.com, obećao da će Rusija pobediti u ratu protiv Ukrajine, rekavši da je Moskva spremna da se bori do granice sa Poljskom kako bi se suprotstavila navodnim „pretnjama“ protiv Ukrajine.

Medvedev, čija je retorika postala sve radikalnija tokom prošle godine, jedan je od najglasnijih pristalica invazije Kremlja na Ukrajinu, ukazuje portal.

„Pobeda će biti postignuta“, napisao je Medvedev na Telegramu, godinu dana nakon što je Kremlj poslao trupe svom prozapadnom susedu.

Ruski zvaničnici su opravdali invaziju na Ukrajinu lažnim tvrdnjama da Kijevom upravljaju neonacisti i da njegovi zapadni saveznici nastoje da unište Rusiju, podseća ovaj nezavisni ruski portal.

Ruska Gazeta takođe ne nosi poseban osvrt na datum kada je pre godinu dana Rusija započela invaziju na Ukrajinu.

Umesto toga, Gazeta se bavi Moldavijom i upozorenjem Minstarstva odbrane da će „Oružane snage Ruske Federacije reagovati u slučaju ukrajinskih provokacija u Pridnjestrovlju“ (separatistički deo Moldavije).

Time se bavi i ruska agencija Ria Novosti u tekstu pod naslovom „Rusija upozorila NATO i Ukrajinu da ne preduzimaju avanturističke korake po Pridnjestrova „.

Analize Putinovih ratnih (ne)uspeha i uticaja konflikta na Evropu i svet, foto eseji, podsećanja i bolne uspomene – teme su nekih od tekstova koji su svetski mediji danas objavili povodom obeležavanja godišnjice rata u Ukrajini.

U glavnom tekstu na svojoj naslovnici, Gardijan je objavio tekst koji je naslovljen po izjavi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog povodom godišnjice rata: „Godina nepobedivosti i pobeda pred nama“.

„Dana 24. februara, milioni nas su doneli odluku. Nećemo podići belu zastavu, već plavo-žuta zastavu. Nećemo bežati, nego ćemo se suočiti sa neprijateljem. Otpor i borba“, napisao je u jednom postu na Telegramu Zelenski, koji je danas učestvovao u ceremoniji u Kijevu povodom obeležavanja godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.

Ovim povodom, slične službe održane su u gradovima širom sveta, a Gradijan donosi fotografije iz nekih od njih, kao što su Kopenhagen i London.

Objavljene su i fotografije koje prikazuku ukrajinske vojnike koji se trenutno nalaze na obuci u Velikoj Britaniji i njihove brotanske vojne instruktore kako prisutvuju komemoraciji za stradale u ratu u vojnom kampu u Kentu, Engleska.

Ajfelov toranj u Parizu je sinoć bio obasjan plavom i žutom, bojama ukrajinske zastave, povodom obeležavanja godišnjice rata.

U tekstu pod naslovom „Život i smrt Denisa Tkača“, Gardijan donosi priču o čoveku o kojem će u istorijskim knjigama pisati da je bio prvi ukrajinski vojnik koji je poginuo kada su trupe Vladimir Putina upale u Ukrajinu 24. februara.

Za one koji su se borili uz njega, Denis Tkač je ostao upamćen kao dobar čovek i hrabar lider.

Ali najbolniju uspomenu sigurno nosi njegova supruga, koja je njegovo telo izrešetano mecima sahranila u njegovom venčanom odelu.

Narednik Tkač imao je 36 godina kada je poginuo prvog dana invazije – nešto više od sat vremena pošto je ruski predsednik najavio svoju „specijalni vojnu operaciju“, njegovo telo su izrešetali meci iz oružja sa prigušivačima koje su nosili neprimećeni ruski napadači.

Nekoliko trenutaka pre nego što je izgubio život, on je naredio povlačenje petorice mladića pod njegovom komandom, koji su bili pripadnici ukrajinske pogranične straže.

Pod naslovom „Tuga i prkos u Kijevu na prvu godišnjicu rata u Ukrajini“, Gardijan piše o glavnom ukrajinskom gradu i njegovim stanovnicima počevši od trenutka kada su se začule prve granate.

U tekstu se navodi da „Putinov ratni plan nije uspeo“ i da, „uprkos svim izgledima, Kijev i dalje stoji, prkosan i slobodan“.

Pre 12 meseci, raspoloženje u Kijevu je bilo puno straha i užasa. Od tada, normalnost se donekle povratila.

Mnogi ljudi su otišli iz glavnog grada, ali drugi – iz Mariupolja i Hrakova, gradova koji su uništeni u ruskom bombardovanju – su došli.

Struje ima, uprkos stalnim napadima. I železnica radi.

Ali, rat je i dalje prisutan. Često se čuju sirene za vazdušnu opasnost. I dalje važi policijski čas od 23 sata. A već do 21.30 ulice Kijeva su puste, izuzev možda ponekog šetača psa.

U tekstu sa mnoštvom fotografija, pod nazivom „Mariupolj, ruševina od grada“, Gardijan donosi priču o „možda najkrvavijem i najšokantnijem poglavlju brutalnog ruskog rata“.

Više od 80 dana Rusi su neprestano bombardovali Mariupolj, rešeni da osvoje ovaj lučki grad čak i po cenu toga da budu primorani da ga najpre sravne sa zemljom.

Od početka rata u Ukrajini, fotografi Gardijana su dokumentovali užase ruske invezije u gotovo svim regionima Ukrajine.

Svedočili su egzodusu ukrajinskih izbeglica u Poljsku, borbama civila u gradovima, životu u rovovima u Sumiju i Zaporožju, užasima masovnim grobnica u Buči i Borodjanki, razaranju Harkova i Mikolajeva, i oslobođenju Izjuma i Hersona, a svoja iskustva opisuju u foto eseju koji nosi naslov „Godina rata viđena očima Gardijanovih fotografa“.

Tekst počinje rečima Roberta Kape, jednog od najčuvenijih ratnih fotoreportera, koji je imao običaj da kaže: „Ako vaši fotografi nisu dovoljno dobri, to znači da nisu (prišli) dovoljno blizu“.

Upravo u ovoj rečenici oslikane su opasnosti sa kojima se fotografi suočavaju u ratu, gde „biti dovoljno blizu“ znači gledati u rat neposredno u svoj njegovoj brutalnosti.

To znači upravljati objektiv fotoaparata u tela rastrzana bombama, u zgrade uništene projektilima.

To znači stajati čvrsto na nogama usred prvih linija fronta, čak i ako to znači da dovodite svoj život u opasnost.

U tekstu „Da li je Putinov rat doživeo neuspeh i šta Rusija želi od Ukrajine“, Bi-Bi-Si piše da je Putin, kada je 24. februara 2022. poslao 200.000 svojih vojnika u Ukrajinu, pogrešno pretpostavio da će moći za svega nekoliko dana da osvoji Kijev i svrgne vladu.

Posle niza ponižavajućih povlačenja, jasno je da je njegov prvobitni plan invazije doživeo neuspeh ali, kako se ističe, rat Rusije daleko od toga da je gotov.

Kako navodi Bi-Bi-Si, Rusija je u ratu do sada postigla malo toga osim što je otkrila brutalnost i neadekvatnost ruske vojske.

Kao primeri vojnih neuspeha koji su pokazali Rusiju kao slabu, između ostalog, navodi se povlačenje 30.000 ruskih vojnika iz Hersona preko reke Dnjepar, što je bio veliki strateški neuspeh u novembru.

Povodom godišnjice invazije, Bi-Bi-Si donosi i tekst pod naslovom „Zašto toliko mnogo Rusa drži oči zatvorene pred konfliktom“.

Autor teksta postavlja pitanje da li Rusi zaista podržavaju brutalnost koja se u njihovo ime sprovodi u Ukrajini, ili se samo pretvaraju da se to ne događa kako bi uspeli da prežive.

Sociolozi i ispitivači javnog mnjenja pokušavali su da dođu do odgovora na ovo pitanje, ali glavna prepreka je to što ne postoji sloboda govora ili informacija u Rusiji, tako da nije moguće reći da li ljudi daju iskrene odgovore.

Ankete sugerišu da se većina Rusa ne protivi ratu, čak i ako ga ne podržavaju otvoreno.

Mnogi koji izveštavaju o Rusiji veruju da mali procenat ljudi aktivno podržava rat, kao i da mu se mali procenat aktivno suprostavlja.

Većina običnih građana Rusije je u sredini, pokušavajući da unesu smisao u ovu situaciju o kojoj nisu odlučivali, i osećaju se bespomoćnim da bilo šta promene.

Mnogi Rusi biraju da se drže podalje od politike i dopuštaju da Kremlj odlučuje u njihovo ime, ali držati glavu pognutom znači pravljenje veoma problematičnih moralnim kompromisa, zaključuje se u tekstu.

U priči pod nazivom „Kako je Putinova sudbina vezana za ruski rat u Ukrajini“, Bi-Bi-Si piše o razlozima iz kojih je ruski predsednik započeo rat i o njegovim mogućim daljim koracima.

Podsećajući da su, u vreme kada je pre tri godine vođena kampanja za izmenu ustava tako da Putinu bude omogućeno da ostane na vlasti još 16 godina, provladini mediji predsednika oslikavali kao „pomorskog kapetana koji upravlja Rusijom kao dobrim brodom kroz olujne vode globalnih nemira“, u tekstu se navodi da je ovaj kapetan uplovio u oluju koju je sam napravio i kreno pravo ka velikoj santi leda.

Kako je za Bi-Bi-Si rekla politikološkinja Ekaterina Šulman, Putin je krenuo u rat pošto su „na horizontu bili ruski predsednički izbori 2024“ i Kremlj je želeo da ostvari neki pobedenosni podvig, uveren da ništa ne može da pođe naopako, ali ispostavilo se da može, i to mnogo, ako su vam planovi „zasnovani na pogrešnim pretpostavkama i proračunima“.

To dovodi do dva ključna pitanja: kako Putin vidi situaciju posle godinu dana rata i šta će biti njegov naredni potez u Ukrajini, zaključuje se u tekstu.

Jedno od možda najzanimljivijih svedočanstava o ratu donosi Si-En-En u grafičkoj prezentaciji vremenske linije događaja, u kojoj se uz slajd šou fotografija predstavlja specijalni izveštaj o konfliktu u Ukrajini tokom godinu dana.

Prikaz počinje od trenutka kada je Putin najavio „specijalnu vojnu operaciju“ i u ranim jutarnjim časovima 24. februara naredio svojim trupama da upadnu u Ukrajinu, a završava se bez slike i sa crnom pozadinom na kojoj piše: „Dok Ukrajinci obeležavaju godišnjicu od ruske invazije, oni znaju da kraj još nije na vidiku“.

Si-En-En je objavio i analizu u kojoj se razmatra kako je „Putinov rat u Ukrajini ukazao na slabosti Rusije i ujedinio Zapad“.

U tekstu se navodi da je godina ničim izazvane ruske invazije na Ukrajinu poslužila kao neka vrsta protivotrova za šest godina populizma i ogromnog ekonomskog i psihološkog šoka izazvanog pandemijom, kao i da je poslužila da se suprotstavimo osećaju da moralnost i vrline postaju prevaziđene vrednosti pred licem brojnih izazova koje su donele svetske krize.

Nije trebalo da dođe do smrti hiljada nevinih Ukrajinaca, pretnji nuklearnim napadom i razaranja tako velikog dela Ukrajine da bi se to shvatilo, ali možda je upravo odbojnost prema Putinovom brutalnom ratu ono što je pomoglo Evropi i ostatku Zapada da ponovo otkriju kolektivni osećaj svrhe, zaključuje se u tekstu.

Pod naslovom „Godinu dana posle brutalne ruske okupacije, Buča se obnavlja. Ali preživeli ostaju slomljeni“, Si-En-En donosi priču o ovom gradu koji je postao sinonim za neke od najgorih ratnih zločina u 21. veku.

Radovi na raščišćavanju se bliže kraju, na gotovo svakom ćošku nalazi se gradilište, a većina uništenih zgrada obnavlja se uz pomoć stranih donacija i građevinskih radnika dobrovoljaca, radeći uz minimalne plate, hranu i smeštaj.

Napori da se Buča obnovi počeli su gotovo odmah pošto je grad oslobođen i izgleda kao da se u neke njegove delova sada vratila normalnost.

Ali, otac Andrij Halavin iz gradske crkve Svetog Andreja kaže da je oporavak uglavnom samo površinski.

„Ako danas pogledate Buču, možda i nećete primetiti da se ovde nešto dogodilo. Mnogi ljudi sada dolaze u Buču i ne razumeju o čemu svi pričaju. Nebo je plavo, ptice cvrkuću… o kakvim ratnim zločinima pričate – pitaju se oni“, priča on.

Kako ističe, mnogo je lakše obnoviti ono materijalno.

„Mi još uvek ne shvatamo kakvo je psihološko stanje ljudi. Ne samo stanovnika Buče, već svih Ukrajinaca. Zato što ne postoji ni jedna jedina porodica, niti jedna jedina osoba koja je mogla da prođe kroz sve ove izazove bez ikakve psihološke štete“, kaže otac Andrij.

Kako je zaključio, svaka osoba iz zajednice pati na svoj način i svako pokušava da pronađe način da se pomiri sa prošlošću.